Napušteni psi u Vranju (arhiva): Foto Dušan PešićTamara Milenković Kerković, profesorka niškog Pravnog fakulteta i gradska odbornica, pozvala je ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da hitno povuče iz procedure Nacrt zakona o dobrobiti životinja jer, kako je navela, ne samo da ne doprinosi rešavanju problema, već olakšava ubijanje i nehuman odnos prema životinjama i omogućava još veću korupciju.
Milenković Kerković, koja je i međunarodno priznati kinolog i ljubiteljka životinja koja se bavi njihovim spašavanjem, pozvala je ministra Glamočića i da oformi transparentnu i kompetentnu Radnu grupu za izradu novog Nacrta zakona, koji neće biti „anticivilizacijski, nehuman i potencijalno koruptivan“.
„Iako je Nacrt zakona najavljivan kao ’usklađivanje sa pravilima EU‘, njegova rešenja su na mnogo mesta suprotna i pravilima EU i svih civilizovanih zemalja, a tretiranje napuštenih i oglednih životinja kao komunalnog otpada suprotno je kako rezultatima savremene nauke koja je dokazala da životinje imaju emocije, tako i temeljnim međunarodnim pravnim aktima, poput Lisabonskog ugovora koji životinje tretira kao svesna i osećajna bića“, navela je ona u pozivu.
Prema njenim rečima, ovaj Nacrt „nepoznatih kreatora“ očito je rađen u korist privatnih aktera koji decenijama profitiraju na patnji napuštenih i zlostavljanih životinja, a pre svega Kinološkog saveza Srbije (KSS) i Lovačkog saveza Srbije (LSS), sa kojima su, koliko je poznato, tokom izrade nacrta i obavljane konsultacije, a bez uključivanja ijednog profesora Pravnog ili Veterinarskog fakulteta, pa ni onih koji se bave pravima životinja.
„Srbiji je potreban novi Zakon o dobrobiti životinja koji će smanjiti profiterstvo na životinjskoj patnji i sankcionisati napuštanje i zlostavljanje životinja. Umesto da rešenjima novog Zakona poprave postojeće stanje, pre svega oštrim i efikasnim prekršajnim i krivičnim sankcijama za napuštanje i zlostavljanje životinja, umesto da uvedu obaveznu registraciju i identifikaciju pasa putem mikročipovanja, da afirmišu odgovorno vlasništvo i sterilizaciju kućnih ljubimaca, da uvedu rigoroznu kontrolu rada i uslova u odgajivačnicama, da zabrane držanje pasa na lancu i propiše oštre uslove za ’on line‘ prodaju kućnih ljubimaca, da nateraju lokalne samouprave da oforme svoje službe zoohigijene i urede prihvatilišta umesto da milionima naših para plaćaju anagažovanja partijski povezanih firmi, poput pogubne ’Avenije MB‘- rešenja su usmerena na ’dobrobit‘ poznatih aktera koji profitiraju na patnji napuštenih i zlostavljanih životinja“, dodala je.
Milenković Kerković je precizirala da ovaj Nacrt zakona proširuje osnove kada je dozvoljeno usmrtiti životinju, te omogućava ubijanje životinja po „diskrecionom pravu“ ministra koji može da propiše mere „depopulacije“ i „prinudno ubijanje“, koje može da izvrši svako uz opravdanje da je životinja „obolela ili da pati“ .
Nacrt zakona, takođe, briše i postojeću obavezu da se u javnim prihvatilištima napuštenim i izgubljenim životinjama pruža veterinarska pomoć i briga, a ne propisuje ni obavezu vlasnika da životinju trajno obeleži mikročipom, navela je.
„I regulativa o takozvanim oglednim životinjama ne uključuje da takozvani ’snabdevači oglednim životinjama‘ moraju da budu registrovani kod nadležnih organa, što omogućava da se napuštene životinje koriste kao eksperimentalne životinje, što je imperativnim propisima EU zabranjeno“, dodala je.
Nacrt uopšte ne propisuje prekršajne sankcije za zlostavljanje životinja, dok za njihovo napuštanje predviđa novčanu kaznu od 10.000 dinara, koja se smanjuje na 5.000 ako se plati u roku od osam dana. U uporednom pravu se, primera radi, napuštanje životinje kažnjava sa godinu dana zatvora, dok u Grčkoj ono predstavlja krivično delo sankcionisano zatvorskom kaznom od deset godina ili novčanom kaznom od 50.000 evra, navela je.
Prema njenoj oceni, problem napuštenih pasa u Srbiji je godinama nerešiv jer je „duboko koruptivno pitanje“, a napuštene životinje, posebno psi, omogućavaju velike profite mnogim akterima, i privatnim i javnim.
„Najveći generator napuštenih pasa je hiperprodukcija rasnih pasa, za koju su odgovorni Kinološki savez Srbije, koji već duže od tri decenije stiče milionske prihode na favorizovanoj hiperprodukciji pasa (60.000 izdatih rodovnika za rasne pse godišnje), neodgovorni i nekontrolisani odgajivači (u Srbiji, prema podacima KSS ima 4000 odgajivačnica, koje većinski nisu registrovane u Upravi za veterinu), Lovački savez Srbije, jer najveći broj napuštenih pasa čine lovački psi i mešanci lovačkih pasa. Na napuštenim psima profitiraju i privatne kompanije, najčešće bliske vlasti, koje se prema Zakonu o komunalnim delatnostima bave zoohigijenom, zatim lokalne samouprave, koje ne organizuju prihvatilišta i koruptivno koriste javna sredstva, ali, paradoksalno i neka od društava za zaštitu životinja koja nekontrolisano profitiraju na donacijama i na trgovini napuštenim psima“, navela je.
Milenković Kerković je dodala da u Srbiji po nekim procenama postoji oko 300.000 napuštenih pasa, što je zastrašujući broj, pre svega zbog nepoštovanja aktuelnog Zakona o dobrobiti životinja, koji ima više dobrih rešenja.
Aktuelni Zakon, podsetila je, između ostalog favorizuje sterilizaciju pasa, kroz takozvani TNR program koji se u svim zemljama pokazao efikasnim za nestanak pasa sa ulica, te omogućava lokalnim samoupravama rad na odgovornom vlasništvu.
Pritom, Srbija dobija milionske iznose od EU, a i privatnih donatora iz zemlje i inostranstva za spašavanje, brigu i lečenje životinja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
