Tajlandska firma optužena za rasizam

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Zbog ovog incidenta je ponovo pokrenuta debata o stavovima prema boji kože na Tajlandu. Komentari o boji kože nisu neuobičajeni u zemlji u kojoj inače ima mnogo preparata za izbeljivanje kože, mada veliki broj mladih Tajlanđanki danas odbacuje stereotipe u vezi s tenom.

„U mom svetu postoji jaka konkurencija. Ako se ne brinem o sebi, sve što sam izgradila, belina u koju sam investirala, mogla bi da nestane“, kaže Sirin Hovang u reklami, piše Bi-Bi-Si. U tom trenutku njena koža postaje gotovo crna, a pored nje se pojavljuje mlada rivalka izuzetno svetle puti. U šoku je posmatrala svoju put i zamišljeno rekla „da sam bela, pobedila bih“.

Reklama je izazvala žestoku onlajn debatu. Veliki broj tviteraša je žestoko kritikovao samu reklamu, kao i odluku da se ona povuče. „Savršeno sam zadovoljan što sam tamnoput i sada mi vi kažete kako sam izgubio. Ej, šta sam izgubio?“ napisao je jedan korisnik foruma Pantip.com na tajlandskom jeziku, preneo je Bi-Bi-Si. „Sugestije da su ljudi s crnom kožom luzeri definitivno su rasističke“, napisao je jedan drugi.

Seul sikret je brzo uputio izvinjenje i povukao reklamu, mada je juče još mogla da se pogleda na Jutjubu. „Hteli smo da kažemo da je samounapređenje u smislu ličnosti, izgleda, veština, a profesionalizam je od suštinske važnosti“, saopštila je kompanija.

Robovi prerađuju ribu?

Brisel – Evropska unija je ponovo upozorila Tajland da se „odmah“ uhvati u koštac s pitanjima ljudskih prava i ropstva koja ugrožavaju njenu industriju morske hrane ako želi da spreči uvođenje zabrane EU na uvoz morske hrane, piše neurope.eu. U međuvremenu, tajlandska vojna hunta je ozvaničila dekret o ribarenju i saopštila da se u medijskim izveštajima o ropstvu izvrću činjenice. Pre nekoliko meseci, podseća neurope.eu, agencija AP je otkrila slučajeve ropstva na ostrvu Benijna u Indoneziji. Stotine migranata koji su došli iz susedne Kambodže, Laosa i Mjanmara bili su prisiljavani da rade u fabrikama za preradu ribe 20 časova dnevno bez plate, a čak su ponekad i zatvarani u kavez. Nakon istrage je utvrđeno da je tajlandska ribarska industrija prilično umešana u trgovinu ljudima.