Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava zatražio je ovih dana od srpske vlade da se zvanično izjasni o „slučaju“ Đura Kljajića (63), verovatno jedinog osuđenika koji u Srbiji izdržava kaznu zatvora po presudi suda nepostojeće države – Republike Srpske Krajine, saopštio je advokat Milan Jovanović, Kljajićev zastupnik i saradnik niškog Centra za ljudska prava.
On je za naš list rekao da se Centar za ljudska prava u decembru prošle godine obratio visokom komesaru UN sa ljudska prava, u okviru čije kancelarije postoji Radna grupa za arbitrarno zadržavanje, koji je prihvatio da uzme u proceduru slučaj Đura Kljajića i zatražio izjašnjenje Vlade Srbije. Stalnom predstavniku Republike Srbije pri UN-u u Ženevi narednih dana biće uručena predstavka Centra o slučaju, a Vlada Srbije će od tog trenutka imati rok od 60 dana da odgovori na nju.
– Nakon što Radna grupa pri kancelariji Visokog komesara UN-a zatraži ovakvo izjašnjenje, Vlade različito reaguju. Neke odmah i samoinicijativno rešavaju problem na koji im je na ovaj način ukazano, neke uopšte ne reaguju, dok neke daju odgovore različitih sadržina. U svakom slučaju, ova radna grupa ima pravo da po isteku roka za odgovor Vlada daje mišljenje da li u određenom slučaju postoji povreda prava, kao i preporuke kako da se ona otkloni – kaže Jovanović.
Jovanović i Centar obratili su se UN-u, a prethodno i Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, nakon što se, kako su kazali, ispostavilo da u Srbiji „niko nije nadležan“ da odlučuje o Kljajićevom zahtevu da se presuda iz RSK hitno proglasi nedozvoljenom za izvršenje i zastarelom. U toku prošle godine Viši sud u Sremskoj Mitrovici dva puta je odbio da odlučuje o ovakvom Kljajićevom zahtevu, mada je prethodno „priznao da je mesno nadležan“ jer je doneo odluku povodom njegove amnestije. Kljajić izdržava kaznu u KPZ-u u Sremskoj Mitrovici.
On je, inače, u januaru 1996. godine osuđen na deset godina zatvora zbog krivičnog dela ubistva izvršenog u toku rata, koje nije kvalifikovano kao ratni zločin. Presuda je doneta u Okružnom sudu u Belom Manastiru u RSK, samoproglašenoj državi na teritoriji današnje Hrvatske, koja nikada nije priznata od strane Srbije ili bilo koje druge zemlje. Nekoliko meseci kasnije pod upravom UN izvršena je mirna reintegracija Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema u pravni poredak Hrvatske, tako da je Kljajić prebačen iz zatvora u Belom Manastiru u KPZ Sremska Mitrovica, gde je bio do januara 2000. godine, kada se nije vratio sa odsustva. Nesmetano je živeo u opštini Bačka Palanka, a u novembru 2011. ponovo je uhapšen. Do kraja pune kazne ostalo mu je još manje od tri godine.
„Zaboravljen“ i u zatvoru
– Kljajić je potpuno zaboravljen ne samo od sudova ove zemlje, već i u zatvoru u kojem se nalazi. U KPZ-u Sremska Mitrovica prema njemu se ne sprovodi nikakav tretman. On nije popunjavao ni Upitnik za procenu rizika, na osnovu kojeg se osuđenicima određuje tretman, odnosno napredovanje u tretmanu, koji je obavezan za sve osuđenike na svakih šest meseci. Centar i ja smo se obraćali KPZ-u, kao i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, jer smatramo da je on ispunio uslove za napredak u tretmanu. On se, naime, nalazi u najtežem, zatvorenom delu zatvora, a izdržao je dve trećine kazne, tako da stiče pravo da pređe u nešto „lakši“ deo zatvora ili neki drugi KPZ – kaže advokat Milan Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
