Loše vesti za Trampa: Putin bi mogao da izdrži još mnogo godina borbi, evo i zašto

Ekonomski rast je takođe naglo usporio. Međutim, nadolazeća ekonomska oluja verovatno neće naterati predsednika Vladimira Putina da u skorije vreme sedne za pregovarački sto kako bi okončao rat u Ukrajini, piše CNN.

Analitičari navode da bi Kremlj mogao da izdrži još mnogo godina pri sadašnjem intenzitetu borbi i uz postojeće zapadne sankcije.

„Ako pogledate samu ekonomiju, ona neće biti ona poslednja slamka koja će slomiti kamilina leđa“, rekla je Marija Snegovaja, viša saradnica za Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), analitičkom institutu.

„To nije katastrofalno. To je izvodljivo.“

Gledajući period od naredne tri do pet godina, Rusija bi mogla da nastavi ratovanje, rekla je ona, napominjući da je teško dati pouzdanu procenu za period koji ide dalje od toga.

Grupa prognanih, antiratno i anti-putinovskih ruskih ekonomista smatra da bi rat iscrpljivanja mogao da potraje i znatno duže, jer je sposobnost Kremlja da vodi rat „neometana bilo kakvim ekonomskim ograničenjima“.

Zapadne sankcije nisu nanele dovoljno ozbiljnu štetu ruskoj ekonomiji, koja se oslanja na energetiku, da bi promenile planove Moskve u vezi sa ratom, rekao je za CNN Ričard Konoli iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI).

„Sve dok Rusija crpi naftu i prodaje je po relativno razumnim cenama, ima dovoljno novca da jednostavno nastavi da se snalazi“, rekao je viši saradnik za međunarodnu bezbednost u ovom britanskom analitičkom centru.

„Ne kažem da je situacija za njih naročito ružičasta, ali imaju dovoljno da ekonomija ne bude faktor u Putinovim razmišljanjima kada odlučuje o ratu“, dodao je Konoli.

Istorija pokazuje da je Rusija sklonija da pristane na nepovoljan mirovni sporazum kada se nalazi u ekonomskoj krizi, kao što je bio slučaj na kraju Prvog svetskog rata i tokom sovjetskog rata u Avganistanu, rekla je Snegovaja.

Međutim, trenutna ekonomska situacija „nije ni blizu tog nivoa, i biće potreban mnogo ozbiljniji pritisak na rusku ekonomiju i duže, mnogo duže vreme da se do toga dođe“, izjavila je ona za CNN.

To su loše vesti za Ukrajinu, ali i za Trampovu administraciju, koja je održala brojne runde razgovora u pokušaju da pregovorima okonča rat.

Povećanje poreza i rast cena

Ono što se promenilo za Rusiju jeste da je početni ekonomski podsticaj izazvan naglim rastom vojne potrošnje, po svemu sudeći, završen, te da Kremlj sada mora da „nastavi da prebacuje teret rata na rusko društvo“, rekla je Snegovaja.

Taj teret se ogleda u velikom povećanju poreza na dobit preduzeća i poreza na dohodak, kao i u rastu poreza na dodatu vrednost (PDV), kako bi se finansirali rekordni nivoi vojne potrošnje.

Ruski potrošači se takođe suočavaju sa naglim rastom cena, naročito kada je reč o uvoznoj robi.

Međutim, za razliku od Zapada, visoka inflacija u Rusiji „ne stvara veliko društveno nezadovoljstvo“, tvrdi Snegovaja, ukazujući na uticaj državne propagande i represije.

Kao i drugi stručnjaci, Konoli je naveo da je inflacija u postsovjetskoj Rusiji oduvek bila visoka, te da su potrošači na nju navikli.

Međunarodni monetarni fond procenjuje da će međugodišnja inflacija u Rusiji ove godine u proseku iznositi 7,6 odsto, što je pad u odnosu na 9,5 odsto u 2024. godini.

Rusija sada troši gotovo 40 odsto svog budžeta „na agresiju“, izjavio je ranije ovog meseca generalni sekretar NATO-a Mark Rute, navodeći jednu od nekoliko različitih procena ruske vojne potrošnje.

Prema izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira iz aprila, ta potrošnja je prošle godine porasla za 38 odsto u odnosu na 2023.

Povećana potrošnja stvorila je novu klasu ratnih ekonomskih „pobednika“, među kojima su odbrambeni izvođači, poput proizvođača oružja, kao i radnici u industriji.

Kao posledica toga, ekonomska nejednakost u Rusiji je smanjena, što znači da se Putin suočava sa još manjim pritiskom iz pojedinih delova društva, zaključuju stručnjaci.

