Studentski protest u Nišu (arhiva): Foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)Na niške ulice je 6. decembra, po pasjem vremenu, izašao značajan broj građana, kako bi „obeležio“ godišnjicu početka studentske blokade na Filozofskom, prvom fakultetu u tom gradu koji je ušao u tu vrstu pobune, započete zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 16 ljudi, kao i zbog represije prema onima koji su za takvo nedelo tražili odgovornost.
„Ista masovnost i energija kao 6. decembra 2024“, rekao je na „obeležavanju“ jedan od nelečenih optimista, u kojima protesti bude želju da oteraju vlast do popodne, dodajući da je „normalno da brojnost i hajp povremeno i padnu“, jer „ovo“ dugo traje.
„Isto, nažalost, kao pre godinu dana stoje i početni studentski zahtevi, sa sve onim kasnije pridodatim, za raspisivanje vanrednih izbora. Neispunjeni od nedostojnih“, glasila je analiza surovog realiste, potpuno ispravna, ne bilo mu oprošteno.
Grad u kojem je organizovano „obeležavanje“ u velikoj meri se percipira kao mesto pod suncem u kojem Vučićevi naprednjaci i njihovi koalicioni saučesnici bezmalo više nemaju šta da traže, jer je prekardašilo, a lokalna opozicija je, kao, manje sklona samopovređivanju nego, na primer, ona u Beogradu.
Pokazuju to, tvrde znalci, i istraživanja javnog mnjenja. Ipak, bilo bi (ne)pametno zaboraviti da ti isti naprednjaci u Nišu čvrsto drže vlast, iako su na lokalnim izborima pre godinu i po dana, čak i po nalazima blažene GIK, dobili manje glasova od opozicije, a u lokalnoj Skupštini isposlovali samo jednog odbornika više, pozajmljenog iz burazerske, Ruske stranke.
Apsurdi ove vrste postoje, naravno, i „na nivou“ Srbije, čudne zemlje u kojoj je sve moguće, kako je u jednoj rečenici umeo da je definiše demokratski premijer Đinđić, nešto kasnije ubijen od onih koji bi trebalo da tu zemlju štite.
Studenti su postali najveća opoziciona politička snaga- koja je uzdrmala vlast, oborila joj rejting, trgla apstinente i probudila nadu u bolje sutra – ali su gadljivi na opoziciju, a ograđuju se i od nekih drugih pojedinaca, udruženja i organizacija koje se bore za promene.
Opoziciji, koja se kao izubijani bokser teško drži na nogama, ne pada na pamet da sebe ojača kroz jedinstveni front, kada je već studenti odbacuju.
Vučićev režim, iako autokratski, kriminalizovan, korumpiran, represivan i štetan po državu i njene institucije – što je studentski pokret dodatno ogolio – i posle godinu dana društvene pobune žilavo opstaje, ruga se građanima kroz bizarni „ćacilend“ i ne raspisuje izbore. Pritom, na nekoliko izbornih destinacija na lokalu jasno pokazuje i studentima i opoziciji da će oni parlamentarni, kada budu raspisani, biti pa ne baš Kosovski boj, ali…
Jedan od korisnika socijalnih mreža je „aktuelnu“ situaciju, ne bilo mu oprošteno, lepo opisao: „Napolju je hladno, duva vetar i uveli su nam sancije. Da sutra imam pismeni iz matiša, mislio bih da je 93.“.
Ali, opet, krajnje apsurdno, čak se i surovi realisti, posebno u poslednjih godinu dana, sete i one Glogovčeve u „Udici“: „Znaš li kako se postaje pravi šampion? Tako što izađeš na teren kad je najteže… i pobediš“.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
