Većina čitalaca traži lake sadržaje

Sa kojim problemima ste se suočili dolaskom na mesto upravnika Biblioteke?

-Upravo sam zbog nagomilanih problema u ovoj biblioteci i poslata iz matične kuće da preuzmem „kormilo“ u ruke. Dočekala me je nimalo sjajna situacija. Broj čitalaca je bio nedopustivo mali, broj upisane dece alarmantno nizak, prostor neracionalno iskorišćen, oprema zastarela, nabavka knjiga gotovo zamrla… Kulturni programi su se samo održavali u biblioteci, a zapravo je kulturna politika vođena od strane Kluba ljubitelja knjige „Majdan“, oni su bili organizatori i nosioci programa – biblioteke tu nigde nije bilo, osim prostorno. Trebalo je napraviti plan i krenuti u revitalizaciju jedine ustanove kulture u gradu. Najpre smo preuredili prostor, ispraznili galeriju koja je bila zagušena policama sa stručnom literaturom iz nekoliko oblasti, njih smo premestili, i napravili kutak za decu koji su ona zavolela i počela da dolaze u sve većem broju. Ogromnu pomoć smo dobili od Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“. Obratila sam se pismom direktoru, gospodinu Draganu Jovanoviću, sa molbom da nam pomogne u nabavci knjiga za decu. Ne možete očekivati da deca sa zanimanjem čitaju prastare, pocepane slikovnice i davno prevaziđene knjige. Gospodin Jovanović je razumeo šta želimo da postignemo i Privredno društvo nam je pomoglo da nabavimo knjige za decu u vrednosti od 100.000 dinara. Suština je u tome da se čitalac stvara od malih nogu. Ako ga ne privučete u biblioteku još u predškolskom uzrastu i ne negujete njegove čitalačke navike tokom odrastanja, vi ste ga zauvek izgubili. Onaj ko ne zavoli knjigu u detinjstvu, neće otkriti lepotu čitanja u kasnijem životnom dobu. Akcija privlačenja dece u biblioteku nastavila se organizacijom kreativnih radionica – likovnom, muzičkom, školom pletenja i radionicom „Čitamo vam priču“. Primali smo svu decu, bez obzira da li su članovi biblioteke ili nisu. Onda se desila divna stvar – gotovo sva deca sa radionica su želela da postanu članovi biblioteke, da provode vreme na dečjem odeljenju i da pozajmljuju knnjige.

Za kvalitetniju kulturu

– Paralelno sa radom sa decom, nastavili smo sa sređivanjem i reorganizacijom prostora i krenuli sa realizacijom kulturnih programa. Smatrala sam da je mnogo bolje ići sa principom kvaliteta a ne kvantiteta. Dakle, s obzirom na nedovoljna finansijska sredstva, bolje je organizovati dva kvalitetna kulturna događaja nego deset nekvalitetnih na koje dolaze uvek isti ljudi jer jednostavno imaju naviku da dolaze, šta god da je na programu. Osim toga, smatram da treba animirati novu publiku organizovanjem događaja primerenih ljudima sa različitim intersovanjima. Recimo, program u kome su gostovali Dejan Cukić i Petar Janjatović , kada je tema bila rok muzika u knjigama, posetio je veliki broj mladih ljudi i ljudi srednjih godina, koji inače ne dolaze na naše književne večeri. Bila je to potpuno nova publika.

Da zaključim, neki problemi su rešeni, ali ostaje problem nedostatka finansijskih sredstava za dalji razvoj, kao i problem prostora koji je apsolutno nedovoljan. Trenutno smo u stend baj poziciji – čekamo razrešenje pitanja da li ćemo postati samostalna opštinska biblioteka. Matična kuća teško planira raspoređivanje sredstava jer ni sami ne znaju šta će na kraju biti. Finansijske probleme na koje naiđemo premošćujemo uz pomoć sindikata PD i sponzora i veoma smo im zahvalni na tome.

U kojoj meri je Gradska opština Kostolac spremna da vam omogući samostalno funkcionisanje, nezavisno od požarevačke, još uvek matične kuće? Da li je, i u kojoj meri ovo političko pitanje?

