Kraj prošle godine bio je najteži period za našu ustanovu i pretila nam je čak i blokada računa, ali smo sada na dobrom putu da rešimo probleme koji su to toga doveli, pa i unapredimo rad ustanove, kaže Goran Stojiljković, direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Nišu.
Niška Hitna pomoć je u decembru „punila“ novinske stupce zbog potencijalne blokade računa do koje je mogao da dovede dug od više od 20 miliona dinara koji je počeo da stiže na naplatu. Ova ustanova, naime, po osnovu sudskih presuda, duguje 68-rici svojih vozača odštetu i druge troškove u tom iznosu jer su im od 2006. do 2009. godine bile isplaćivane nezakonito umanjene zarade. Kako su naveli vozači, odluku o nezakonitom smanjenju koeficijenta za njihove plate doneo je prethodni direktor Branislav Ničić, pronašavši osnov za to u uredbi republičkog Zavoda za zdravstveno osiguranje.
– Decembra prošle godine Hitna pomoć bila je „uskraćena“ za 17 miliona. Počele su da stižu izvršne sudske presude po kojima je vozačima trebalo da se isplati od 200.000 do 400.000 dinara. Mi smo, pak, budžetska ustanova koja može da plaća samo ono za šta ima poziciju, a za to je nismo imali. Ipak, zahvaljujući razumevanju naših vozača, koji inače traže ono na šta imaju pravo, kao i niškoj filijali Fonda zdravstvenog osiguranja, lopta je spuštena. Odšteta vozačima biće plaćana tokom cele ove godine, postepeno i sukcesivno, što ćemo uspeti da izdržimo – kaže Stojiljković za Danas.
On dodaje da je rešen i „slučaj humanitarne pomoći“, zbog koje je Hitna pomoć takođe bila medijski eksponirana. Najsavremeniji defibrilator sa monitoring sistemom, vredan više od 23.000 evra, i poklon Univerziteta iz Patre na Peloponezu, ova ustanova ne može da koristi već deset meseci, jer su Carinarnica Niš i Agencija za lekove i medicinsku opremu „sprečavali“ njen uvoz i upotrebu. U niškoj Carinarnici više puta su objasnili da samo poštuju zakon koji nalaže da Agencija za lekove prethodno dozvoli da se dobijena pomoć uveze i koristi.
– Zakon nalaže da svaki aparat, čak i ukoliko je humanitarna donacija, mora da bude uvezen preko ovlašćene firme. Takođe, Agenciji je bio problem gde da svrsta jedan od najsavremenijih aparata ovog tipa, koji, koliko znam, ne postoji u Srbiji. Nije reč o „običnom“ defibrilatoru, već o aparatu koji je ujedno i EKG, monitoring i telemedicinski uređaj. On omogućava da lekar u sedištu ustanove, na ekranu, vidi sve vitalne parametre koje ovaj uređaj meri kod pacijenta na terenu, tako da može naložiti medicinskom osoblju šta da uradi kako bi se pacijentu najefikasnije pomoglo. Sva sporna pitanja u vezi ovog uređaja sada su rešena i defibrilator će početi da radi već narednih dana. Koristiće ga neki od iskusnijih doktora, ali je ideja da se on upotrebljava za „praćenje“ pacijenata koji će se transportovati našim vozilima po Srbiji i Evropi – kaže Stojiljković.
On podseća da su u poslednje vreme u Hitnoj napravljeni novi dijagnostički i Centar za animaciju, renovirane garaže, a organizovan je i moderni Kol centar, koji omogućava da svaki pacijent dobije dežurnog lekara za najkasnije pet sekundi. Uz pomoć GPS sistema, Kol centar locira svaki poziv i ostvaruje uvid u kretanje pet vozila na terenu. U planu je proširenje takvog „praćenja“ i na sva ostala ambulantna vozila. U sledećem kvartalu obezbediće se i elektronsko povezivanje sistema Hitne, uključujući i njene podstanice ili garaže, tako da bi oko 350 zaposlenih trebalo da „izbaci papir iz upotrebe“. – Ali, za sve to neophodan je novac kojeg nikada nema dovoljno – kaže sagovornik Danasa.
Helikopterska jedinica
Moramo da postanemo regionalni Zavod za hitnu medicinsku pomoć. Zato su nam potrebna ne samo nova vozila već i helikopterska jedinica koja bi omogućila da stignemo do svakog pacijenta u regionu u roku od petnaestak minuta, što je evropski standard – kaže Goran Stojiljković. On kaže da je Hitna pomoć sada u statusnoj „međufazi“. Mada je u nadležnosti lokalne samouprave, ona finansijski brine o održavanju, kao i nabavci i renoviranju aparata i objekata. Sve ostalo – zarade, gorivo, medicinski materijal i druge troškove, pokriva republika. Povremeno pomažu i donatori, tako da je 2009. godine EU donirala ambulantna vozila, dok je prošle godine USAID poklonio generator za alternativno napajanje električnom energijom.
Umesto urgentnog centra
Pošto Niš još uvek nema urgentni centar, Zavod za hitnu medicinsku pomoć ponekad „preuzima“ i njegov deo dijagnostike ili lečenja. Recimo, naši lekari rade ultrazvučni pregled, pa u skladu sa rezultatima „prepisuju“ pacijentu lečenje u kućnim uslovima ili ga šalju na Kliniku za nefrologiju – kaže Goran Stojiljković, dodajući da je ovoj ustanovi neophodan novi uređaj za ultrazvuk umesto postojećeg koji je zastareo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
