foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Uticaj vlasti na izbore dekana kakav je viđen pre početka studentskih blokada deluje benigno u odnosu na ono što režim i njemu bliski predstavnici akademske zajednice rade poslednjih meseci.
Vlast je sada u ofanzivi da ne dozvoli da na čelo bilo koje visokoškolske ustanove dođu „blokaderi“, i u tom nastojanju neretko krši propise i procedure.
Ali probudila se i akademska zajednica, a posebno studenti, koji sa pažnjom prate izbore za fakultetske uprave što se pre samo godinu i po dana činilo nemogućim.
Najnoviji primer dolazi s novosadskog Medicinskog fakulteta gde se pokušava nametnuti kandidat koji nije dobio podršku većine nastavnika i saradnika, u proceduru za koju i v. d. uprava tvrdi da je nezakonita. Glavnu reč vodi Savet Fakulteta koji je bio prinuđen da odloži poslednju zakazanu sednicu zbog nedostatka kvoruma, jer, kako se priča, nema podršku čak i među nekim članovima koje je imenovala Pokrajina kao osnivač.
A jedan drugi Savet, „sestrinskog“ beogradskog Medicinskog fakulteta, postavio je v.d. dekana u takođe osporenoj proceduri zbog čega Senat Beogradskog univerziteta do danas nije verifikovao mandat v.d. dekanki Nataši Milić.
Zakon kaže da organa poslovođenja visokoškolske ustanove bira Savet, u kome prevagu imaju članovi iz reda nastavnika. Uz studentske glasove deluje da kandidat koga želi određeni fakultet lako može da dobije većinu na Savetu. Ali režim se u prethodnom periodu trudio ne samo da mobiliše svoje predstavnike kada na red dođe glasanje za rektore i dekane već i da pridobije glasove predstavnika studenata koji takođe sede u Savetu. I ne samo to.
Izmenama Zakona o studentskom organizovanju uveo je obavezu da studenti učestvuju u predlaganju kandidata za organa poslovođenja što je na nekim visokoškolskim ustanovama presudno uticalo na nastavak procedure.
Sve to je išlo naruku režimu jer je studentsko organizovanje u velikoj meri opterećeno politikom, što smo imali priliku da se uverimo kroz rad mnogih studentskih parlamenata.
Grupa dekana fakulteta sa Beogradskog univerziteta tražila je svojevremeno izmene Zakona o studentskom organizovanju, ali do toga nije došlo.
A onda su se desile blokade koje su pokrenule studente, pa režim u budućnosti neće moći tako lako da računa na glasove podobnih akademaca.
Ipak, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Mihić skreće pažnju da u savetima mnogih fakulteta i dalje sede predstavnici studenata koji su često izabrani na sumnjivim izborima.
– U ovom trenutku oni zajedno sa predstavnicima osnivača, a uvek se tu nađe i neko od nastavnog osoblja, čine većinu u mnogim savetima fakulteta i svojim glasovima uspeju da preglasaju nastavno i nenastavno osoblje, odnosno one koji najviše zavise od odluka saveta – navodi naš sagovornik.
Zanimljivo je da je u martu prošle godine poslednjim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, u jeku studentskih blokada, promenjena odredba o sastavu saveta visokoškolskih ustanova i to u korist zaposlenih na njima.
Ministarstvo prosvete je tada saopštilo da zakon, u cilju jačanja uticaja uposlenih na visokoškolskim ustanovama, predviđa smanjenje učešća predstavnika osnivača u organima upravljanja sa 30 odsto na 25 odsto u korist predstavnika zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pa je zastupljenost zaposlenih sada 60 odsto, umesto dosadašnjih 55 odsto dok procenat učešća predstavnika studenata u savetu nije menjan, odnosno ostao je 15 odsto. Izmenama je skraćen mandat organa upravljanja sa četiri na tri godine.
S druge strane, ministar Dejan Vuk Stanković od dolaska na čelo Ministarstva prosvete uporno priča da treba promeniti Zakon o visokom obrazovanju kako bi država, kao osnivač i glavni finansijer, imala veći uticaj na funkcionisanje i upravljanje visokoškolskim ustanovama.
„Sadašnji zakon je recidiv socijalističkog samoupravljanja i neprimenjiv je uslovima polarizovanog političkog sistema i kapitalističkog načina privređivanja“, rekao je ranije Stanković, navodeći da pravila „moraju da se menjaju“, ali da je pitanje da li će to uraditi aktuelna ili neka sledeća Vlada.
Slično je ponovio i na nedavnoj tematskoj sednici Vlade Srbije pred predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Pozvao se ministar na član Ustava koji garantuje autonomiju univerziteta, ali samo i delu nastavno-naučnog rada, prenebregavši da u toj odredbi decidno piše da “univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom”.
– Kao što režimski članovi upravnih odbora na institutima preglasavaju odluke naučnog veća već desetak godina unazad, tako nakon studentskog protesta saveti fakulteta nameću ili preglasavaju odluke nastavno-naučnih veća uz predstavnike režima, nameštenog studentskog parlamenta i uz to pridobiju profesore fakulteta da namaknu većinu za kontrolu saveta. Kada i pored svega izrežiranog nemaju većinu, onda se ide na volšebno kršenje statuta i pravilnika fakulteta, ne poštuju se odluke suda i licemerno poziva na postojeće pravne okvire. U ovom otvorenom revanšizmu vlasti prema visokoškolskom obrazovanju, sada se otvoreno narušavaju ne samo pravilnici, već sve akademske norme i ugled univerziteta zarad personalnih promena – kaže za Danas Vladan Čokić, član Koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA).
On navodi da primere takvih režimskih direktiva usmerenih na narušavanje autonomije univerziteta i integriteta njenih članova imamo na medicinskim fakultetima univerziteta u Beogradu i Novom Sadu.
– Ovom režimu odgovara pokorno društvo, a obrazovanje ne ide u korist autoritarizmu. Postavljeni lažni autoriteti u ministarstvima su primer tog mehanizma pokornog i poslušnog društva, koji su na ta mesta dovedeni da sprovode srozavanje obrazovanja – uveren je Čokić.
Vladimir Mihić podseća da je 1998. u vreme takozvanog Šešeljevog Zakona o univerzitetu doneto rešenje da ministar postavlja rektore i dekane i da čak ima pravo da se meša u izbor nastavnika.
– Međutim, nijedan univerzitet u svetu ne može sebi da dozvoli tu vrstu mešanja države u akademske stvari bez obzira što je ona glavi finansijer. Izbor uprava, izbor nastavnika nije stvar finansija nego upravljanja, na koji država ne bi smela da utiče iako je osnivač. Ona može da utiče na politiku ustanove u smislu uspostavljanja međunarodne saradnje, utvrđivanja plana nabavke opreme, može i treba da bude neka vrsta kontrole da prati na šta je novac potrošen. Ali ni u jednoj zemlji, osim delimično sada u Mađarskoj, osnivač ne upravlja univerzitetom. To je osnova i temelj autonomije univerziteta, autonomije od mešanja sa strane u ono što je de fakto i par
ekselans univerzitetska i akademska stvar – smatra Mihić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
