Stavljam ruke preko čela

Zbirka obuhvata četrdesetak pesama počevši od one prema kojoj je naslovljena, do poslednje Ko je taj/Who Is the One i koja, moglo bi se reći, ozaruje sve prethodne. Jer u pitanju, na početku pesme, Ko je taj ko je gospodar vremena, kao da su sadržane teme svih prethodnih pesama koje se mogu naslutiti već iz njihovih naslova (Snovi, Na groblju, Nevidljiva ruka, U kosmičkom carstvu, Da li su nebesa, Rajska ptica, Gospode, Vreme…). Pojednostavljeno rečeno, sve one tematizuju krajnji smisao ljudskog postojanja, postavljaju pitanje šta je i ko je čovek, ali i iskupljuju grehe pred smrt sa kojom se treba suočiti. Čitav jedan niz pesama tematizuje i motive iz prirode u kojoj se takođe ogleda trag božanskog (Slavuj, Dok plivaš u moru, Marmor, More valovito, Na krilima vetrova, U dubokim šumama). Najzad, u nekima je nesumnjiv pečat ljudske civilizacije jer pevaju o gradovima, ulicama, mlaznim avionima i vozovima u kojima spavaju mrtvi, gde se uzdižu kule vavilonske, u koje je upisan minoski lavirint i koje svedoče o prolaznosti.

Vera Srbinović, rođena Beograđanka, koja već dugo živi i radi na relaciji Beograd – Hag, jedan je od osnivača neosimbolizma u srpskoj poeziji u drugoj polovini 20. veka, pa otuda ne što je prva asocijacija pri čitanju ove njene zbirke poezija Jovana Dučića. Prvu zbirku Nazaključane kapije obajvila je 1961, a posle 30 godina javila se novom zbirkom Pesme srmene. Od tada, kao da je nadoknađivala propušteno vreme, skoro svake godine objavila je po jednu novu zbirku – ukupno dvadesetak knjiga. Za njih je i ovenčana nagradama Milica Stojadinović Srpkinja i Rastko Petrović“.