U Dobri dobro i bez vuka

U nedelju ujutru na zbornom mestu bilo je osamdesetak učesnika „Susreta s vukom“. Bilo bi ih i za trećinu više da dan ranije ne beše snežna vejavica, pa su najavljeni gosti iz Požege, Vrčina i drugih gradova Srbije odustali. Dobre volje, međutim, nije nedostajalo lovcima iz Požarevca, Kučeva, Donjeg Milanovca, Boljetina, Velikog Laola, Šapina, Dobre i Golupca koji su bili orni za „Susret s vukom“. Ali od vuka ni traga, ni glasa.

– Vukovi su veliki ajduci. Tu su, u šumi, ali ih mi danas nismo videli – priča nam najstariji učesnik manifestacije, osamdesetčetvorogodišnji Ljubivoje Pajić koji je lovac od 1947. godine. – Dobra puška, dobro oko i dobri kerovi. To je ono što treba da ima dobar lovac – kaže Ljubivoje koji je svoju ljubav prema prirodi i lovu preneo i na naslednike, sina i dvojicu unuka.

Uz predstavnike stare garde, bilo je mnogo i mladih čiji je lovački staž par godina. Među njima je i Milan Stojilović iz Kučeva, lovac od 2003. godine.

– Nismo videli vuka, ali je sve bilo super. Dobri su tereni, organizacija je bila dobra, a mi smo došli da se pre svega družimo – priča ovaj momak koji je skoro odstrelio šakala, prvog u Kučevu.

Njegovo mišljenje dele i drugi učesnici tradicionalnog „Susreta s vukom“, a s obzirom da su gosti zadovoljni, i domaćini imaju razloga za zadovoljstvo.

– Današnja manifestacija bila je uspešna. Jeste da su nas vremešni uslovi malo usporili, jeste da nismo videli vuka pošto su se predatori malo kretali. Ali smo zato videli tragove divljih svinja i srndaća, što govori da je lovište bogato. Uspeh ovogodišnje manifestacije vidim u zadovoljstvu učesnika i gostiju, u saradnji Lovačkog udruženja „Kuna“ i Nacionalnog parka Đerdap, kao i saradnji sa lovačkim društvima u okruženju. Imamo i obavezu da naredni, jubilarni 10. „Susreti s vukom“ budu još bolji – komentariše za Danas predsednik Lovačkog udruženja „Kuna“ Ljubiša Lezić.

Lovački gulaš

Dok su lovci i pogoniči bili u potrazi za vukom, u Dobri su se nadmetali kulinari. U desetak kotlića pred dobranskim Domom kulture, krčkao se lovački gulaš. Muzika iz obližnjeg automobila i kibiceri dali su dodatnu aromu ovom specijalitetu čiji recept takmičari ljubomorno čuvaju.

– Meso, luk i ostalo. A to ostalo je tajna – vrlo kratko i uz osmeh odgovara Slavoljub Milovanović iz Topolovnika iza koga je nekoliko nagrada na sličnim gastronomskim takmičenjima. Jedino što otkriva je da je gulaš najbolji kada se sprema u kotliću. Milovanovićev gulaš nije bio po meri stručne komisije kojoj „nije bilo nimalo lako“ i „gde su nijanse odlučivale“, kako to reče predsednik komisije Slaviša Božinović. Najbolji gulaš ukrčkao je Sava Dražić iz Dobre, drugi je bio Predrag Perić iz Radoševca, a treći Miroslav Rajković iz Dobre. Takmičarski, kao i 300 litara lovačkog gulaša kuvanog u velikom kazanu, u slast su pojedeni i dogovoreno novo lovačko druženje. Ako ne pre, ono idućeg februara na desetom, jubilarnom „Susretu s vukom“ u Dobri.