Sredinom prošlog veka šah se nije smatrao profesijom i novinari su imali običaj da čuvene velemajstore pitaju „A šta ste po profesiji?“ Neki su navodili svoje alternativne aktivnosti, a mnogi domene koje su studirali, pa se za Botvinika znalo da je naučnik, Tajmanov pijanista, Kapablanka diplomata, ali izgleda da je najviše velemajstora bilo među matematičarima .
Sredinom prošlog veka šah se nije smatrao profesijom i novinari su imali običaj da čuvene velemajstore pitaju „A šta ste po profesiji?“ Neki su navodili svoje alternativne aktivnosti, a mnogi domene koje su studirali, pa se za Botvinika znalo da je naučnik, Tajmanov pijanista, Kapablanka diplomata, ali izgleda da je najviše velemajstora bilo među matematičarima . počevši od Adolfa Andersena i Emanuela Laskera pa se kasnije lista sve više širila : Maks Eve, Oto Blati, Hans Boumester, Anatolij Lejn, Arpad Elo, Džonatan Mestel, Džon Nan, Dankan Satls i mnogi drugi. Malo je poznato da je i Paul Keres počeo svoju karijeru kao profesor matematike u Talinu u Estoniji! Srećom, on se ipak opredelio za šah i dostigao najveći vrh boreći se za titulu prvaka sveta! Upamćen je kao „večiti drugi“ jer mu je uvek falilo „pola poena“ do titule! Među njegovim briljantnim partijama ostala je zabeležena i jedna minijatura
koju je dobio protiv Fuderera na Međuzonskom turniru u Geteborgu 1955. godine. Tada se vodila velika diskusija o „otrovnom pešaku“ (b2) u sicilijanskoj odbrani (a u diskusiji je vrlo aktivno učestvovao i Bobi Fišer) ali je Keres baš u ovoj partiji pokazao kako beli može da organizuje vrlo jak napad:
Keres – Fuderer
1. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cd4 4. Sd4 Sf6 5. Sc3 a6 6. Lg5 e6 7. f4 Db6 8. Dd2 Db2!? 9. Tb1 Da3 10. e5 Sfd7 (druga mogućnost je 10… de5 11. fe5 Sfd7 12. Se4 ) 11. f5! Se5 12. fe6 fe6 13. Le2 Sbc6 14. Sc6 bc6 15. Se4 d5 16. O-O
Beli je rokadom mobilisao sve svoje figure za napad!
Ko bi rekao da će partija trajati još samo dva poteza: 16… Da4 17. Lh5 Kd7 18. Tf8!! i crni se predao!
Na pitanje „Šta ste po profesiji?“ David Bronštajn se uvek iščuđavao: „Pa zar ne znate da sam velemajstor!?“
Za njega nije
bilo dileme da je to uvažena profesija! A opšte priznanje je ipak došlo tek pojavom Bobija Fišera! No sam Bronštajn je bio samo korak do osvajanja titule prvaka sveta jer je u meču sa Botvinikom izgubio jednu završnicu skakača (a imao je remi!) pa se meč završio 12:12 !
Zanimljivo je i Bronštajnovo razmišljanje o šahovskoj partiji: „To vam je kao prazan ram, a kako će slika da izgleda to zavisi od inspiracije i umešnosti umetnika!“
A da je Bronštajn zaista bio umetnik na šahovskoj tabli najbolje svedoči dvadeseti potez u partiji sa Gelerom na 28. šampionatu SSSR 1961. godine
Bronštajn – Geler
1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sc3 Lb4 4. a3 Lc3 5. bc3 O-O 6. f3 d5 7. cd5 ed5 8. e3 Lf5 9. Se2 Sbd7 10. Sf4 c5 11. Ld3 Ld3 12. Dd3 Te8 13. O-O Tc8 14. Tb1 Da5 15. Tb7 Sb6 16. g4! h6 17. h4 cd4 18. g5 de3 19. gf6 Tc3
Beli vuČe i dobija!
Završni potez kičice za predivnu sliku 20. Dg6!! i crni ne može da brani mat (20… fg6 21. Tg7 i 22. Sg6 mat).
Na Internetu postoji stranica koju vodi Bill Wall i koja registruje sve šahiste koji se osim šaha bave i nečim drugim. Slikar Marsel Dišan je bio član olimpijske šahovske reprezentacije Francuske ali i jedan od osnivača Dadaizma, nadrealista koji je favorizovao kubizam. Lotar Šmit, kao unuk Karla Maja, razvio je ogromnu izdavačku delatnost koristeći autorska prava svog dede. Nemac Klaus Darga je aktivni kompjuterski programer, a to je isto bio i Amerikanac Artur Bizgajer sve dok nije odlučio da napusti to zanimanje i postane profesionalni šahista! Bil Lombardi je pošao obrnutim pravcem – titulu velemajstora je zamenio titulom katoličkog sveštenika.
Time je podsetio na nekadašnje sveštenike koji su se bavili šahom kao Raj Lopez, Domeniko Poncijani, Džordž Makdonel pa čak i nekoliko papa!
