„Zdravstveni sistem je srušen, počiva isključivo na entuzijazmu lekara i tehničara“: Gosti Utiska nedelje o situaciju u zdravstvu

Sagovornici autorke i voditeljke Olje Bećković večeras su bili: prof. dr Dragan Delić, infektolog u penziji i narodni poslanik Srbija Centra (SRCE), prof. dr Radan Stojanović, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Danijel Raspopović, hirurg- ortoped i član Odbora za zdravstvo Stranke slobode i pravde (SSP).

Povod večerašnje teme razgovora bila su dva uzastopna smrtna slučaja pacijenata Opšte bolnice u Čačaku, koji su preminuli nakon naizgled rutinske operacija krajnika. Šta bi se u ovom trenutku moglo reći o ovim tragičnim događajima, ali i poručiti revoltiranim građanima koji su prošle nedelje protestovali ispred čačanske bolnice, pitanje je kojim je otpočeo večerašnji razgovor.

Gosti su bili saglasni da svedočimo termalnoj fazi bolesti celokupnog zdravstvenog sistema, kao i da su događaji iz Čačka samo još jedan dokaz njegovog svakodnevnog urušavanja i devalviranja, prenosi Nova.rs.

„Najveću krivicu za gubitak poverenja građana u lekare i zdravstveni sistem, nesporno, ali ne i jedino, snose sami lekari i zdravstveni radnici, pre svega zbog načina kojim se rukovodi i upravlja ovim sistemom, od ministarstva pa nadalje. Međutim, poverenje je dvosmerna ulica, kao i poštovanje, nažalost, to je urušeno poslednjih godina. Poverenje u lekara se teško stiče, a izrazito lako gubi, posebno u poslednjih 30 godina kada se radi u nenormalnim uslovima. Jedno istraživanje pokazalo je da 54 odsto ispitanika u Srbiji veruje svom izabranom lekaru,a samo 38 odsto lekaru specijalisti, što je porazno“, kazao je prof dr Delić.

Na to se nadovezao prof. dr Stojanović koji je napomenuo da se zdravstvo ne može posmatrati izdvojeno, već kao deo društva, u koje se prelivaju i druge pojave, te da zapravo svedočimo jednom opštem gubitku poverenja građana u sistem, samim tim i u zdravstveni.

„Jedan deo lekara se prema toj eroziji sistema odnosio na pasivan način, tako što su odmah rekli da ne žele u svemu tome da učestvuju i otišli su da rade u inostarnstvu, a takvih je oko 600 godišnje. Oni koji su odlučili a ostanu, prema eroziji su se odredili na dva načina: prilagođavanjem kojim su postali deo te erozije i sebi obezbedili sve ono što su usprotnom ne bi mogli nikada. Drugi deo građana, pa samim tim i lekara se obezbedio za prave vrednosti i etička načela. Veći broj ljudi u ovoj poslednjoj grupi je jedina šansa da se izvučemo iz blata“, kazao je prof. dr Stojanović.

„Zdravstveni sistem je srušen, počiva isključivo na entuzijazmu lekara i tehničara. Pre samo nekoliko dana na Klinici za neurohirurgiju, gde je operacioni blok slavodobitno renoviran pre godinu dana za pet miliona evra, pukla je cev i sve poplavila. To je blok koji ima 250 operacija mesečno, a koji sad ne radi. Gde su sad ministri Lončar i Glišić da se slikaju tamo? To je primer neodgovornisti i korupcije“, kazao je dr Raspopović i dodao:

„Srbija ima manjak lekara po broju stanovnika, kao i medicinskih sestara, po evropskim standardima. U bolnici u kojoj radim 60 sestara, stalno zaposlenih prošle godine je dalo otkaz, kao i njih još 30 zaposlenih na određeno vreme. Umesto njih, zaposleno je novih deset. Otišle su mahom da rade u Nemačku, Norvešku…Pa u Sloveniji postoji udruženje lekara iz Srbije koje broji 450 članova.

Prof. dr Delić osvrnuo se i na to da li je zdravstvo postalo sredstvo za reklamiranje vlasti, kao i da li je samo tome podređeno.

„Najveća sredstva koja se ulažu u zdravstvo, mahom iz kredita, odlaze u delove sekundarnog i tercijarnog zdravstvenog sistema. Kupuju se aparati, renoviraju i prave bolnice, dok je to što u tim bolnicama nema ko da radi ostavljeno po strani. Umesto da se ulaže u primarnu zaštitu, da se radi na prevenciji bolesti i tu slivaju novci, kod nas je obrnuto. Međutim, da bi se rezultati takve strategije ukazali, neophodno je vreme, pa se nijednoj političkoj partiji ne isplati da čeka, dok magnetnu rezonancu mogu odmah da pokažu“, kazao je prof. dr Delić.

„Isključivo je ulagano u infrastrukutu, ne u resurse to jest lekare i sestre koji su stub tog sistema. Loše kadriranje dovelo dotle da nemamo lekare najbitnijih specijlizacija od anestezije do ginekologije. Brojna mesta u unutrašnjosti ostaju bez lekara, dok se na rukovodeća mesta po zdravstvenim ustanovama dovode partijski poslušnici, v.d direktori koji na to gledaju kao na partijski plen “, dodao je prof. dr Stojanović, postavljajući pitanje da li je normalno i kakva se poruka šalje činjenicom da se na rukovodećim mestima nalaze i ljudi koji su zagazili duboku u osmu deceniju života.

O lekaru „blokaderu“

Olja Bećković upitala je kako se odgovara na sve one optužbe koje dolaze od vrha države, da je lekar koji je operisao devojčicu u Čačku zapravo blokader, da lekari nikad imali veće plate nego danas i bolje uslove za rad.

„Izjava predsenika neće doprineti tome da se otkrije istina šta se desilo u Čačku. Ne bi me čudilo da ubrzo lekari koji se nalaze na funkcijama krenu da sastavljaju spiskove lekara blokadera i lekara lojalista. Sa druge strane sam siguran da čak i takva podela ne bi bila nikad ključna za odabir lekara, jer će se pacijenti, ma čije pristalice bili, uvek oprediljavati za onog za koga su čuli da je stručniji i kvalitetniji“, kazao je dr Stojanović.

„Ta izjava predsednika je monstruozna, to je svaljivanje krivice na stanje u zdravstveno na sve lekare. Opasna manipulacija, smišljena. Srbija ima najniže plate u regionu. Lekari u BiH i Crnoj Gori imaju veće plate nego naši lekari, kao i sestre, kazao je Raspopović.

Prof. dr Delić je dodao da u Nemačkoj ima oko 2000 lekara s našim pasošem.

„To znači da smo pet generacija Medicinskog fakulteta u Beogradu poklonili siromašnim Nemcima i Norvežanima“, kazao je prof dr Delić, dok ga je dr Raspopović dopunio da oko 100.000 evra koštaju državu Srbiju studije svakog pojedinačnog lekara“, dodao je Delić.