– Od prvog dana imam vrlo korektnu saradnju sa čelnicima Gradske opštine. Pomažu nam koliko mogu, koliko im to budžet dozvoljava. Inače, cela ta priča oko osamostaljivanja ima dugu genezu, a počelo se na potpuno pogrešnim i nezakonitim osnovama. Naime, nekom je palo na pamet da bi trebalo formirati Centar za kulturu u Kostolcu, u čijem sastavu bi bila i biblioteka. Zakon o bibliotečkoj delatnosti to ne dozvoljava pa bi takav oblik vršenja bibliotečke delatnosti bilo direktno kršenje zakona. To je potvrđeno i od strane Ministarstva kulture i Narodne biblioteke Srbije. Sa pravne tačke gledišta, sa formiranjem Gradske opštine Kostolac, pojavile su se samo dve opcije – da biblioteka ostane u okrilju matične kuće kao ogranak ili da se osamostali i konstituiše kao javna opštinska biblioteka. U razgovorima sa čelnicima Grada Požarevca, direktorkom matične kuće Bebom Stanković i ljudima iz Gradske opštine, dobila sam uveravanja da je opšti stav da Kostolac treba da ima samostalnu opštinsku biblioteku. Treba napomenuti da se po novim standardima u bibliotečkoj delatnosti, ogranak biblioteke, a taj status sada imamo, otvara u naseljima koja imaju do 5.000 stanovnika. Da odgovorim na pitanje – jeste političko pitanje i to je sasvim logično, jer se lokalna samouprava pojavljuje u ulozi osnivača ustanove. Oni moraju da donesu tu odluku i da obezbede uslove za rad biblioteke. E, tu sad dolazi pitanje finansija i zbog toga je osamostaljivanje odloženo za sledeću godinu, dok se ne vidi kako će se odraziti na budžet.

Najvažnija je činjenica da je u Statutu Grada Požarevca jasno navedeno da će se u Kostolcu formirati samostalna biblioteka. Dakle, konsenzus je postignut, samo je ostalo da se vidi u kom trenutku će se to realizovati i kako će se finansirati.

Izložba kao stalna postavka

Vaša postavka izložbe povodom 140 godina industrijalizacije u Srbiji, sa osvrtom na rudarenje u Kostolcu naišla je na pozitivne kritike. Nameravate da nastavite saradnju sa PD TE- KO Kostolac, i u kom smeru?

– Izložba je zaista dobila pozitivne kritike i imala dobar odjek u javnosti. Ali, moram reći, nisam je radila zbog kritika. Radila sam je iz želje da Kostolčane podsetim na neka minula vremena. Koristim priliku da obavestim javnost da je izložba premeštena u biblioteku i da svi zainteresovani mogu da je pogledaju, vrata su širom otvorena za sve. Ljudi već dolaze i pažljivo posmatraju fotografije, prepoznajući na njima lica i događaje. Dirnuta sam njihovim, često emotivnim reakcijama kad prepoznaju nekog bliskog na fotografiji, nekog koga više nema – oca, majku, dedu, prijatelja… Moram da naglasim da dugujem ogromnu zahvalnost novinaru Novici Antiću koji mi je pružio veliku pomoć oko izložbe i koji mi je, zapravo, i dao pristup fotografijama iz arhive „Glasa proizvođača“. Neke fotografije su iz privatnih kolekcija. Veliki broj fotografija je bio oštećen, pa moram da zahvalim i svom prijatelju Zlatanu Mladenoviću koji mi je tehnički pomogao da im vratim prvobitnu jasnoću i kvalitet. Direktor Privrednog društva je pokazao veliko zadovoljstvo izložbom, tako da sam zadovoljna – dobro su reagovali i Kostolčani i organizatori proslave jubileja. To je bio još jedan korak u saradnji sa Privrednim društvom, a nadam se da ćemo saradnju nastaviti u raznim vidovima. Želela bih da ova izložba ostane kao stalna postavka spomen-sobe, koja treba da bude zametak budućeg Muzeja rudarstva. Trenutno sam u razgovorima sa Većem Gradske opštine da se taj projekat spomen-sobe realizuje, u to treba da se uključi i Privredno društvo… Biblioteka bi tu imala svoj interes. O detaljima ne bih ovom prilikom, preuranjeno je, ne želim da pričam unapred. Inače, pitanje saradnje sa Privrednim društvom se uopšte ne postavlja – oni nam uvek izlaze u susret i dobro razumeju naše potrebe. Nastavićemo tradiciju kolektivnog upisa radnika PD po nižim cenama, to svake godine realizujemo u saradnji sa njihovim sindikatima.

Internet za vaše čitaoce je jedna od novina, kako to funkcionise, i šta planirate u budućnosti na polju van bibliotečkih aktivnosti?

– Internet je postao nezaobilazni deo života, naročito mlađe populacije. Važno je naglasiti da internet ne služi samo za zabavu nego i za sticanje uvida u obilje informacija. Sa bibliotečkog aspekta, internet je odlična dopuna fondu stručne knjige, zapravo, umnogome ga nadmašuje. Na netu učenici i studenti mogu pronaći mnogo toga što im je potrebno za izradu seminarskih, maturskih i diplomskih radova. Pri tome, naravno, ne mislim na rasprostranjenu praksu kupovine radova preko neta. Naši čitaoci dolaze da na internetu pronađu ono čega nema u našem knjižnom fondu. Naravno, nisu uslovljeni time. Mogu koristiti internet za šta god žele – da četuju, šalju mejlove, pretražuju šta god ih interesuje. Jedino ograničenje se odnosi na decu. Ne dozvoljavamo logovanje na Fejsbuk ili druge socijalne mreže deci mlađoj od 13 godina. Ne želimo da dođemo u situaciju da dožive neku neprijatnost koristeći internet u biblioteci. Možda pokušavaju da izbegnu roditeljsku kontrolu, a mi ih u tome svakako nećemo podržavati. Nepotrebno je naglašavati da je korišćenje interneta u biblioteci besplatno. Inače, internet čitaonicu smo otvorili zahvaljujući sredstvima koja smo dobili od organizatora tradicionalnog humanitarnog memorijalnog koncerta posvećenog Miji Popoviću, legendarnom kostolačkom rok muzičaru.

