Veliki brat u parlamentu

Maraš se „vratio“ NIS-u pitanjem – da li je trač ili istina da je NIS najpre predao pozitivan bilans, pa ga posle povukao i dostavio novi sa gubitkom. Ministarka je čula istu informaciju i obećala istragu. Ako je istina, odoše državne pare. Avaj, braćo Rusi, ako nećete ništa da date, nemojte makar uzimati naše.

Sve završeno u petnaest do tri, i zakazano glasanje za sredu, osamnaestog marta. Glasalo se o 21 tački sa skoro 200 amandmana, od deset do pola dva. Pojavila se i NBA (Nenad, Bojan i Aleksadra) liga, sa „dvostrukim“ Nešom na čelu. Stigao direktno iz „Velikog brata“. Ispred sale jato novinara i kamera. Kao kad se bira vlada. Znaju novine šta narod voli. To što vole, raširiš preko čitave naslovne strane, pa da vidiš. Kako mogu SEKA (Svetska Ekonomska Kriza) i druge ozbiljne teme iz realnog života da konkurišu naslovima tipa „Otkud Čedi pare“ i „Napred Pederi“ koji prosto mame sa naslovnih strana „Presa“ i „Kurira“. Ovi prvi, već danima „presuju“ Čedu, a ovi drugi poslanike. Sad se pojavio i Neša. I to istovremeno sa početkom nove sednice na koju se vratio „doterani“ Zakon o zabrani diskriminacije. Neki ga pežorativno zovu „pederskim“ zbog pominjanja grupacije LGBT (lezbo, gej, biseksualci i transseksualci) a drugi „popovskim“ jer je Crkva navodno insistirala da se nedavno povuče iz rasprave. Još kad se pojavio uvaženi gost iz Kuće Velikog brata, skupštinski hodnici postali tesni od „sedme sile“. Dok je trajalo glasanje pridružili im se i radikali. Sala opkoljena – vri kao u košnici. Kao kad u Sikstinskoj kapeli, biskupi zaključani u sali, biraju novog papu, a narod okolo gleda da se pojavi beli dim. Slično su i poslanici leve strane, sa sasluživanjem Čedinih, bili zarobljeni tri i po sata, glasajući za „šengenske zakone“ i druge tačke, pa kad su se vrata najzad otvorila, nagrnuli novinari i zablještali blicevi. Ne zbog zakona, već Velikog brata i inkrimisanog zakona.

Međutim, i samo glasanje beše zanimljivo. Radikala nema uopšte, ostatak desne strane „prošaran“, glasa leva strana i desetak Čedinih. Mnogo amandmana, koncentracija popušta, pa se i pogreši. Najčešće slučajno i brzopleto. Tako se za Sonju Liht (u Agenciju za borbu protiv korupcije) glasalo dva puta. Prvi put bilo 125 „za“. Falio jedan. Kod zamornog glasanja za 18 lista (profesori, učitelji, istoričari, geografičari, fizičari, hemičari, likovnjaci, fiskulturnici i još 10 raznoraznih) za Nacionalni prosvetni savet, beše svašta. Može da se glasa samo jednom „za“, poslanici zaborave, glasaju za dvojicu, predsednica traži koncentraciju, čak i opomenama preti.

Samo, bilo je i namernih „grešaka“, koje mogu da koštaju „glave“. Za amandman demokrate Đure Mučanjskog koji vlada nije prihvatila, pored Đure i prvog komšije (po sedenju) Pavela Marčoka, glasala još dvojica, SVZ (Suvereni Vladar Zvezdare) Edip Šerifov i vaš hroničar (da podržim mladog kolegu, ali i da ostanemo dosledni, jer je prilikom obrazlaganja Đura dobio veliki aplauz). Obojica sedimo baš pored „šefa“ Marka (Đurišića), ovlašćenog držaoca blanko ostavki. Samo da otvori fioku i pronađe „neposlušne“. (Teško je verovati da ih je izgubio kao Toma.)