Kako je Rusija pokušavala da zameni deo uvoza sa Zapada, proširila je proizvodnju tekstila, obuće i osnovne elektronike, primetila je Ekaterina Kurbangalejeva, gostujuća istraživačica na Univerzitetu Džordž Vašington, specijalizovana za politička i društvena istraživanja, uključujući podatke o ruskim poreskim obveznicima.

Njeno istraživanje pokazuje da su plate pojedinih kategorija radnika između 2021. godine, koja je prethodila početku rata, i 2024. porasle tri, a u nekim slučajevima čak i pet puta.

„Bilo je to kao injekcija adrenalina“, rekla je Kurbangalejeva govoreći o ratnom podsticaju ekonomiji, iako je ukazala na usporavanje privrednog rasta koje je usledilo.

Neki od siromašnijih, ruralnih delova Rusije takođe su doživeli ekonomski uzlet od početka rata, delom zbog ogromnih plata koje primaju ruski vojnici i njihove porodice – strategije koju Kremlj koristi kako bi regrutovao dobrovoljce i izbegao širu mobilizaciju, dok nastoji da nadoknadi gubitke na frontu u Ukrajini.

„Ruski vojnici danas su plaćeniji nego bilo koji ruski vojnici u istoriji Rusije“, rekao je Konoli iz RUSI. „Zarađuju više novca nego što bi ikada mogli da se nadaju da će zaraditi da su ostali u tim relativno zapostavljenim delovima zemlje i našli neki drugi posao u civilnoj ekonomiji.“

Ruska vlada je takođe isplaćivala velike odštete porodicama vojnika poginulih ili ranjenih u ratu, primetila je Kurbangalejeva.

Delom i tako što je obilato finansirao vojnu radnu snagu i njihove porodice, Kremlj je uspeo da ublaži nezadovoljstvo, iako se ruski gubici u Ukrajini približavaju brojci od milion ljudi, od čega je oko 250.000 poginulih, prema proceni CSIS-a objavljenoj u junu.

Vlada je uglavnom izbegla proteste kakvi su viđeni tokom ratova u Čečeniji i Avganistanu, kada su porodice regrutovanih vojnika iz siromašnijih regiona Rusije i Sovjetskog Saveza zahtevale prekid sukoba.

„Ne mislim da bi regioni imali neki uticaj na nastavak rata, ali činjenica da ne vidimo izlive masovnih protesta smanjuje pritisak na Putina kada donosi odluke o tome šta će dalje raditi“, rekao je Konoli.

Ono čega je Kremlj, prema mišljenju stručnjaka, svestan jesu zabrinutosti zbog velikog broja ratnih veterana koji bi se, bez posla i često sa skupim zdravstvenim potrebama, vratili u društvo ukoliko bi došlo do mirovnog sporazuma.

„Sa unutrašnjeg stanovišta, Putinu je u interesu da se ovaj rat nastavi“, rekla je Kimberli Donovan, direktorka Inicijative za ekonomsku državnu politiku u Atlantskom savetu.

Zaobilaženje sankcija je skupo

Iako su ekonomski pritisci kratkoročno podnošljivi, dugoročno bi situacija mogla biti drugačija. Rusija se u velikoj meri oslonila na svoj suvereni fond bogatstva, što, prema nedavnom izveštaju Atlantskog saveta, stvara „nove dileme za Kremlj“, jer se smanjuje finansijski jastuk koji je ranije štitio stanovništvo od troškova rata.

Prema podacima Instituta Kijevske škole ekonomije, vrednost likvidne imovine u ruskom Nacionalnom fondu blagostanja smanjena je za 57 odsto od početka rata.

Kako se fond prazni, „teško je zamisliti scenario u kojem ruska vlada može da održi sadašnji nivo odbrambene potrošnje bez sveobuhvatnih i vidljivih rezova u socijalnoj potrošnji“, navodi se u izveštaju.

Pored toga, nedavne sankcije koje su SAD i Velika Britanija uvele protiv dva velika ruska proizvođača nafte – Lukoila i Rosnjefta – povećale su troškove poslovanja za Rusiju, rekla je Donovan za CNN.

„Oni preusmeravaju izvoz nafte preko manjih ruskih kompanija… A sve to mnogo košta“, rekla je ona.

Ako se to kombinuje sa strožim sprovođenjem sankcija i većim pritiskom na Indiju i Kinu da prestanu da kupuju rusku naftu, Kremlj bi na kraju mogao da promeni svoje kalkulacije, ocenila je.

„Što veći pritisak možemo da izvršimo na Rusiju ovakvim sankcijama, to će ih više koštati da pokušavaju da ih zaobiđu.“