Trećina nepismenih u Nišu ne želi da završi osnovnu školu čak i kada bi im se pružila dobra prilika za to, a petina nepismenih uopšte nije nezadovoljna zbog toga što nema ni osnovno obrazovanje. Nešto manje od trećine onih koji nisu završili osnovnu školu za to krivi roditelje, a nešto više od trećine smatra da ni država ne brine dovoljno o njima, rezultat je najnovijeg istraživanja Agencije za istraživanje javnog mnjenja Lubris extra, jedine agencije te vrste južno od Beograda.
Istraživanje je rađeno od 1. novembra do 24. decembra ove godine u Nišu na sociološkom uzorku od 580 ispitanika koji nisu završili osnovnu školu, a stari su od 15 do 50 godina. Istraživanje je rađeno kroz anketu volontera na terenu i telefonom. Jedan deo terenskog rada pomogla je niška romska nevladina organizacija Ponos.
– Istraživanje je pokazalo da je veliki procenat nepismenih „takav“ jer im roditelji nisu dozvolili da pohađaju školu. Zabrinjavajuće je i što visok procenat nepismenih uopšte ne želi da završi osnovno obrazovanje. Ovaj podatak se pre svega odnosi na žensku populaciju, koja navodi da ne bi išla u školu zbog obaveza u kući, vođenja domaćinstva ili brige o deci. Nadležni bi trebalo da se zamisle nad ovakvim podacima, ali i nad onim da nepismeni smatraju da država ne obraća dovoljno pažnje na njih, kao ni na razloge njihove nepismenosti – kaže analitičar Lubrisa Zdravko Stojnić.
Činjenica da nemaju završeno osnovno obrazovanje „mnogo je otežala“ napredak u životu, pre svega zapošljavanje ili uklapanje u društvo, polovini ispitanika (49 odsto), a „delimično otežala“ nepunoj trećini ispitanika (38 odsto). Deset odsto smatra da to što nemaju osnovno obrazovanje nije otežavajuće uticalo na njihov napredak u životu. Ipak, samo 41 odsto ispitanih „sigurno“ bi završio osnovno obrazovanje „ako bi mu se pružila mogućnost koja je za njega prihvatljiva“, 23 odsto „nije sigurno“ da bi to učinilo, a čak 30 odsto „ne želi“ da završi osnovnu školu ni u tom slučaju. Na pitanje da li ste zbog toga što nemate osnovno obrazovanje nezadovoljni, odnosno da li se kajete ili vam je žao, većina (35 odsto) kaže da su „mnogo“ nezadovoljni, duplo manje (17 odsto) da su delimično nezadovoljni, a čak 20 odsto „nimalo“ nije nezadovoljno zbog toga.
Kao razlog zbog kojeg nisu završili osnovnu školu, trećina ispitanika (33 odsto) navodi nedostatak materijalnih mogućnosti, sedam odsto – „udaljenost škole od mesta stanovanja“, šest odsto – „odsustvo lične želje za školovanjem“, a pet odsto je iznelo „neki drugi razlog“. Ipak, čak 27 odsto ispitanih tvrdi da danas nema osnovno obrazovanje jer mu to „nisu dozvolili roditelji (staraoci)“, a 19 odsto da nisu bili dobro prihvaćeni u školi.
Prema podacima popisa stanovništva iz 2002. godine, u Nišu ima oko 5.000 nepismenih, ali se procenjuje da je ovaj broj danas veći. U Srbiji je pak oko 1,35 miliona stanovnika bez osnovne škole. Među obrazovanim stanovništvom u zemlji najviše je onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana, što je niže nego u razvijenim zemljama.
Nezadovoljni državom
Većina ispitanika smatra da država – Ministarstvo prosvete, centri za socijalni rad i druge institucije – ne obraća potrebnu pažnju na nepismene i razloge nepismenosti. Čak 37 odsto ispitanih smatra da država uopšte ne obraća pažnju, a 29 odsto da nedovoljno obraća pažnju, dok je samo 17 odsto zadovoljno odnosom države prema ovom problemu. Na pitanje da li je potrebno više inicijativa, programa i uslova koji bi omogućili i olakšali završetak osnovnog obrazovanja u Nišu i Srbiji, više od polovine (53 odsto) smatra da je potrebno. Više od trećine (36 odsto) smatra da bi država trebalo da bude „delimično“ aktivnija, a samo četiri odsto zadovoljno je onim što ona čini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
