Gde mi je, bre, Madlen?*
(Prust)
: Kuda, gospodine?
: Hrlim svome cilju! A vi, mladi čoveče, kuda?
: Tumaram unaokolo s nemirom u duši…
: Tako razbarušeni? Tako nesputani? Tako odeveni?
: Oprostite, ovo je moj najdraži dezenirani haljetak – dezeniran s milion ideja, milion misli, milion želja… Osim toga, vrlo je jeftin.
: U to ne sumnjam, mladi čoveče, u to ne sumnjam… Eh, nekada, u svojim najboljim godinama, i sam sam se gizdao u odore takvog kroja i tog kvaliteta… Birah jeftinije a upadljive komade s puno ukusa…
: Dozvolite mi da primetim da je i dan-danas vaša višestruko patinirana bunda…
: Olinjala, mladi prijatelju, čini se da je unekoliko olinjala…
: Tja, može se reći da je bespovratno izgubila nekadašnji sjaj. Da su vam laktovi iskrzani, da su šavove načeli mutirani moljci, čak vam je i okovratnik pun pređašnje peruti… Jednom reči, demode!
: Oh… A moj suncobran naročitog kroja – ne čini li vam se da je i on malo izbledeo?
: Od sunca, ako smem da primetim. Od nevremena svake vrste…
: Nesumnjivo, mladiću, nesumnjivo… Dužpodneblja kojima se krećem vladaju nečuvene promene vremena, o nesnosnim pripekama da i ne govorim.
: Postupate nepromišljeno, gospodine, umerenija klima bi više odgovarala vašem, godinama sve osetljivijem, tenu.
: Želite li reći, mladi gospodine, da sam i sam malo izbledeo?
: A, to nikako! Za svoje godine vi ste još uvek veoma uočljivi.
: Hvala, mladi prijatelju, po sto puta hvala! Najgore što može da se dogodi jednom životu je da, tako, u prolazu, jednostavno izbledi… Sećam se da sam, jezdeći kroz uglavnom odavno poznate predele, ne jednom ukraj puta primetio ostatke izbledelih prikaza, jedva vidljivih…
: Žrtve vremena?
: I drugih gubitaka… Sećam se da sam jednom potražio odmor i utehu na raskršću mnogih pravaca – nisam znao kuda dalje. Dugo sam tu boravio sve nejasnijih obrisa, sklupčan u sebe… Onda sam, neprimetno, usnio…
: Razumem, neophodni su vam bili snovi…
: Da, mladi prijatelju, bez snova nisam mogao dalje. Ali, sa užasom primetih da sam zaboravio da sanjam!
: I? Da li ste se setili te čarolije?
: S velikim naporom, moram priznati…
: Hoćete reći, gospodine, da vi i sada možete snevati…
: Da, da, mladi čoveče, mogu vam reći da sam tada, na tom raskršću, povratio tu neobjašnjivu moć.
: Izvinite, ali veoma sam blizu posvemašnjoj neverici…
: Mogu vas u to uveriti!
: Oh, molim vas! Gorim od nestrpljenja…
: Evo, ja sklapam oči, ne govorim, ćutim i…
: I?
: S a n j a m!
Madlen: Ah, dugo vam je trebalo, čekam ovaj poziv čitavu večnost već…
: Oh, šta, šta je ovo? Čudo? Ah, gospođice, gospođice… Ja…Ja…
: Smirite se, mladi čoveče, svedite svoje uzbuđanje na razumnu meru – ona je moja…
: Ali, gospodine, a ja? Ja sam u najboljim godinama, ja još umem, ja još mogu! Gospođice, preklinjem vas, pođite sa mnom!
Madlen: Mladi gospodine, vi ste veoma privlačni, osim toga ulivate poverenje, pred vama je budućnost… Moram priznati da se krzmam…
: Gospođice, gospođice, zar ne vidite da smo stvoreni jedno za drugo, pođimo u tu budućnost zajedno!
Madlen: Pa… Skoro da sam prelomila…
: Ne dolazi u obzir! Većsam rekao: ona je moja!
Madlen: Š-šta? Oh, ne, ne, ne! Neee…
: Gospodine, šta ste to uradili?! Vi, vi, vi ste čudovište! Pa vi ste je pojeli!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
