Sve je počelo sa Palopom

ukoliko se Hipodamija uda, on će umreti. Zbog toga je on objavio da će Hipodamija postati žena onoga ko ga pobedi u trci konja sa dvokolicama na hipodromu. Uslov je bio da potencijalni mladoženja u trci pored sebe ima lepu Hipodamiju, a to je uradio iz prostog razloga što je znao da lepota njegove kćeri nikako neće moći proći nezapaženo, te će svaki trkač više obraćati pažnju na nju nego na samu trku i tako niko neće moći da ga pobedi. Osim toga, u njegov prilog je išla i činjenica da je uz sebe imao besmrtne konje koje mu je poklonio otac Aris i koji su bili jednostavno nepobedivi. Prema mitu on je svakom poraženom, a bilo iz je podosta, nakon trke odrubljivao glavu i ostavljao da visi iznad ulaza u palatu. Međutim, jednom prilikom u tu istu palatu došao je Palop, koji je najpre, ugledavši stravičan prizor na ulazu poželeo da iz iste pobegne, ali je u tom trenutku ugledao Hipodamiju i na prvi pogled se zaljubio i rešio da je zaprosi. Kao i ostali prosci i on je morao da prođe poznati test. Problem za posesivnog oca je bio taj što se i sama Hipodamija zaljubila u Palopa i s toga je pred njegovu trku sa Enomajem potražila pomoć od Mirtila, koji je potajno bio zaljubljen u nju i nije mogao ni u čemu da je odbije. On je zamenio eksere na Enomajevim kolima voštanim i kada je trka počela kola su se odvojila od konja i Enomaj je iz njih ispao, ali umesto da pusti uzde, on ih je držao i tako su ga konji vukli sve dok nije umro, čime se ujedno i ostvarila „kletva“ sa početka teksta. Palop se po završetku trke vratio u Elidu i tamo postao kralj, a supruga Hipodamija mu je izrodila mnogo dece.

Panatinaiko Stadium

Na stadionu Panatinaiko, koji je poznat i pod imenom Kalimarmaro, su održane prve moderne Olimpijske igre, na kojima je grčki atletičar Spiros Luis postao prvi pobednik maratona. Stadion, koji se nalazi u centru Atine antički Grci su isklesali u brdu.

U slavu trke na život i smrt Enomaja, Palop je osnovao Olimpijske igre. Ovo je samo jedan od brojnih mitova vezanih za nastanak prvobitnih OI, međutim, na osnovu njega, ali i ostalih priča vezanih za ovu temu, kralj Elide Ifit je uz podršku kraljeva Pise i Sparte Klistena i Likurga uspeo da rekonstruiše OI. To je ujedno bio najveći religiozni i sportski praznik antičke Grčke. Kao i danas, i tada su se OI održavale svake četiri godine, a vreme između dve OI nazivan je Olimpijada (kao i danas) i svaka Olimpijada je dobijala ime po pobedniku trke na jedan stadion. Tako se period od 776. do 772 p.n.e. nazivao Korebova Olimpijada, po atletičaru korebu iz Elide koji je dobio tu trku na prvim Igrama. Igre u Olimpiji priređivale su se sve do 393 godine ne, kada ih je vizantijski car Teodosije dekretom zabranio radi sprečavanja idolopoklonstva. Do tog trenutka Igre su održane 293 puta i do tada, nekoliko meseci pre svakih Igara izaslanici iz Elide poznati kao spondofori oglašavali su njihov skori početak . Od tog trenutka vladala je Sveta ekehirija, vreme kada je bilo zabranjeno ratovati ili činiti bilo šta što nema veze sa Igrama. Učesnici i posetioci Igara bili su samo grčkog porekla, a ženama je bio zabranjen pristup Olimpiji tokom njihovog održavanja. Pravo učestvovanja imali su samo slobodni građani. Prve Igre trajale su samo jedan dan i jedina disciplina bila je pomenuta trka.

Olimpijada netačan naziv

Iako danas većina sportista i sportskih funkcionera Olimpijske igre u skraćenom obliku naziva Olimpijadom to nije ispravan termin. Naime, Olimpijada je ciklus koji prođe između dvoje Olimpijskih igara i ona traje četiri godine, a turnir na kome se takmiče sportisti iz celog sveta jesu zapravo OI.

Po njihovom ukidanju u nekoliko navrata je pokušavano ponovno aktiviranje, međutim, ali svi ti napori bili su bezuspešni. Tako je bilo sve dok se nije pojavio Francuz Pjer de Kuberten, koji se smatra „ocem“ modernih Igara. On je izuzetnom upornošću i entuzijazmom ideju ponovnog aktiviranja OI pretvorio u realnost. Na obnovljenom Panatenaiskom stadionu u Atini 6. aprila 1896. godine ustoličene su prve moderne Olimpijske igre, na kojima je učestvovao svega 331 sportista iz 13 zemalja, s tim da su takmičari uglavnom bili iz Grčke. Od tada sve do danas OI su održane 28. puta, a poslednji put su one ujedno bile „vraćene“ u svoju postojbinu Atinu. Ako se za te Olimpijske igre 2004. godine moglo reći da su se vratile kući, onda se za ove u Pekingu može reći da nas voze u budućnost.