Ukidanje viza podstaći će i naučnu saradnju

Tako će se dobiti na vremenu i novcu, koji će biti sada korišćen za istraživanja, a ne za dobijanje viza. Bez da se opterećuju vizama, oni će sada mnogo lakše učestvovati na skupovima, naučnim sastancima i naučnim radionicama u zemljama šengen-zone. Olakšana mobilnost pomoći će im i da organizuju istraživačke simpozijume sa drugim državama-članicama EU, i da se lakše povežu sa evropskim kolegama koji se bave sličnim naučnim istraživanjima, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Danas, Janez Potočnik, evropski komesar za nauku i istraživanja.

Kakvog će uticaja to imati na mlade koji su još u školi ili na fakultetu i koji će jednog dana naslediti sadašnju generaciju?

– Vrlo su značajne prednosti od ukidanja viza za mlade. Neophodnost dobijanja vize je često kočilo i obeshrabrivalo mlade Srbe da se interesuju za Evropu i njene obrazovne institucije – škole, fakultete… Od 19. decembra mogućnost da dobiju stipendiju i obrazuju se u Evropskoj uniji biće neuporedivo veća nego dosad.

Kakva je danas saradnja Srbije sa Evropskom unijom na polju nauke i istraživanja?

– Srbija, zahvaljujući svojim talentovanim istraživačima i naučnicima, motivisanim saradnjom i povezivanjem sa drugim istraživačima, učestvuje u Programu FP-7 Evropske unije (na engleskom Framework 7, ili na francuskom „au 7e Programme-Cadre de Recherche et de Developpement Technologique – 7e PCRD“). Srpski istraživački projekti, finansirani od EU, najvećim delom odnose se na informacione i komunikacione tehnologije, energiju, transport i kontrolu hrane. Program FP-7 finansijski pomaže unapređenju srpskih istraživačkih kapaciteta kroz formiranje naučnika i opremanje istraživačkih centara savremenom opremom.

Kakvi projekti se planiraju za naredan period, 2010, 2011 i 2012. godinu?

– Programi za budući period su u pripremi. Pratiće političke prioritete Evropske unije i za nju najvažnije oblasti, kao što su životna sredina, zdravlje i nove informacione tehnologije. Sa svoje strane, države treba da odrede svoje prioritete u zavisnosti od potreba i postojećih najrazvijenijih naučnih oblasti. Zanimljivo je istaći da je Srbija, zahvaljujući saradnji sa istraživačima iz drugih država, povećala svoje naučne kapacitete u oblastima u kojima nije bila razvijena.

Koji procenat budžeta predstavljaju projekti za Srbiju u odnosu na druge balkanske države?

– U proseku Srbija dobija 14 odsto sredstava predviđenih projektom FP-7, vrlo blizu izdvajanju za Hrvatsku (14.5 odsto), ali više nego što se izdvaja za druge države sa Balkana: Albaniju, Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Ali treba biti obazriv sa brojkama i statistikom.

Čuju se ponekad primedbe da projekti iz prirodnih i društvenih nauka nisu uravnoteženi. Da ima više projekata iz društvenih nauka?

– Teme projekata FP-7 dogovaraju se sa državama članicama i sa Evropskim parlamentom. Projekti predstavljaju dobru ravnotežu između društvenih i prirodnih nauka, između osnovnih i primenjenih nauka. Evropska komisija želi da podrži sve oblike istraživanja sledeći visok kvalitet i interese EU.

U novoj Evropskoj komisiji, od 1. februara sledeće godine, vodićete drugi evropski komesarijat. Da li vidite vezu između sadašnjeg i budućeg zaduženja?

– Predsednik Evropske komisije mi je predložio da preuzmem Evropski komesarijat za životnu okolinu. Zaštita prirode i biodiverziteta, borba protiv uticaja klimatskih promena na ekosisteme, čine prioritetan deo delovanja u okviru projekata FP-7. Nakon što sam podržavao istraživanja u tim oblastima, od sada ću voditi politiku zaštite životne sredine, naravno ako Evropski parlament potvrdi moje imenovanje. Postoji jaka veza između ta dva položaja u Evropskoj komisiji.

Uspešna biografija

Janez Potočnik, rođen 22. marta 1958. u Kropi nedaleko od Radovljice, doktorirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. Bio je pomoćnik direktora (1984-1987) i direktor (1993-2001) Instituta za makroekonomske analize i razvoj u Ljubljani. U međuvremenu je bio viši naučni saradnik (1988-1993) u Institutu za ekonomska istraživanja u Ljubljani. Savetnik ministra je u kabinetu predsednika vlade Slovenije (2001-2002), a potom ministar za evropska pitanja (2002-2004). Vodio je slovenački tim tokom pregovora o ulasku Slovenije u EU (1998-2004), a po njenom ulasku postaje evropski komesar za nauku i istraživanja (2004-2009) u prvoj Evropskoj komisiji Hozea Manuela Baroza, dok će u drugoj, od 1. februara 2010, biti evropski komesar za životnu okolinu. Oženjen je i ima dva sina.