Tribina „Ne prostajemo na tišinu! Žene u borbi za promene“: Nasilje prema ženama duboko ukorenjeno u društvenim normama

Tribina „Ne prostajemo na tišinu! Žene u borbi za promene“, organizovana je u završnom danu međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, na Dan ljudskih prava.

Organizovali su je Aktivistička grupe „Žene za promene“, organizacija FemPlatz, feminističke organizacije i kolektivi Novog Sada „Iz kruga – Vojvodina“, Irida, Omladinski centar CK13, Kuhinja solidarnosti i Zborovi Novog Sada.

Aktivistkinja grupe Žene za promene Marija Srdić navela je da su tokom prethodne godine, nakon pada nadstrešnice ispred Železničke stanice i pogibije 16 ljudi u Novom Sadu, „prava građana sistematski bila suspendovana kao nikada pre u proteklih nekoliko decenija, i to od strane državnih institucija koje bi morale da ih obezbeđuju“.

„Samo deo onoga što nam pokazuje da su ljudska prava u Srbiji na najnižem nivou su i slike i video snimci policijske brutalnosti nad studentkinjama i studentima i građankama i građanima na ulici, slučaj ‘zvučni top’, ilegalno paramilitarno šatorsko naselje u srcu Beograda, neregularni izborni proces na lokalnim izborima, nekažnjivost političkog vrha i ljudi bliskih vlasti“, navela je ona.

U okviru tribine predstavljeno je istraživanje FemPlatza „Između megafona i tišine: Žene u borbi za promene“, u kojem su zabeležena iskustva, izazovi i otpori žena koje učestvovale na protestima širom Srbije tokom ove i prethodne godine.

Novinarka N1 Lea Apro rekla je na pandelu da „ima utisak da ne izazimo iz vanrednog stanja“.

„Izveštavam i vidim da su žene u prvim redovima borbe. I svedočim da je policija u Novom Sadu, gradu sa najvećom traumom – nabrutalnija“, navela je Apro.

Gimnazijska profesorka Marija Vasić rekla je da su ona i drugi aktivisti Pokreta slobodnih građana i organizacije STAV a proveli više vremena u pritvoru nego na slobodi, kao i da je pritvor na Klisi „najgori u (Srbiji)“.

„Iz ugla ljudskih prava pritvor na Klisi je vrlo uznemirujući i strašan. Primenjivane su restriktivne mere za svih 12 učesnika nelegalno prisluškivanog razgovora“, navela je ona.

U istraživanju koje je predstavila projektna saradnica FemPlatza Andrijana Čović navodi da su protesti pokazali da su žene u Srbiji, kroz sopstveno delovanje i solidarnost, u prvim redovima društvenih promena.

U istraživanju je učestvovalo 170 žena iz Novog Sada, Beograda, Pančeva, Vršca, Leskovca, Kraljeva, Niša, Novog Pazara, kroz dubinske intervjue, fokus grupne diskusije i upitnik za studentkinje.

Najmlađa ispitanica imala je 16, a najstarija 70 godina.

Između ostalog, istraživanje je pokazalo da je najčešća motivacija za učešće u protestima osećaj „odgovornosti prema deci i mladima“, „nezadovoljstvo postojećim stanjem u državi“, „borba protiv korupcije“, „osećaj pravde i pravičnosti“.

U njemu je kao porazno ocenjeno to što učesnice protesta više strahuju od policije nego od drugih učesnika protesta.

„Ovo se posebno odnosi na specijalce ili kordone, jer se to doživljava kao podsetnik da tokom protesta može biti incidenata“, navodi se u istraživanju.

Istraživačice organizacije FemPlatz zabeležile su i 48 incidenata i situacija nasilja prema 71 ženi (od novembra 2024. do septembra 2025. godine).

„Čak 73 odsto žena pretrpelo je lakše ili teže fizičke povrede od drugih osoba ili usled upotrebe prekomerne sile tokom privođenja. U najvećem broju slučajeva, žene su doživele više oblika nasilja istovremeno – fizičko, seksualno, psihološko, digitalno nasilje“, pokazalo je istraživanje.

U istraživanju su zabeležena prebijanja, udarci pesnicom, naletanja automobilom, davljenja, napada nožem i drugim oruđem, odgurivanja, verbalnih pretnji i uvreda od drugih građana ili huligana.

Policija je tokom postupanja, potvrđuju svedočanstva žena, udarala pendrekom, povlačila i bacala na zemlju, pretila seksualnim nasiljem i silovanjem, upućivala seksističke komentare, vređala, pretresala do gole kože, navodi se u istraživanju.

„Žene su svedočile da svako skidanje izaziva strah od seksualnog nasilja i prouzrokuje osećaj stida i poniženja. Zabeleženi su i seksistički komentari u medijima i na društvenim mrežama, nedozvoljeno deljenje intimnih snimaka i fotografija, otkrivanje privatnih informacija, vređanje, pretnje smrću“, dodaje se.

U istraživanju se posebno upozorava da „nepostupanje i tišina svih institucija zaduženih za zaštitu žena od rodno zasnovanog nasilja nije propust već obrazac“.