Svi na svoje radne zadatke

Kladila bih se da neki od njih, ophrvani tužnim ili veselim emocijama koje prirodno izazivaju događaji ove vrste, pomisle da će se sutra probuditi u nekoj drugoj i drugačijoj Srbijici. U Srbijici u kojoj više neće gledati hiljade i hiljade siromašnih, nezaposlenih i nezadovoljnih građana već nasmejane i srećne ljude, u kojoj su Koridor 10, JAT i Železnice savremeniji i brži od zapadnoevropskih i japanskih takmaca, a metro u Beogradu lepši od moskovskog. Ali, avaj, to je samo sanak pusti. Kao što mi moramo da nastavimo gde smo stali, mora i naše vrlo državno rukovodstvo. Predsednik Boris Tadić je tek nekoliko sati po sahrani patrijarha, objašnjavao makedonskom kolegi Đorđu Ivanovu pod kojim je imenom Srbija priznala Makedoniju, pošto je dan-dva ranije ministar inostranih poslova Vuk Jeremić gostu iz Grčke rekao nešto „malo“ drugačije. Već viđeno. Neko, Jeremić il’ Dodik, na primer, kažu nešto, a onda ih Tadić tumači, objašnjava i naglašava stavove zvaničnog Beograda. A javnost onda tumači ko jedno kaže, drugo misli, a ko ništa ne misli već samo kaže.

Mada mnogi članovi vlade i nadležnih tela nedeljama vredno rade na nacrtu budžeta za narednu godinu, isti nisu usaglasili, niti se taj dokument sam od sebe završio. To znači da će ministri vlade Srbije morati da nastave preganjanje i dogovaranje o tome kako zapušiti sve rupe i usaglasiti prihode i rashode. Sve moraju da usklade sa postignutim dogovorom sa MMF, mada ministar Mlađan Dinkić tvrdi da Srbija najverovatnije neće povlačiti preostali novac, 2,9 milijardi evra, stend baj arandžmana, pošto zemlja ima „finansijsku stabilnost“. A kad Dinkić nešto kaže… Mada ume i Dinkić da bude u pravu – ruski kredit je dokaz. Ruski kredit od milijardu dolara izgleda da su zaboravili najpre neki drugi koji su danima tvrdili da je reč o super povoljnom poslu kojim će „majčica Rusija“ pomoći „bratskoj“ Srbiji. Izgleda da smo bivši premijer Zoran Živković i ja među retkima koji se još pitaju šta bi sa finaliziranjem dogovora i zašto nam delegacija Srbije koja je o uslovima kredita pregovarala u Moskvi sa ruskom stranom još nije saopštila u čemu je problem? I šta će biti sa tim kreditom o kome će pregovori biti nastavljeni u Beogradu?

Statut Vojvodine i Predlog zakona o prenosu nadležnosti su u skupštinskoj proceduri i sledeće nedelje bi poslanici trebalo o njima da raspravljaju. Usvajanje ne bi trebalo da bude problem, ali s obzirom na sigurno burnu raspravu i verovatno takođe burnu realizaciju usvojenog, pitanje je da li će to biti Pirova pobeda autonomaša ili centralista?

Prvi talas epidemije novog virusa jenjava, tvrde epidemiolozi, a čini mi se da su u sredu u Srbiji umrla tri pacijenta zaražena virusom A H1N1. Ako tako jenjava prvi talas, kakav će da bude vrhunac drugog za koji se očekuje da bude opasniji od jenjavajućeg? U jeku drugog talasa nije isključeno da se pojavi predlog o zabrani javnih skupova. Dežurni kritičari će onda pitati kako to da nije bilo toliko opasno višečasovno stajanje vernika pred Sabornom crkvom i sahrana patrijarha na kojoj se okupilo više od pola miliona ljudi i da li iza moguće zabrane javnih skupova stoji nešto „politički“? Grip je ovih dana bio u zapećku, ali će se sigurno ponovo „vratiti“ u centar pažnje naše javnosti. Novinari će, neki u želji da podignu tiraže novina, drugi u profesionalnoj nameri da informišu građanstvo, nastaviti da broje obolele i preminule. Brojke će pokazati da je, poredeći sa brojem stanovnika, Srbija, nažalost, veoma dobro plasirana. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević će nam onda poručiti da ništa ne znamo, da samo širimo strah i paniku i da se Srbija odlično suočava sa epidemijom. Vakcine samo što nisu stigle, ali dok one dođu, pitanje je koliko će građana hteti da ih primi, posle silnih medijskih i stručnih spekulacija. Odmah se ograđujem, ne znam ništa o medicini, ali po reakciji svog okruženja, zaključujem da ćemo vrlo lako više vakcina baciti nego što ćemo ih upotrebiti. Neko će zatražiti ostavku ministra Milosavljevića, ali je on dati neće.

Ministar unutrašnjih poslova, potpredsednik vlade i prvi zamenik premijera Ivica Dačić će takođe nastaviti gde je stao. Sem što će da nastavi da hapsi kriminalce, veoma agilni Dačić će sa kolegama morati opet da se pozabavi radnicima GIK „1. maj“ iz Lapova koji su danima blokirali, a onda privremeno deblokirali prugu Beograd – Niš. Neće Dačić protiv radnika upotrebiti silu, već će ih u utorak primiti u vladi. Aktuelna vlada nije prodala ovo preduzeće, ali im je nešto obećala pri ranijoj blokadi. Obećano nije ispunila, tvrde štrajkači i ja im verujem. Niko ne provodi dane i noći na pruzi iz čistog hira ili obesti. Za vladu je to nauk da ne obećava previše, bar ne van predizborne kampanje, a kad obeća nek se trudi da obećano ispuni. Nek sasluša i pomogne one kojima je pomoć potrebna. Ljudski je i hrišćanski – kad se već pozivaju na pokojnog patrijarha Pavla…