„Univerzitet njima ne znači, ali su problem studenti“: Gosti Utiska nedelje o prof. Jeleni Kleut i programu studentskog pokreta

Može li zakon o lustraciji pomoći da dođemo do boljeg društva u kome će ljudi biti iznenađeni, u kom niko neće očekivati politički progon zato što drugačije misli ili preciznije – zato što misli“, pitanja su koja je Olja Bećković postavila kao temu večerašnje diskusije.

Kako prenosi Nova.rs, gosti autorke i voditeljke Olje Bećković večeras su bili: Boris Kojčinović, master student komunikologije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Vuk Aleksić, potpredsednik Studentskog parlamenta Fakulteta političkin nauka Univerziteta u Beogradu, Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Vesna Rakić Vodinelić, profesorka u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Bećkovićeva je na početku napomenula da je poziv za večeras bio upućen i prof. Jeleni Kleut sa novosadskog Filozofskog fakuleta, koja je ostala bez posla nakon što nije izabrana za redovnu profesorku, ali da ona nije bila u mogućnosti da se odazove.

Diskusijom u vezi sa njenim slučajem večerašnja emisija je i otpočela, a prisutni master student Boris Kojčinović, kom je prof. Kleut bila predavač i nastavnik, kazao je na početku da je i sam očekivao ovakav ishod glasanja u Senatu novosadskog univerziteta, iako se, kako je rekao, nadao da i dalje tamo postoje neki savesni pojedinci.

„Rektor novosadskog univerziteta Dejan Madić poznat je po tome što je u vreme kad je biran uzeo naučne radove svog imenjaka, profesora fizičkog vaspitanja u Nišu i predstavio kao svoje. Neko takav, danas odlučuje o tome da li je prof. Kleut podobna za predavanje na univerzitetu. Ona ispunjava kriterijume, ali nije podobna. Akademska zajednica mora nešto da uradi ovim povodom, ali i celokupno društvo. To jest da prepoznaju trenutak i da se odupru“, kazao je master student Kojčinović i dodao da deluje kao da je vlast rešila da se sveti.

O profesorki Jeleni Kleut

Na konstataciju da se nakon otkaza profesorki Kleut u javnosti moglo čuti poređenje njenog sa slučajem prof. dr Vesne Rakić Vodinelić, koja je krajem devedesetih godina, po takozvanom „Šešeljevom zakonu“ o visokom obrazovanju, iz istih pobuda izbačena sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali da su ubrzo došla neka nova vremena koja su to ispravila, Bećkovićeva je upitala prof Rakić Vodinelić da li ima osnova da u slučaju Kleut budemo optimistični na njenom primeru.

„Mislim da ne. Ja se jesam vratila na Pravni fakultet, pošto je fakultet priznao tužbeni zahtev odnosno da sam bila nezakonito otpuštena, što ja, zbog tog priznanja, koje je došlo posle promene vlasti, nisam istovremeno uspela i da dokažem. Moj prvi susret sa Pravnim fakultetom po povratku bio je pomalo traumatičan. Naišla sam na istu atmosferu iz koje sam otišla. Kako bih se poštedela ogorčenja, prešla sam na privatni fakultet“, kazala je prof. Rakić Vodinelić, a potom dodala:

„Prof. Kleut objektivno jeste žrtva ovog režima, a joj želim isto što i sebi – da to nikada ne prizna. Nije dobro u sebi negovati žrtveni položaj, to je bio i jedan od razloga zašto ja posle nisam htela da ostanem na Pravnom fakultetu. Doći će dan kada će ona moći da se vrati, ali ljubav prema poslu i sve ono što on omogućava nisu jedini faktori koji će uticati na odluku o povratku. Sasvim je nešto drugo vratiti se sredinu koja vas je tako lako odbacila, sudeći po broju glasova onih kojih su je podržali. To je za mene bilo iznenađenje“, kazala je prof. dr Rakić Vodinelić.

Na konstataciju o iznenađujućoj podršci koji ju prilikom glasanja u Senatu dobila prof Kleut, odnosno da je od 25 glasova, samo petroro bilo za profesorku, a potom i na pitanje da li je ovo dokaz da je vlast uspela da zastraši univerzitet, student FPN Vuk Aleksić, kazao je da su nepodobni stalno na meti kao i da obračumi na univerzitetu obično imaju tri faze.

„Prvo se preispituje legalitet i legitimitet te osobe, kao što je slučaj sa našom dekankom. Druga faza je udar na egzistenicju to jest gubitak posla. Treća faza je disciplinovanje onih koji su ostali“, kazao je student.

O atacima na dekane i univerzitete

Na pitanje da li očekuje da će uskoro biti smenjena, prof. dr Maja Kovačević dekanka FPN, odgovorila je potvrdno.