Od vanbibliotečkih aktivnosti ne planiramo – ništa. Sve to što nazivate „vanbibliotečkim“ aktivnostima itekako su bibliotečke. Mora se znati da biblioteka nije samo mesto gde „stanuju knjige“. Suština bibliotečke delatnosti je u pokrivanju svih kulturnih potreba građana. Organizacija kulturnih programa, stručnih skupova, radionica za decu, akcija na popularizaciji knjige i čitanja, škole jezika… Mnogo toga već radimo, a ako uspemo da se izborimo za veći prostor i za povećanje broja zaposlenih, dobićemo zamah i pokušati da postanemo razvijena savremena biblioteka po svetskim standardima. Treba imati velike snove i velike planove. Onda je sve moguće.

Koliko Kostolčani, i šta najrađe čitaju?

– Ako mislite na ukupnu populaciju, trenutno je u biblioteku upisano nešto preko tri posto žitelja Kostolca, što je prema standardima, a i realno, veoma malo. Broj upisanih je poslednjih godina u konstantnom padu, što je karakteristično i za druge sredine, ali ovde je u pitanju ipak preveliki pad. Nedopustivo je malo upisanih srednjoškolaca, kao i ljudi sa visokom stručnom spremom. Moramo da osmislimo akcije, da radimo na marketingu, da se nametnemo javnosti. Da privučemo ljude. Već smo uveli neke novine, jedna od njih je saradnja sa invalidima, starim i bolesnim građanima, kojima knjige nosimo kući. Oni nas pozovu telefonom, naruče naslove koje žele da pročitaju i mi im knjige odnesemo na vrata. Ipak, preduslov da se poveća broj članova je dobar i bogat knjižni fond. Tu se opet vraćamo na pitanje finansiranja, mada smo zadovoljni nabavkom u protekloj godini. U odnosu na prethodne godine ona je značajno povećana, uz pomoć sponzora, kao i od sredstava iz budžeta. Što se tiče pitanja šta Kostolčani čitaju, odgovor je – uglavnom beletristiku. Stručna knjiga se mnogo manje traži. Naši čitaoci prate novosti u izdavačkoj produkciji i traže nove naslove. U suštini, većina čitalaca traži lake, neobavezne sadržaje – ljubavne romane, trilere… Ne znam da li je to rezultat interesovanja ili želja da se pobegne iz stresne i sive svakodnevice. Posebna grupa čitalaca su fanovi naučne i epske fantastike. O njima posebno moramo da vodimo računa i da nabavljamo naslove tih žanrova.

Iznuđeno rešenje

Kako komentarišete nameru Gradske opštine Kostolac da kulturu, sport i turizam stavi „ pod jednu kapu?“

-Mislim da je to iznuđeno rešenje, i to loše. Požarevljani su svojevremeno napravili takav potez, objedinili su Centar za kulturu i sportsku halu i vrlo brzo su uvideli da su pomešali babe i žabe i rasformirali tu ustanovu. Kostolac treba da izvuče pouku iz njihovog iskustva. Tu se, međutim, javlja drugi problem, a to je, naravno, pitanje finansiranja. Kostolac je uslovljen da kao Gradska opština formira najmanji mogući broj institucija. Zato se pribegava formiranju jedne ustanove koja bi vršila više delatnosti, već sam rekla da je i biblioteka trebalo da bude strpana u isti koš ali je to, srećom, sprečeno. Sport i kultura nemaju ništa zajedničko i ne znam šta bi se po pitanju sporta uopšte radilo u tom Centru. Vidim da su se do sada i bez toga u Kostolcu organizovale razne sportske manifestacije i da Kostolac ima razvijen sportski život. Turizam je priča za sebe. Mislim da, ako je nešto ovom gradu potrebno, to je strategija razvoja turizma i samostalna turistička organizacija koja bi se bavila njegovom realizacijom. Tu su Dunav, Viminacijum, srednjevekovni grad Braničevo… izuzetno atraktivne destinacije za posetioce. A planovi korišćenje turističkih potencijala i razvojne strategije treba da padnu na pleća jednog referenta u Centru za kulturu, sport i turizam. Mislim da se ne razmišlja o prioritetima i da ne postoji jasna vizija šta je sve moguće uraditi. Dovoljno je ilustrativna činjenica da svaka opština u Braničevskom okrugu ima profesionalnu turističku organizaciju. A Kostolac je veći i od Gradišta, Golupca, Petrovca… I ima znatno veće turističke potencijale.