Iako se često stari Rim izučava hronološki posle stare Grčke, začetke uspešne civilizacije na Apeninskom poluostrvu (relativno novo ime „Italija“ doći će mnogo kasnije) nalazimo još pre više od četiri hiljade i dve stotine godina. Iz Azije su stigla plemena Latina koja su sebi dom napravila upravo ovde. Jedno hiljadu godina kasnije, oko 3200. godine p.n.e. dolaze i Etrurci (grčki: Tirenoi), koji će se sa „starosedeocima“ mahom pomešati. Osvojili su i jedno seoce, zvalo se Rim, seoce koje će tokom vekova postati doslovni centar evropske civilizacije, kulture i intelekta, ali i krvožednih vladara i razuzdanih masa neukih i prostih ljudi-ovaca.
Godina koje je monarhoidna struktura vlasti zamenjena republikom je 509. p.n.e, kada su patriciji prognali etrurske vladare – uspostavljena je republika. Bolje rečeno (iliti makar bolje napisano) – Republika. Pod uticajem grčke kulture, intelektualnih ostvarenja i umetnosti, kao i potporen plodnom zemljom/dobrom geografskom lokacijom, Rim se razvio do (dotad) neviđenih mera. Rim je ubrzo potom mogao da krene da silom širi svoju kulturu i jezik. Zvali su ga prosto Grad. Izreke poput Svi putevi vode u Rim govore nam jasno o jačini i značaju ovog grada-civilizacije.
Administracija se ubrzo razvila u starom Rimu, kao i zakoni. Prvi zakoni bili su napisani sredinom petog veka pre nove ere. I zakoni, kao i samo državno uređenje, pak, bili su takvi da su pomagali bogate i moćne. Da li vam je ovo poznato? Zato su se i veoma često vodili ratovi. Kako piše Ritbergen, „rat je bio zasigurno društveni ventil. Kao uostalom i više puta tokom istorije, ekspanzionistička politika i stvaranje vanjskih neprijatelja bili su instrumenti kojima se skretala pažnja sa unutrašnjih problema na eksterne“. Da li vam je i ovo poznato? „Odista, mnogo rimskih ratova nisu bili defanzivnog karaktera, već blatantno agresivnog, pod izgovorom preventivne akcije“. A ovo?
Razvijen sistem zakona koji su služili ljudima na poziciji moći bio je svesrdno pomagan nepotrebno komplikovanom i skoro svagda nejasnom birokratijom. Da li vam je ovo poznato? Tako je Rim na početku prvog veka pre nove ere bio rastrzan i spoljašnjim i unutrašnjim konfliktima, sve dok se nije pojavio jedan veoma sposoban čovek, Gaj Julije Cezar, koji je lukavim taktikama kako na borbenom polju, tako i u politici, uspeo da stekne bogatstvo u ratu protiv Gala u današnjoj Francuskoj, te potom i umarširao u Rim, proglasivši sebe monarhom (diktatorom). Da li vam je i ovo poznato? Ipak, bilo je mnogo drugih koji su takođe želeli vlast (poznato?), te su ga „svrgli“, tačnije, izboli noževima kao jastuče za igle. Poznato? Njegov naslednik, Oktavijan, pokazao se kao lukaviji, te nije učinio iste greške kao prethodnik, jer je, iako je u suštini bio diktator (Cezarov je bio tzv. prvi trijumvirat, ovo je bio drugi, Oktavijanov), uspeo je da ubedi okolinu da je bio samo princeps, prvi među građanima. I ovo nekako zvuči poznato. Potom je i izdejstvovao od senata titulu Avgusta, Uzvišenog, i postao prvi među rimskim imperatorima.
Pitamo još jednom – da li vam ovo zvuči poznato? Retorike onih na vlasti odvajkada su bile iste. Pretvaraće se da postoje vanjski neprijatelji koji imaju nekakve pretenzije na Našu Stvar. Vladari i njihovi ideolozi sebe će predstaviti kao branitelje, jer Mi bivamo stalno napadani. Tako će se voditi pravedni rat, u kojem je Naša Stvar uvek bila glavna, i za koju su se borili Zaštitnici. Praviće se da su jednaki sa narodom, pogotovu u predizbornoj kampanji, ali se uvek pokazalo da to tako nije, jer je narod uvek stradao, zato što su ozbiljni problemi zapostavljeni kako bi se ganjala zjala i besmislice. Pojam nacije, uveden krajem osamnaestog veka, postaće tako idealno oruđe za upravljanje ljudima-ovcama, pojam kojem je svaki vladar do besvesti zahvalan. No, otom-potom.
Istoričari se često prepiru – sasvim bespotrebno – povodom pitanja da li se istorija ponavlja. Naravno, ništa se identično ne ponavlja, ali poenta je jasna. Bliži se maj. Ko želi da bude ovca?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
