Šta bismo mogli s tolikim milijardama

Srbija je zbog kašnjenja u procesu pristupanja Evropskoj uniji propustila priliku da uzme milijarde i milijarde evra. Iz novog budžeta EU za period 2007-2013, naša zemlja može da računa na milijardu evra, ali ne i na novac iz dva strukturna i jednog kohezionog fonda koji je namenjen državama članicama Unije. Iz te „slamarice“ napravljene radi smanjenja razlike u razvijenosti među članicama EU, susedna Bugarska može da povuče 6.8 milijardi evra, Slovačka 11.5 milijardi, Rumunija 19.6 milijardi, Grčka 20 milijardi, Italija 21.5 milijardi, Češka 26.6 milijardi, Španija 35 milijardi, a Poljska više od 67 milijardi. Međutim, nije samo razvojna pomoć ta koja izmiče ispred nosa Srbije. Tu su i investicije starih članica EU u zemlje kojima je Unija proširena. Prema izveštaju Evropske komisije, objavljenom pre nedelju dana, može se jasno videti šta članstvo u EU donosi u pogledu privlačenja investicija, koje znače nova radna mesta i bolji standard. Ukupna ulaganja 15 starih članica u 12 novih dostigla su cifru od 273.1 milijarde evra, a od 2002. do 2006. godine beleže višestruke stope rasta. Pre pet godina, ta ulaganja iznosila su svega pet milijardi evra godišnje da bi već 2005. dostigle sumu od 37.5 milijardi evra.
Najveći skok direktnih stranih investicija iz starih u nove članice zabeležen je 2004. i iznosio je čak 282 odsto. Tada je godišnji nivo investicija povećan sa pet na 19.1 milijardu evra. Već sledeće godine investicije su povećane za 96 odsto i dostigle su rekordni iznos od 37.5 milijardi evra. Međutim, 2006. zabeležen je blagi pad. Stare članice investirale su u nove oko 300 miliona evra manje odnosno 37.2 milijarde. Najveći deo investicija bio je plasiran u sektor usluga, posebno u finansijsko posredovanje, poslovne usluge i telekomunikacije. Ono što je zanimljivo jeste da posebno snažan skok beleže ulaganja u Rumuniju. Tokom 2006. godine, skoro četvrtina ukupnih investicija u nove članice otišla je u Bugarsku i Rumuniju.
Šampioni u privlačenju direktnih investicija iz starih članica EU u 2004. godini bili su Mađarska (7.8 milijardi) i Poljska (6.6 milijardi evra). Sledeće godine Mađarska je odbranila tron sa privučenih 15.2 milijarde evra, a sledila je Češka sa investicijama od 4.6 milijardi iz starih članica EU. Pre dve godine, šampion je bila Malta sa 12 milijardi evra investicija, od čega čak 8.9 milijardi evra iz Nemačke. Iza Malte našla se Rumunija sa 7.4 milijarde evra investicija. Zapažene rezultate beleži i Slovačka jer svake godine privlači dvostruko više investicija iz starih članica. Ipak, posmatrano u ukupnom iznosu, čak 68 odsto, odnosno, više od dve trećine investicija starih članica u nove otišlo je u Poljsku, Mađarsku i Češku. Poljska je dosad privukla 68.4 milijarde evra investicija iz EU-15, Mađarska 64.6 milijardi, a Češka 52.4 milijarde. Iza njih je Rumunija sa ukupnim investicijama od 24.4 milijarde evra iz 15 starih članica EU. Tokom perioda 2004-2006. najveći investitor u novim članicama EU bila je Nemačka, koja je najviše novca plasirala u Maltu, Mađarsku i Poljsku. Sledi Španija sa investicijama u Mađarskoj i Češkoj. Austrija kao tradicionalno snažan investitor u tranzicionim zemljama, zauzela je treće mesto. Nemačka drži prvo mesto i u ukupnim investicijama u nove članice. Od 273 milijarde evra investicija, Nemačka je uložila 63, ili nešto manje od četvrtine.
Iako je možda bilo nerealno očekivati da Srbija za samo šest godina od početka tranzicije postane članica EU i dobije desetine milijardi evra pomoći i investicija iz starih članica, sigurno je da naša zemlja može da žali što u tom periodu nije makar postala kandidat za članstvo kao Turska i Hrvatska.
Te države ne samo što imaju na raspolaganju više segmenata pretpristupne pomoći već i zahvaljujući svom statusu beleže značajan rast investicija iz zemalja EU. Investicije zemalja EU u Hrvatsku povećane su za 308 odsto od 2000. do 2006. i dostigle su 11.8 milijardi evra na kraju tog perioda, dok je rast investicija u Turskoj iznosio 223 odsto, tako da su ukupna ulaganja u tu zemlju na kraju pretprošle godine dostigla iznos od 33 milijarde evra.
Da je ovakav uspeh postignut zahvaljujući približavanju EU posebno se vidi na primeru Turske koja najveći rast investicija iz Unije beleži 2005. i 2006, odnosno, od otvaranja pregovora o članstvu (oktobar 2005). Do tada najveće investicije iz EU, Turska je privlačila 2000. (dve milijarde evra) i 2001. godine (2.9 milijardi). Tek 2005. Turska je privukla 4.3 milijarde evra, a sledeće godine čak 10.5 milijardi. Ovakav rezultat Turska je ostvarila zahvaljujući obimnim reformama, donošenju zakona o investicijama i programa privatizacije 2003. godine. U izveštaju Evropske komisije navodi se da su uspehu doprinela i povećana očekivanja investitora kad je reč o članstvu Turske u EU, nakon odluke da s tom zemljom budu otvoreni pregovori o prijemu u Uniju.
Investicije u Tursku uglavnom stižu iz starih članica EU. Najveći investitor u 2006. bila je Grčka sa ulaganjima od 2.2 milijarde evra. Sledi Austrija sa investicijama od 860 miliona evra, Nemačka, Francuska i Velika Britanija (svaka od ovih zemalja investirala je oko 650 miliona tokomu 2006). Godinu dana ranije, najveći investitor bila je Belgija sa ulaganjima od 1.1 milijarde evra. U periodu 2004-2006. najveći investitori u Turskoj bili su Grčka, Nemačka i Francuska.