Jedan od najpoznatijih velemajstora Ruben Fajn napustio je šah baš u trenutku kada je bio pozvan da se bori za titulu svetskog prvaka! Važnija mu je bila karijera psihoanalitičara! A šta mislite – kako razmišljaju oni koji se „lome“ između šaha i fudbala? Kada je Austrija izgubila kvalifikacioni meč za Evropsko prvenstvo 1990. godine, u fudbalskoj utakmici protiv Farskih Ostrva sa 1 : 0, strelac pobedonosnog gola bio je Torkil Milsen, aktuelni prvak Farskih Ostrva u – šahu!! A da li ste znali da je jedan od najboljih velemajstora sveta Peter Leko igrao u juniorskoj fudbalskoj reprezentaciji za svoj regionalni klub?!
Trostruki šampion Čehoslovačke u šahu Vlastimil Jansa igrao je i za omladinsku fudbalsku reprezentaciju svoje zemlje! Isto se to dogodilo i sa Belom Šošom u Rumuniji! Kod nas sa žaljenjem moramo da konstatujemo da Šekularac i Milutinovič nisu uspeli da u šahu postignu one uspehe koje su postigli u fudbalu! Ipak, najčuveniji spoj šahovskog i fudbalskog velemajstora ostvaren je u – Norveškoj! Mladi Simen Agdeštajn je 1984. godine počeo kao član omladinske reprezentacije Norveške u fudbalu i prvotimac fudbalskog kluba „Lyn“ koji se nalazio u drugoj ligi. Selektori su tada zapazili ovog talentovanog dečaka i uzeli ga za nacionalni tim, a uskoro i za državnu reprezentaciju. Postao je traženi golgeter pa mu je turski „Bešiktaš“ ponudio primamljivi profesionalni ugovor da igra za njih. A on je – zamislite! – odbio tako primamljivu ponudu da bi mogao da igra na čuvenom šahovskom turniru „Interpolis“ 1989. godine!
Njegove kolege iz fudbalske reprezentacije ga uopšte nisu razumeli. Za njih je on bio malo „ćaknut“!
Tako se posle velike dileme između šaha i fudbala Agdeštajn ipak opredelio za – šah! Sa fudbalom je potpuno raskinuo dva godine kasnije kada je povredio ligamente na nozi. Dugo je mislio da može naporedo teći dve karijere , ali se sa tim nisu složili njegovi fudbalski treneri.
Ali njegova šahovska karijera je zaista bila briljantna: sa 15 godina je postao prvak Norveške (1982.) dve godine kasnije bio je drugi na omladinskom prvenstvu Evrope ( iza Salova). Sledeće godine je postao prvi norveški velemajstor, da bi 1986. delio prvo mesto na omladinskom prvenstvu sveta sa Anandom, Barejevim, Piketom i Arensibijom.
Zaista ugledno društvo!!
Po dodatnim kriterijumima Arensibija je bio prvi, a Agdenštajn drugi – Kasparov ga je tada nazvao najboljim amaterom među velemajstorima, a za sportske novinare bio je prava poslastica kada bi posle šahovskog intervjua počeo da priča o fudbalu! Više puta je bio i u našoj zemlji, ali mu je u najprijatnijem sećanju ostala pobeda na turniru u Kapeli La Grande na početku ovog milenijuma kada je bio ispred 104 (!) velemajstora sa performansom od 2789 rejting poena.
Da i u šahu postoji „igra na jedan gol“ svedoči i jedna njegova partija sa prvenstva Norveške 2001. godine :
Simen Agdeštajn – Remman
1. e4 c5 2. Sf3 e6 3. d4 cd4 4. Sd4 a6 5. Sc3 Dc7 6. Ld3 Sf6 7. Le3 b5 8. O-O Lb7 9. a3 Le7 10. f4 d6 11. Df3 O-O 12. Dh3 g6 13. f5 e5 14. fg6 hg6
Beli vuČe i dobija
15. Sf5! tipičan napad na crnu tokadu, posle 15… gf5 i 16. Tf5 crni kralj bi ostao bez zaštite. Ali i ovako je partija trajala svega nekoliko poteza: 15. Sf5 Ld8 16. Tf3 Lc8 17. Tg3 Le6 18. Dh6 Se8 19. Th3 i crni se predao.
Na kraju treba reći i to da se i pisac ovih redova našao na ovoj listi „duplih zanimanja“ : bio sam iznenađen kada sam u spisku šahista sa dvostrukim angažovanjem pročitao svoje ime kao disk-džokeja Radio Beograda još 1961. godine, a kasnije (1992.) kao dobitnika muzičkog „Oskara“ na „Beogradskom proleću“. Obrazloženje Udruženja muzičara Srbije je meni zvučalo malo neobično – „za životno delo“ tj. dovođenje rokenrola na naše prostore ! Uručenje ove nagrade koincidiralo je sa mečom Fišer – Spaski gde sam ja bio sudija, pa je posle njihove konferencije za štampu u „Sava – centru“ bila organizovana jedinstvena „rock’n’roll“ simultanka na kojoj je oko dvadesetak muzičara uzelo učešća!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