Elem, posle glasanja, novinari su preuzeli Nešu Velikog brata, a Parlament je, nakon desetominutne pauze, ugostio „povratnički“ zakon o zabrani diskriminacije i još dve novododate „kadrovske“ tačke – izbor predsednika Saveta NBS i predsednika Nacionalnog saveta. Radikali, očekivano, „drvljem i kamenjem“ na zakon. Ponosno ističu da su podneli 436 amandmana da bi „popravili loš zakon“ (čitaj – da bi se „zezali“ i opstruisali). Posle dvadesetominutne besede psihološkinje Aleksandre, Veljine ovlašćene predstavnice, iznenadna bura. Ispostavilo se da je od pet do pola šest prekinut TV prenos. Gde baš da narod ne gleda Aleksandru, koja je „uložila toliki trud, pripremajući se mesecima za ovu besedu“, kako ustvrdiše radikali i I (lić) narodnjaci. I zaključiše – namerno, boje se argumenata. Todor opet dobi opomenu, jer je protestovao sa mesta. Tomu je, i pored molbi i upozorenja, opet pratilo konstantno „lupkanje“ i povremeno „skvičanje“ skrivenog radikalskog elektronskog praseta. Na kraju besede, Toma izjavi da će, u slučaju promene dva člana (verovatno ona „crkvena“), naprednjaci glasati za ovaj zakon, a predsednica poruči da će ubuduće svim radikalima izreći opomenu, ako nastave sa „onomatopejskim porukama“. Oštro joj se suprotstavi radikalska prvakinja Marina (Raguš) kontra pitanjem – gde je to predsednica pronašla član koji govori o kolektivnom kažnjavanju. Petar (Petrović), iako vladajući, potvrdi vest da će tri Palmina glasati protiv i zatraži da se homoseksualci izbrišu iz zakona a „neka to svoje opredeljenje rade u četiri zida“. Markićević dostojno zameni svog šefa Velju i poruči „udarili ste na čast, obraz, tradiciju i moral“.

U četvrtak, devetnaestog marta, pre nastavka načelne rasprave, po novom članu 235-om, šefovi i predstavnici poslaničkih grupa dobili po pet minuta da pitaju šta hoće (strogo kontrolisani i ograničeni Hajd). Markićević pita za neke pare, Maraš o iznenadnom obrtu u NIS-u (preko noći, od dobitka postao gubitak), Turbo Miloš, kako i dolikuje njegovom nadimku, ubzano trči gore-dole između redova, Toma napao „Svetog Georgija“ (onog što ubiva aždahu) kao „antisprski projekat“, i na kraju „zakuca“ narodnjak Željko Tomić – „u Srbiji krče creva, a ministri idu na gej parade“.

Sve je ipak zasenio profesor Mićun(ović). Održao pravo predavanje, kao u stara, dobra vremena. Promene i napredak čovečanstva je ilustrovao pitanjem – ko je još pre neku deceniju ili godinu mogao poverovati da će sin siromašnog mužika danas biti predsednik Rusije, a potomak obespravljenih crnaca (robova) predsednik Amerike. Kod nas je permanentni sukob između reforme i reformacije, često se vraćamo nazad a moramo živeti u duhu vremena. Koncentrat diskriminacije po mnogo osnova je „romska hroma devojčica koja živi ispod mosta“. Dugotrajan aplauz na levoj i više podignutih ruku (za replike i poslovnike) na desnoj strani. Dvostruki dokaz kvaliteta besede profesora. Onda su radikali izlazili a predsednica „delila“ opomene zbog zloupotrebe Poslovnika, jer profesor nikoga nije pominjao niti uvredio, osim što je „uvek protiv Srbije i Srba“ (kako reče načitani, ali i neiskusni magistar Aleksandar Martinović, i dobi opomenu). Lepu priču o našem „vremenu, ljudima i predrasudama“ imala je i Jelena Trivan. Reče kako (neki) političari vole da kažu – „mi smo liberalni i svima dajemo“. Ko smo mi da „dajemo“ ako smo svi jednaki i „jedna slamka među vihorove“, kako reče mudri Njegoš.

I tako, reč po reč, u pola sedam uveče se završi načelna rasprava o sve tri tačke druge sednice prvog redovnog zasedanja za Leto Deveto i predsednica zakaza nastavak sednice i raspravu u pojedinostima za ponedeljak, 23 marta. Gde nas čeka preko 500 amandmana na zakon o zabrani diskriminacije.

Autor je narodni poslanik