Svađe i rakija u bunkeru

Matijas Ul i Henrik Eberle: KNJIGA O HITLERU /15

Ovo istorijsko štivo rasvetljava tajni dosije NKVD-a namenjen Josifu V. Staljinu, sastavljen na osnovu zapisnika sa saslušanja Hitlerovog ličnog ađutanta Ota Ginšea i sobara Hajnca Lingea u Moskvi 1948. i 1949. Tekst dosijea sadrži opise dvojice SS oficira koji su Hitlera sretali svakodnevno, što nam pruža sliku realnog života ljudi u Hitlerovom okruženju. Sa dozvolom izdavača Narodne knjige iz Beograda objavljujemo najzanimljivije delove.

Borbe su se već vodile i u zapadnim berlinskim okruzima, u Celendorfu, Nikolaseu i Dalemu. Ruske trupe su se probile kod Špandaua, a takođe su širokim putem iz pravca Cosena nadirale prema Berlinu. Već su se približile velikim mostovima Havel kod Pihelsdorfa. Trupe „Hitlerove omladine“ pod Aksmanovom komandom su poslate da ih brane.

Stalno pogoršanje stanja u Berlinu opet je atmosferu u Hitlerovom bunkeru spustilo na nulu. U starom bunkeru su svuda sedele grupice ljudi. Pili su rakiju i glasno se svađali hoće li se Rusi zadržati u gradu. Drugi su razgovarali šapućući, pokušavajući da izračunaju koliko će se još Berlin održati i postoji li mogućnost za napuštanje grada.

Hitlerov nemir i nervoza poprimili su preteće razmere. Ujutru više nisu morali da ga bude. Budio se veoma rano. Takođe, nije mogao da spava ni zbog napada na bunker. Nakon što bi mu Štumpfeger dao injekciju, a Linge u oči ukapao kapi, počeo bi da šeta prostorijama bunkera vukući noge. Kosa mu je još više osedela. Izgledao je kao starac; skoro kao živi leš. Nigde se nije mogao dugo zadržati. Čim bi seo u telefonsku centralu, ustao bi i prešao u mašinsko odeljenje s otvorom za ventilaciju. Nikada ga ranije nisu viđali u tim prostorijama. Ponekad bi se dovukao do sanduka u kojem je ležala Blondi, podigao svoju ljubimicu i igrao se s njom na hodniku. Bio je škrt na rečima. Posle ručka često bi sedeo na tapaciranoj klupi u predsoblju prostorije za sastanke. Tada bi mu se pridružili Borman, Burgdorf, Fegelajn, gospođa Kristijan, gospođica Kriger i Eva Braun. Eva je tih dana pila mnogo konjaka. Retko se smejala. U razgovorima, koje bi najčešće započeli Borman, Fegelajn ili gospođa Kristijan, učestvovala je samo kada je bila pod uticajem konjaka. Ostali su mešali šampanjac, konjak i rakiju; na Hitlera se nisu obazirali. Borman, Burgdorf i Fegelajn nesputano su se protezali u foteljama. Njihovi razgovori su se uglavnom vrteli oko prohujalog života u luksuzu i interesantnih događaja. Pokušavali su u razgovor uključiti i Hitlera. Ali on je potpuno nezainteresovano sedeo, zurio ispred sebe, češkao Vuka ili ga histerično milovao.

Na noćnim čajankama, na kojima su prisustvovale Eva, sekretarice Kristijan i Junge, ponekad i kuvarica koja je bila zadužena za Hitlerovu dijetu Mancijarli i Bormanova sekretarica Elze Kriger, Hitler je isključivo govorio o najboljim načinima samoubistva. Pri tom je u najgorem mogućem svetlu opisivao šta bi im se dogodilo da padnu u ruke Rusima. Detaljno je analizirao da li bi bilo bolje ubiti se, otrovati se ili preseći vene. Te noćne sednice ponekad bi potrajale do 6 ili 7 sati ujutro. Razgovori koji su se vodili uvek su kod sekretarica izazivali histeriju.

Posle čajanke kod Hitlera, gospođa Kristijan bi se pojavila u telefonskoj centrali, gde su obično sedeli SS-oficiri iz Hitlerove lične straže, i opijala se šampanjcem. Kada se jednog jutra tamo pojavio Linge, gospođa Kristijan je iznenada na njega bacila čašu šampanjca. Kasnije mu se izvinila, objasnivši da joj živci jednostavno više ne podnose Hitlerove razgovore o raznim samoubilačkim tehnikama. Moral u redovima SS-a takođe je sve više opadao. Pokušavali su se omamiti ogromnim količinama rakije i šampanjca. Jedinu nadu pružala im je Venkova armija.

U noći 25. na 26. april Rusi su prekinuli i poslednji podzemni telefonski kabl koji je Berlin povezivao sa spoljnim svetom. Ostala je samo radio-veza koju su održavala dva uređaja; svaki je imao snagu od 100 vati. Međutim, u njih se nije moglo pouzdati jer su granate sve više oštećivale antene.

Ujutro oko 7 sati 26. aprila Rusi su osuli paljbu na upravnu četvrt. Kancelarija i Hitlerov bunker našli su se pod kišom granata. Zaštitni zid podzemnog prolaza koji je iz nove Kancelarije Rajha vodio do bunkera bio je probijen na nekoliko mesta. Na tlu prolaza stvorile su se velike bare preko kojih su bile postavljene daske. Po njima se moralo oprezno hodati. Kroz rupe u tavanici videli su se tamni oblaci dima i krov Kancelarije Rajha koji je goreo. Mutno svetlo koje je dopiralo spolja u prolazu je stvaralo preteću atmosferu.

Nastavlja se