„Sasvim mirno očekujem epilog te situaciji, zato što me na poziciju dekanke fakulteta nije dovela ambicija, već moralna obaveza. Uoči kandidature imala sam utisak da će moj fakultet biti zarobljen od strane režima i na to nisma mogla da sedim skrštenih ruku. To što ću ostati bez tog mesta, ništa u mojim pogledima neće biti promenjeno. Bitno mi je da je naš fakultet pokazao da ima kritičko mišljenje i prepoznaje svoju ulogu u društvu. Da je naš fakultet ćutao na sva ova nazadovanja u društvu i sve što se događa, to bi bila ogromna mrlja. Da nisam digla glas kad su tukli studente, da sam ćutala…Kosti bi mi se vekovima okretale“, rekla je.

Na pitanje da li bi nakon njene smene moglo da nastupi obeshrabrivanje u redovima fakuleta, prof. dr Maja Kovačević kaže da to ne očekuje.

„Cilj režima je da upozori sve mlađe nastavnike, koji nemaju stalne radne ugovore, njih pokušava da zastraši. Sa druge strane, članovi Saveta su redovni profesori, jer su u pitanju dekani, pa sam takođe iznenađena glasanjem u slučaju profesorke Kleut . Činjenica da dekani podležu takvim pritiscima jeste zabrinjavajuća“, kazala je dekanica FPN.

Na to se nadovezao student Kojčinović koji je podsetio na situaciju da je većina nastavno-naučnih veća mesecima tražila razrešenje rektora novosadskog univerziteta, a da je Senat izbegavao da zakaže sednicu na kojoj bi to bila tema.

„Kada je napokon zakazao, opet je tajnim glasanjem za smenu rektora bila manjina u Savetu, što znači da su dekani glasali mimo volje svojih naučno nastavnih veća“, kazao je student.

Zašto je režim najednom zainteresovan za sve što se događa na univerzitetu, kada godinama unazad zastupa tezu da ga ništa u vezi sa obrazovanje ne zanima, prof. dr rakić Vodinelić, rekla je da je to sasvim jasno.

„Zato što je studentski pokret postao politički faktor. Univerzitet njima ne znači, ali su problem studenti, koje podržavaju nastavnici. Čujemo da je rektor beogradskog univerziteta pod nekakvom istragom o kojoj zapravo ne znamo ništa, a istovremeno nije rektorka DUNP koja nije podnela zahteve za akreditaciju studentskih programa“, kazala je Rakić Vodinelić.

Podsećajući da je FPN do pre dve godine imao studentski parlament koji su činili studenti koji su politički podobni, Bećković je upitala studenta Aleksića, gde se i kako regrutuju podobni studenti.

„To sprovode neke više instance, njihova je obaveza da sve studente drže u sferi nastave, da se ne postavljaju pitanja i ne diskutuje o društvu. A to je zapravo, naša dužnost“, kazao je student Aleksić.

Student Kojčinović je podsetio na događaje koji su uoči blokada pratili izbore za predstavnike parlamenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao i na studentkinju koja bila označena kao podobna za vlast.

„Ona sada radi u Pokrajinskoj vladi, a fakultet nije završila“, kazao je on.

O lustraciji

Bećković se dotakla jučerašnjeg studentkog protesta u Novom Sadu, sa kog je poručeno da će u njihovom programu najbitnije mesto imati borba protiv korupcije, kao i lustracija. Na pitanje kako komentarišu izjave koje dolaze iz vrha vlasti da je lustracija isto što i osveta, obojica prisutnih studenata bili su saglasni da je to apsolutna neistina.

„Našem društvu je tako nešto neophodno. Ovde se stalno govori o posledicama izostanka 6. oktobra 2000, kao i da se zbog toga mi i dalje borimo sa onim istim osobama koje su rušene tad. Kako se to ne bi više nikad ponovilo, jer ova zemlja nema još 30 godina koje može da baci, lustracija, odnosno pozivanje na zakonsku i svaku drugu odgovornost onih koji nisu postupali u skladu sa zakonom i ljudskim pravima, nešto je što će neminovno morati da se dogodi“, kazao je Kojčinović.

Prof. dr Maja Kovačević rekla je da bi podržala Zakon o lustraciji jer smatra da je „neophodno mnogo instrumenata primeniti da bi se ovo društvo sredilo“.

„Neko ko trenutno vrši odmazdu na fakultetu, normalno je da kao odmazdu vidi i lustraciju“, nadovezala se prof Rakić Vodinelić, koja je potom objasnila da zakon koji se ne bi donosio Uglješa Mrdić po hitnom, koji bi bio ispraćen javnim raspravama i izglasan onako kako Ustav nalaže, ne može biti nedemokratska stvar kako tvrdi predsednik“, kazala je ona.

Student Aleksić je takože ocenio da je režim dodatno uznemiren jer su pitanja lustracije i oduzimanje imovine, kao i borba protiv korupcije, ono što ojačava i ujedinjuje studentski pokret.

„Uprkos svim njihovim naporima da nas podele na levo ili desno, Evropu ili Rusiju, iako se niti oni niti bilo ko ikad decedirano opredeljivao o tim pitanjima. Ovo su pitanja od vitalnog značaja za naš narod i društvo, pa neka zbog toga, ako mora, trpe i međunaodni odnosi zbog one priče da iz sveta niko ne zna s kim može da razgovara sa studentske strane. Izostanak imena s liste je pitanje i strategije“, kazao je on.