Unikatne drvene skulpture ne bi dao ni za hiljadu evra

Do sada je prikupio nekoliko hiljada ovih prirodnih skulptura, od kojih se mnoge danas nalaze u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Grčkoj, Austriji, Španiji, Italiji, Švajcarskoj, Kanadi, Australiji, a ima ih i u prostorijama ambasade Amerike u Beogradu. „Imam mnogo pojedinačnih eksponata, ali i cele kolekcije, u kojima preovladavaju ptice, zečevi, medvedi, psi, vukovi, skoro ceo zoološki vrt. Što se tiče skulptura u ljudskom obličju, glavno mesto u dvorištu zauzima jedan ljubavni par. U prirodi sam najpre uočio figuru muškarca, a kasnije sam mu pronašao devojku i od njih napravio nerazdvojni par“, priča Miroslav.

Ovom umetnošću on se bavi usputno, dok obrađuje svoje njive, smeštene na tri hektara van sela. Tad pažljivo zagleda oko sebe, redovno uočavajući neki „živi“ oblik koji bi ostalima, najverovatnije, promakao. Kad ih odvoji sa drveta i donese kući, ove figure ne zaštićuje hemijskim sredstvima, niti skida koru sa njih, ma koliko ona bila oštećena, jer želi da sačuva njihov prirodni izgled. Ovi neobični eksponati do sada su bili izloženi u Beogradskoj areni, Sava centru, u „Srpskoj kući“ u Požarevcu, Novom Sadu, Kladovu i Golupcu, gde su izazvali veliku pažnju posetilaca i novinara. „Jedan Kinez, koji u Parizu studira film, bio je toliko zadivljen ovim figurama, da je rešio da o meni i mom hobiju napiše knjigu. To je i sproveo u delo, tako da sad imam svojevrsni katalog svojih dela, koji je, sem na srpskom, napisan i na engleskom jeziku“, kaže Miroslav.

Neobične skulpture iz Dobrnja postale su poznate širom Srbije i sveta, zbog čega Miroslava često obilaze novinarske ekipe. Veliku pažnju privlače i na brojnim izlaganjima, gde neke od njih dobijaju i novog vlasnika. „Poslednje izlaganje imao sam prošlog meseca, u Beogradskoj areni, kada sam prodao nekoliko figura. Njihov broj sigurno bi bio veći, da sam imao svoj zasebni štand, kako bi posetioci videli i moje figure većih dimenzija. Većina mojih skulptura je na prodaju, dok neke ne bih dao ni za hiljadu evra, među kojima su figure vuka, lisice i jelena“, kaže Miroslav. Koliko je njemu poznato, on je jedini ovakav „vajar“ u Srbiji, jer do sada još nije čuo da neko prepoznaje skulpture po prirodi i kombinuje ih, većse radije bavi njihovom kompletnom izradom od drveta. Iako se supruga Nada i sin Nenad ne bave ovom umetnošću, Miroslavu su velikodušno prepustili dvorište i celu staru, prizemnu kuću, da u njima smešta i izlaže svoje drvene ljubimce.

Lule i muštikle

Iako je duvan ostavio kad je imao 35 godina, Miroslav se bavi i pravljenjem lula i muštikli koje pronalazi u prirodi, a posle ih dodatno obradi i oblikuje. „Pre par godina dobio sam jedan nemački katalog sa raznoraznim lulama. Iako su pravljene najsavremenijim mašinama, bez lažne skromnosti tvrdim da su bolje ove moje, napravljene samo uz pomoćsekirčeta i turpije. Usput, napravio sam i specijalnu lulu, koja je, ujedno, i muštikla za cigaretu“, kaže Miroslav.