Foto: D. P.Centar sela Rajković kod Mionice na prvi pogled liči na scenografiju filma „Tri karte za Holivud“. Moguće da je to zato jerbo je tu pre 33 godine zaista i sniman film „Tri karte za Holivud“, komedija čija se radnja odvija tokom kubanske krize 1962, i gde se meštani jednog sela dele na dva zakrvljena tabora – one koji su za Ruse i one koji su za Amere. Na kraju filma se tuku motkama, ko što je i red.
U nedelju 30. novembra baš tu, u centru Rajkovića, na obroncima Maljena, bila su dva tabora građana – s tim što su ovaj put jedni bili za Vučića, a drugi protiv Vučića. Održavani su redovni izbori za lokalni parlament Skupštine optine Mionica.
Građani koji su za Vučića sedeli su u kafani „Lovac“, desno uz put kada se drumom stigne iz varoši Mionica preko Ključa i uđe u centar Rajkovića.
Građani koji su protiv Vučića sedeli su u kafani „Dragojević“, na samoj raskrsnici, prvoj srpskoj kafani krajputašici, u kojoj je dobrim delom i sniman „Holivud“. Na kraju su se građani iz kafane „Dragojević“ i građani iz kafane „Lovac“ tukli motkama, skoro isto ko u onom filmu od pre 33 godine. A bilo je tu i gađanja kafanskim inventarom.
Poslanik Zeleno-levog fronta Bogdan V. Radovanović iz Požege, inače mionički zet, sedeo je u kafani „Dragojević“, tamo gde su bili antivučićevci.
Onda su tu banuli vučićevci, faktički kapuljaši, seli za jedan sto, i dobacivali okupljenima. Bogdan ih je pitao zašto to rade, krenulo je gurkanje, sukob se prelio ispred kafane. Bogdan je dobio udarac šipkom u glavu, pa su građani otišli do baze kapuljaša, pomenute kafane „Lovac“, sto metara dalje. Kapuljaši su ih iznutra gađali flašama, čašama i pikslama, a onda su građani uzvratili, razlupali izlog. I usput razlupali ponekog kapuljaša.
-Ko ste bre vi? – pitali su kapuljaše koji su se evakuisali uz pomoć policije.
-Mi volimo Darka Glišića, Vučića, Srbiju i Kosovo! – rekao je mladi kapuljaš na dosta problemtičnom srpskom jeziku, dok ga je spasavala policija.
Policija je izgledala ne kao služba za zašitu građana, već više kao obezbeđenje dovučenih kapuljaša koji su se u nedelju razlili po celoj varošici Mionica i okolnim selima.
Malo niže od ove dve kafane u Rajkoviću su bila dva biračka mesta – jedno pored drugog – gde su glasali meštani Rajkovića i susednog sela Robaje, takođe zanimljivog sela gde se 1941. Josip Broz Tito prvi put sreo sa partizanskim jedinicama na oslobođenoj teritoriji. Tu je izvršio smotru Kolubarskog bataljona Valjevskog partizanskog odreda i danas spomen kuća na taj događaj propada jerbo je niko ne posećuje u ovom tradicionalno četničkom kraju.
Kada smo dva sata pre one tuče došli u Rajković, ispred tog izbornog mesta zatekli smo posmatrače iz „Kreni promeni“ kao i razne druge posmatrače nekih fantomskih organizacija koje je SNS sveže osnovao i u nazivu NVO imaju reč mladi i Evropa. Dakle, neke organizacije tipa Centar za Evropu i mlade, imali su „nezavisne posmatrače“, ispostavilo se, bili su to sve aktivisti naprednjaka, a otkrili su se jer su na izborno mesto doneli kutiju punu sendviča uvijenih u celofan. Ovima iz Kreni promeni je striktno savetovano da ne uzimaju te sendviče iz preventivnih razloga.
A ovi iz Centra za mlade i Evropu, ili kako se već zovu, velikodušno su nudili sendviče, čak i mom drugu Banetu i meni koji smu tu stigli, prethodno prošavši kroz špalir kapuljaša na onoj rajkovićkoj raskrsnici gde su dve kafane.
Idemo nas dvojica, njih tridesetak nas gleda, mi gledamo njih, onda jedan kaže: „Pomaže Bog!“.
-Bog pomogo! – uzvratimo Bane i ja, prolazeći pored njih ko ono kad je Tito vršio smotru Kolubarskog bataljona Valjevskog partizanskog odreda.
Ličili su na Valjevski kapuljaški odred, mada tu nije bilo nikoga ni iz Valjeva ni iz Mionice.
