Toranj Crkve Svetog Antuna Padovanskog na Crvenom krstu pomerio se više od metar od svoje ose – da li je opasnost za prolaznike

I Beograd ima svoj krivi toranj. Nalazi se na Zvezdari. Reč je o tornju katoličke Crkve Svetog Antuna Padovanskog. Da se u odnosu na temelj i crkvu nakrivio, nije teško uočiti. Merenja pokazuju čak metar i dvadeset centimetara. Zbog oštećenja, krajem prošle godine gradska inspekcija je zatvorila toranj.

„U tornju se nalaze ogromne pukotine i on nije baš siguran da se ljudi penju na sami toranj i nije da borave, pogotovo mnogo ljudi. On ima tendenciju konstantnog naginjanja. Zavisi od vremenskih prilika, ako su povoljnije, onda je ta tendencija blaža, ako su nepovoljnije onda to ide u lošem smeru“, kaže fra Ilija Alandžak, župnik za RTS.

Projekat sanacije temelja crkve 2022. godine uradila je Katedra za geotehniku Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Mirjana Vukićević, profesorka Građevinskog fakulteta u penziji, kaže da je toranj još uvek u stabilnoj ravnoteži, što ne znači da u nekom trenutku ne može da izađe iz te ravnoteže i onda bi sanacija bila neophodna.

„Tu je jedan fenomen koji se javlja kada vam neki objekat, koji treba da bude vertikalan, a ima veliku masu, on kada se iskrivi onda on zbog tog krivljenja njegovo težište se pomeri. Tako da vi na jednom delu imate povećanje opterećenja, a kada imate povećanje opterećenja to nam daje dodatna sleganja, a sada pošto se to dodatno slegalo on se još malo iskrivi, a pošto se još malo iskrivi onda još više dodaje opterećenja na toj strani. Tako da se ta stvar dešava progresivno“, objasnila je profesorka Vukićević.

Toranj je visok 52 metra, a izgrađen je 1962. godine, tridesetak godina nakon crkve i to je jedan od uzroka sleganja, tvrde stručnjaci.

Iako je plan sanacije temelja Crkve Antona Padovanskog urađen još pre četiri godine, radovi još nisu počeli.

Razlog su, kako u crkvi kažu – finansije. Troškovi sanacije zahtevaju ulaganja od više stotina hiljada evra zbog čega su pomoć tražili od Grada, budući da se crkva nalazi pod zaštitom spomenika kulture, kao i od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kažu, dobra volja postoji sa obe strane, pa se nadaju da će se uskoro postići i dogovor, koji bi značio i početak dugo očekivanih radova.