Udruženje “Sloboda za životinje”: Podrška vlasti u primeni zakona (FOTO)

Oni su danas u centru Beograda održali Marš za zabranu uzgoja životinja radi proizvodnje krzna.

Marš je zapravo bio podrška vlasti u primeni Zakona o dobrobiti životinja koji posle tranzicionog perioda od 10 godina sa primenom počinje 1. januara. Međutim, postoji opasnost da pojedine odredbe ovog zakona pod uticajem lobija pojedinih uzgajivača budu izbrisane.

I upravo zbog toga aktivisti su želeli da skrenu pažnju na ovu opasnost ali i upozore javnost.

Marš aktivista je započeo u Knez Mihailovoj u kojoj je vladala pretpraznična atmosfera i u kojoj su svi bili raspoloženi pa i pripadnici policije koji su ubičajena pratnja na ovakvim skupovima.

“Okrutnost nije ženstvena”, “Krzno se nosi u srcu”, “Zašto su jedni ljubimci drugi bunda”, “Koga ti nosiš”, samo su neki od transperanata koji su aktivisti nosili, a prolaznici sa znatiželjom čitali.

Među onima čiju su pažnju aktivisti privukli bili su i tinejdžeri sa komentarima “ovi su potpuno odlepili” ali i onih starijih koji su odmah “ukapirali da je ovo protiv uzgajanja činčila”.

Marš se nakon kraće šetnje centrom grada završio ispred Skupštine Srbije.

“Ovde smo da pružimo podršku Zakonu koji uvodi najnaprednije tekovine civilizacije odnosno zabranu svake vrste mučenja i zlostavljanja životinja. Srbija je jedna od 17 evropskih zemalja koja uvodi ovaj zakon”, rekla je jedna od aktivistiknja udruženja ispred Skupštine Srbije.

Kako je navela “nijedna životinja nije vredna ubijanja samo da bi se neko kitio tuđi perjem”.

Međutim, za ovih devet godina brojne uzgajivačnice su se ugasile, ali su ostale dve, tri od kojih je najglasnija jedna koja je uspela da pridobije narodnog poslanika Marijana Rističevića koji se zalaže za brisanje pojednih odredbi, čime se obesmišljava Zakon. Iz Udruženja se nadaju da im to neće poći za rukom.

Ono što je najveći problem u komunikaciji građana i vlasti je prema mišljenju Jelene Stevanović iz Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje, nedovoljna informisanost građana i vlasti.

“Zbog toga smo pokrenuli kampanju 1. maja kojom smo želeli da skrenemo pažnju javnosti” – objašnjava Stevanović.

Prema njenim rečima ako želimo sistemsko rešenje problema onda građani moraju biti informisani o problemu i rešenju.

Stevanović navodi da su u okviru kampanje organizovali i premijeru filma kao i skupove ali da su im društvene mreže bile od najveće pomoći u animiranju javnosti kao i u pronalaženju ljudi koji žele da im se pridruže.

“U početku nije bilo reakcija ali vremenom ljudi su postali zaintresovani i počeli su češće da nam se obraćaju”, navodi Stevanović

A kako izgleda kada aktivsiti “izađu među ljude”?

Nikola Bulatović i Jelena Disić iz ovog Uduženja koji su na ovom skupu delili flajere sa osnovnim informacijama o novom Zakonu kažu da su reakcije ljudi uglavnom pozitivne. Doduše ima onih koji smatraju da je baviti se ovim u Srbiji potpuno nevažno.

“ Ljudi uglavnom uzmu flajer, ne znaju o čemu se tačno radi ali su otvoreni da saznaju”, objašnjava Nikola.

Prema njegovim rečima retko ko zna da je Zakon dobrobiti životinja usvojen 2009. godine i da 1. januara i zvanično stupa na snagu.