Većina niških studenata smatra da profesori primenjuju bolonjski proces „delimično i kako njima odgovara“, a pre svega im nedostaje više prakse, pokazuje istraživanje među studentima svih 13 fakulteta Univerziteta u Nišu o primeni bolonje u praksi, koju je nedavno sprovela Studentska kancelarija G17 plus u tom gradu.
– Kako je trenutno najveći problem studenata Niškog univerziteta neadekvatna primena Bolonjske deklaracije, Studentska kancelarija u saradnji sa Omladinskom mrežom G17 plus organizovala je anketu, u kojoj je učestvovalo stotinu studenata sa svih fakulteta. Ukoliko želimo mlade kadrove koji su školovani u skladu sa evropskim standardima, onda te standarde treba da približimo studentima u što većoj meri – kaže koordinatorka Studentske kancelarije G17 plus Miljana Kovačević, inače student četvrte godine Fakulteta zaštite na radu.
Ocenjujući primenu Bolonjske deklaracije na matičnim fakultetima, čak 70 odsto anketiranih studenata je svojim profesorima dalo trojku, oko 20 odsto dvojku, dok je ostatak podeljen između onih koji misle da je adekvatna ocena „čista jedinica“ ili četvorka. Oko 70 odsto studenata odgovara da profesori „delimično primenjuju bolonju, ali kako njima odgovara“, a 20 odsto kaže da je ne primenjuju uopšte. Da je primenjuju u potpunosti smatra samo deset odsto akademaca, uglavnom s fakulteta koji su prvi ušli u reformu.
Petina studenata ističe da im na vežbama i predavanjima nedostaju „konkretni primeri iz prakse da bi se steklo iskustvo“, a 30 odsto ističe da nedostaje „bolja primena bolonje“. Čak polovina studenata želi i više prakse i kvalitetniju bolonju i bolje tehničke uslove studiranja.
– Ne želimo da kritikujemo, ali smatramo da je za zajednički napredak u daljem radu potrebno uvažiti i sugestije studenata o tome šta bi na fakultetima trebalo poboljšati. Naravno, svi problemi nisu rešivi preko noći i trebaće dosta vremena da se svi prilagodimo novom načinu rada. Većje izuzetno pohvalno što se Bolonjska deklaracija ove godine prvi put primenjuje na svim fakultetima u Nišu – kaže koordinatorka Studentske kancelarije G17 plus, koja se bavi problemima studenata, a okuplja akademce bez obzira na njihovu stranačku pripadnost.
Stručnost ispred finansija
Na pitanje koji je njihov prioritetni cilj studiranja, 60 odsto anketiranih je odgovorilo da želi da postane stručnjak u profesiji kojom se bavi. Daleko manjem broju (30 odsto anketiranih) važan je statusni simbol („da budem akademski građanin“), dok 10 odsto studenata navodi finansijski status („da imam dobar posao i visoku platu“). Nijedan student nije odgovorio da mu je prioritet u studiranju da „upozna život u većem gradu ili da svojim znanjem unapredi život u svojoj sredini“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
