Umesto izveštaja – razrešenja: Šta se dešava sa radom Komisije za analizu rada visokoškolskih ustanova?

Bar tako je bilo predviđeno u odluci o njenom osnivanju, od 31. jula, u kojoj piše da je zadatak Komisije analiza upisne politike i realizacije u poslednjih pet godina na univerzitetima, fakultetima, odnosno umetničkim akademijama, analiza prolaznosti po godinama i dužina studiranja, kao i prosečnih ocena studenata koji su završili studije u školskoj 2023/2024. godini.

Kako nezvanično saznajemo, do sada su održane samo dve sednice. Prva je bila konstitutivna, 6. avgusta, i tada je javnost poslednji put obaveštena o radu ove komisije. Izvor Danasa kaže da izveštaj, koji je trebalo da bude gotov do sredine septembra, nije završen, jer na fakultetima i dalje traju ispitni rokovi zbog čega se ne može uraditi analiza podataka za tekuću školsku godinu.

Prvom sednicom je predsedavao premijer Đuro Macut koji je najavio da će posebna pažnja u radu Komisije biti posvećena kvalitativnim i kvantitativnim pokazateljima koji mogu ukazati na potrebu za unapređenjem sistema visokog obrazovanja.

Prema njegovim rečima, neophodno je da se izvrši analiza stanja kako bi mogle da se predlože konkretne mere u cilju unapređenja stanja i modernizacije visokog obrazovanja. Macut je ukazao da je ovo važan korak ka podizanju standarda u visokom obrazovanju i usklađivanju sa potrebama društva i privrede, te poručio da će Vlada Srbije u ovom procesu pružiti punu institucionalnu podršku.

A umesto izveštaja, Vlada je 18. septembra donela rešenje o razrešenju dva člana Komisije – Miloša Anđića, šefa kabineta predsednika Vlade i Ane Jovančić, njegove zamenice, i imenovanju Nebojše Pešića, savetnika premijera.

Anđić je, podsetimo, prethodno smenjen sa mesta šefa kabineta Đura Macuta.

Komisijom za analizu rada visokoškolskih ustanova predsedava Aleksandar Jović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete za visoko obrazovanje, a članovi su još Danilo Potparić, šef kabineta rektora Univerziteta u Beogradu, Biljana Stevanović, šef kabineta rektora Univerziteta u Nišu, Ljiljana Mićović, šef kabineta rektora Univerziteta u Novom Sadu, Marko Lukić, generalni sekretar rektora Univerziteta u Kragujevcu, Vladimir Šutić, vršilac dužnosti zamenika direktora Republičkog zavoda za statistiku, kao i dva v. d pomoćnika ministra prosvete Janko Samardžić i Milan Đinđić.

Komisija je osnivana na period koji je potreban za izvršenje gore pomenutih zadatka, piše u odluci. Za rad u Komisiji predsedniku i članovima, kao i drugim angažovanim licima ne isplaćuje se naknada.

Do objave ovog teksta iz Vlade nisu odgovorili Danasu kada će izveštaj o radu Komisije biti završen.

Iz Ministarstva prosvete za Danas kažu da Komisija za analizu rada visokoškolskih ustanova još uvek prikuplja i analizira podatke o upisnoj politici i prolaznosti na ispitima, imajući u vidu da je na pojedinim visokoškolskim ustanovama još uvek drugi i treći upisni rok, kao i da je školska godina produžena do 31.oktobra 2025. godine.

„Izveštaj će biti gotov kada se okončaju upisni rokovi na visokoškolskim ustanovama. Komisija je održala dva sastanka, a sledeći je planiran u prvoj polovini oktobra. Rezultati analize biće predočeni i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje u cilju postupanja iz njegove nadležnosti, a pre svega da predloži Ministarstvu mere za unapređivanje sistema visokog obrazovanja i da da mišljenje o politici upisa na visokoškolske ustanove“, naveli su u pisanom odgovoru iz Ministarstva.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković ranije je rekao da je rad ove grupe vrsta inovacije u našoj obrazovnoj politici. S druge strane, predstavnici akademske zajednice su ukazivali da se zadacima koji su dati komisiji već bave stručna tela na univerzitetima, kao i da je predlaganje mera za unapređenje visokog obrazovanja u nadležnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

„Treba da postavimo pitanje upisnih kvota i vidimo za kojim studijama postoji istinski društveni interes, da posmatramo i prolaznost, sagledamo koliko planovi i programi studija idu u susret očekivanjima i sposobnostima studenata. Najzad, da analiziramo i prosečne ocene, utvrdimo kvalitet obrazovanja, ali i kapacitete naših studenata. Uvek ističemo nadarene, ali u obrazovnom procesu moramo voditi računa i o onima sa manjim ili prosečnim sposobnostima. Suština je da dobijemo pregled šta se zapravo u visokom obrazovanju dešava“, kazao je ranije Stanković za Politiku.