Šta znači i kako je nastao izraz „rospija“?

U svakodnevnom govoru često koristimo izraze čije značenje „otprilike znamo“, ali retko kada razmišljamo o njihovom poreklu. Jedan od takvih izraza je i reč rospija – uvreda rezervisana gotovo isključivo za žene, sa snažnim negativnim prizvukom.

Ali šta zapravo znači ta reč i kako je ušla u naš jezik?

Prema jednom tumačenju, koreni izraza „rospija“ vode ka zapadu – tačnije, italijanskoj reči rospo, što znači „žaba“. Italijanska izvedenica rospia koristila se kao pogrdan izraz za ženu koja je ružna, dosadna ili zla.

Pretpostavlja se da je ovakav oblik uvrede preko dalmatinskog priobalja i venecijanskog uticaja ušao u narodni govor i u unutrašnjost Balkana.

U ovom značenju, „rospija“ označava ženu koju se poredi sa žabom – neprivlačnu, ogorčenu, neprijatnu. Nije teško uočiti kako bi takva metafora opstala u društvima u kojima se od žene očekuje da bude tiha, smerna i nenametljiva.

S druge strane, postoji i tumačenje koje upućuje na istočno, persijsko-osmansko poreklo reči. U persijskom jeziku reč rūspī označava ženu bez časti, bludnicu, doslovno: „onu koja je izgubila obraz“.

Ova reč je u osmanskom turskom postala orospu, a u tom obliku i danas postoji u savremenom turskom jeziku kao gruba uvreda za ženu „lakog morala“.

Upravo tim putem, preko svakodnevnog govora u vreme Osmanskog carstva, izraz „rospija“ verovatno je postao deo jezika na Balkanu, uključujući i srpski. U tom značenju, „rospija“ nije samo svadljiva ili oštra žena – to je žena čiji se moral dovodi u pitanje, i to najčešće iz patrijarhalne perspektive.

Danas se ovaj izraz koristi za ženu koja je glasna, svadljiva, zlobna. Sve u svemu, reč ne označava neko precizno ponašanje, već odražava niz stereotipa i očekivanja – i otkriva više o društvu koje je koristi nego o ženi kojoj je namenjena.