I krenemo nazad ka varoši Mionica, pored nas se zaustave kola. U kolima za volanom neka gospođa napumpanih usana, unutra još tri tipa. Otvara prozor i pita: „Čuli smo da je ovde bilo nekog problema!“
-Kolko mi znamo, nije – promrmljamo i zaključimo da je u onom automobilu zapravo terenska „ćaci patrola“ sa gospođom napumpanih usana.
Gospođa zadužena za bugarski voz kao da je anticipirala, ili što bi Vendi rekla – antipicirala – da će baš tu u Rajkoviću dva sata kasnije od našeg susreta kapuljaši izazvati incident, mada očigledno da nije znala da će ih građanstvo posle razlupati ko bugarsku skupštinu.
Tako su se bugarski voz i bugarska skupština spojili u Rajkoviću.
Tog dana u samom centru Mionica dovučen je taj „Valjevski kapuljaški odred“ od jutra i zauzeli su najpre kafanu na obodu Trga vojvode Mišića, sa spomenikom slavnom Živojinu rodom iz obližnjeg Struganika.
-Nekako unutra isijava negativna energija. Odmah mi je bilo nešto čudno… – kazao je Neša koji je greškom seo baš tu oko podneva da popije kafu, sa vidnom istaknutim bedžom „Pumpaj!“, i tek kad je naljušio „negativnu energiju“ i popreke poglede uvideo je kako se oseća prase u Teheranu.
I celog dana su se građani po ulicama igrali pogađanja tipa: „Je li ovaj ćaci ili naš?“
Zagledali su pridošlice, ali je tačan odgovor bio relativno lak, jer kad vidiš tipa u crnoj jakni, crnom donjem delu trenerke, kako vuče dve kese pune šiš-ćevapa i nosi ih kod neke grupice koja cupka na mioničkoj zimi, jasno je bilo ko je taj.
Student Vlada Đorđević sa liste „Ujedinjeni Mionicu“ tokom dana se čuo sa Dijanom Hrkom i ona mu je rekla kako se istovremeno sa punjenjem Mionice tim čudesnim likovima – ispraznio Ćacilend. Hrka se zabrinula da im se nije nešto desilo.
Uveče su se u centru Mionice skupili kapuljaši ispred prostorija SNS na čijem izlogu je pisalo: „Najbolje za Mionicu – Aleksandar Vučić“. Okej, bilo je tu u i lokalnih naprednjaka i policije u punoj „predratnoj“ opremi.
Dvesta metara dalje stajali su građani ispred prostorija opozicione liste „Ujedinjeni za Mionicu“, samo njih nije čuvala policija u punoj „predratnoj“ opremi. Bili su tu i ratni veterani, postrojeni celog dana uz ogradu Crkve vaznesenja Gospodnjeg, pristupila i Bilja Stojković sa suprugom Oliverom, novosadske zborašice u majicama sa likom Miše Bačulova, svi mogući zborovi od Pećinaca do Vladimiraca, i naravno Parandilović.
Onda su naprednjaci opalili vatromet ali i opozicija je istovremeno opalila vatromet & pirotehniku, što će reći, svi su slavili, jedino se nije znalo ko je prvi počeo da slavi.
Studentkinju iz sela Sanković Milinović Marija bila je glavna zvezda jer je pobedila SNS u tom selu gde nekada nije bilo šansi da naprednjaci izgube.
U Sankoviću inače ima lekovite vode za koju kažu da sve pere, sem obraza.
-Ipak smo sačuvali obraz – slavio je jedan iz Sankovića i grlio Mariju. I iz jakne vadio kajsijevaču, domaću.
SNS je dobio 52 odsto glasova, studentska lista 38, a Ljajićeva SDP oko četiri odsto. Ispod cenzusa ostali su svi ostali pa čak i ruska manjinska stranka u kojoj, kao i svuda po Srbiji, nije ni bilo Rusa. Đilasova i lista Mirka Jovića dobile su po jedan odsto, s tim što je nosilac Đilasove liste, četiri dana pre izbora, imao moždani udar i završio u valjevskoj bolnici.
Pojedine kafane uveče bile su zatvorene, vlasnici procenili da može biti nekog belaja poučeni onim primerom iz Rajkovića. Ipak, čim su se kapuljaši organizovano evakuisali iz Mionice, kafane su otvorene i oko ponoći život se vratio u normalu – Mioničani su pili pivo i igrali domine.
Naprednjaci kao da su utihnuli, dok su TV ekipe po ulicama procenjivale ko je dovoljno trezan da ga uključe u „lajv“.
Mionički Holivud se završio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
