Višegradska grupa – zajedno smo jači

Sigurno nisu ni slutili da će njihov postupak početkom devedesetih godina 20. veka, tačnije 15. februara 1991, poslužiti kao primer za rađanje nove uspešne srednjoevropske inicijative. Mesto nastanka iz simboličnih razloga opet je bio mađarski grad Višegrad. Potpisivanjem Višegradske deklaracije, usmerene na jačanje regionalne uzajamnosti i saradnje u okviru evropskih integracija, počinje da se piše istorija savremene saradnje i prijateljstva ove tri, a nakon miroljubive podele Čehoslovačke, četiri zemlje, koje predstavljaju srce srednje Evrope. Deklaracija je iznedrila nastanak Višegradske grupe, takođe nazivane Višegradska četvorka ili samo V4.

Saradnja naših zemalja, koja je bila logičan put za traženje rešenja zajedničkih problema, pokazala se kao veoma važna za prelaz od totalitarnog sistema do slobodnog, pluralističkog i demokratskog društva. Isto tako su se naše zemlje suočavale sa sličnim problemima na putu od centralno planirane privrede do tržišno orijentisane ekonomije. I što je bilo najvažnije, delile su viziju svoje budućnosti u sigurnosti i prosperitetu, što su želele da dostignu posredstvom svog čvrstog usidrenja u Severnoatlantskoj alijansi i Evropskoj uniji. To nam je pošlo za rukom i zahvaljujući pomoći naših partnerskih zemalja 1999, odnosno 2004. godine, dakle relativno skoro.

Stoga nije čudo što su višegradske zemlje čvrsti zagovornici nastavka procesa evropskih i evroatlantskih integracija ostalih zemalja sa prostora jugoistočne Evrope. Doprinos procesa integracija nam je u svežem sećanju, isto kao i greške koje smo napravili i iz kojih smo morali da steknemo nauk. Ova iskustva sada predajemo ostalim kandidatima koji su u procesu integracija.

Sa zemljama iz ovog regiona zaista delimo ono što su naše zemlje u poslednjih 25 godina postigle. Primer može da bude Srednjeevropska zona slobodne trgovine (CEFTA). Višegradske zemlje su je osnovale 1992. godine sa ciljem da stvore carinsku uniju, kako bi pomogle transformaciju svojih privreda i razvoj uzajamne trgovine, koji je značajno propao nakon raspada Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć.

Doprinos CEFTA se pokazao toliko povoljan da je već 1996. godine u nju ušla Slovenija, potom Bugarska i Rumunija. Srbija je kao i ostale zemlje zapadnog Balkana pristupila 2007. godine. Prvobitno srednjoevropski projekat na taj način živi dalje i nakon što su iz njega izašle zemlje osnivači svojim ulaskom u Evropsku uniju. CEFTA pomaže zemljama u regionu da razvijaju uzajamnu trgovinu posredstvom uklanjanja trgovinskih barijera, što povećava konkurentnost nacionalnih ekonomija i pomaže im da se pripremaju za uslove jedinstvenog evropskog tržišta.

S vremenske distance iskreno se može reći da dosadašnju istoriju višegradske saradnje možemo smatrati zajedničkim uspehom. Kao veoma pozitivan korak pokazalo se osnivanje Međunarodnog Višegradskog fonda, koji je javnosti u našim zemljama približio ideju saradnje unutar V4 i sa uključivanjem susednih regiona.

Sredstva Fonda služe za podršku zajedničkih kulturnih, naučnih, istraživačkih i obrazovnih projekata, razmene omladine, razvoja turizma i prekogranične saradnje. Fond pruža grantove pojedincima, nevladinim organizacijama, opštinama i organima lokalne uprave, isto kao i univerzitetima, školama i drugim javnim institucijama. Fond takođe pruža stipendije za studije. Do kraja 2013. godine Fond je podržao skoro 3.800 grant projekata i pružio preko 1.700 stipendija i podrške studijama u ukupnoj vrednosti od oko 54 miliona evra. Novih osam miliona evra sopstvenih sredstava i oko dva miliona evra priloga od međunarodnih donora podelio je 2014. godine, a sličan iznos se očekuje i ove godine.

Novčana pomoć nije namenjena samo višegradskim subjektima. Još od 2004. godine Fond podržava projekte organizacija i pojedinaca iz regiona zapadnog Balkana i daje stipendije ovdašnjim studentima. Oni tako, zahvaljujući podršci Fonda, mogu da studiraju na univerzitetima po sopstvenom izboru u svim višegradskim zemljama. Npr. samo u slučaju Srbije, ukupan obim podrške koju je pružio Fond od 2004. godine iznosi približno 820.000 evra.

Ohrabrujuća je vest da su vlade zemalja zapadnog Balkana donele odluku da slede ovaj primer i osnuju takozvani Fond za zapadni Balkan sa istim usmerenjem – da se podrži razumevanje među stanovnicima u regionu posredstvom zajedničkih projekata i jačanjem međuljudskih kontakata. Verujemo da će ovaj fond početi da radi što pre.

Može se učiniti da je slika višegradske saradnje predstavljena previše idilično. Smatramo da je prirodno to što tokom skoro četvrtine veka saradnje naše četiri države nismo uvek imali isto mišljenje o svemu. Naši pogledi su se u nizu oblasti razlikovali, štaviše svaka država u uzajamni dijalog unosi teme od svog interesa, koji ostale zemlje ne moraju da dele u istoj meri. Nikada, međutim, nije nedostajala volja da se o ovim pitanjima otvoreno diskutuje i pronalazi rešenje, zato što smo svesni da bi nas sporovi kočili i slabili, a da saradnjom dobijamo više. Naime, zajedno smo jači.

Republika Češka 1. jula 2015. preuzima godišnje predsedavanje Višegradskom grupom. Svaka predsedavajuća zemlja tradicionalno bira moto koji ukazuje na neku od višegradskih vrednosti i koji karakteriše njegov program. Prethodno slovačko predsedavanje je svojim motom ukazalo na dinamiku razvoja naše saradnje. Češko predsedavanje je odabralo moto „V4Trust“, jer je jedna od osnovnih vrednosti naše saradnje uzajamno poverenje.

Autor je ministar spoljnih poslova Republike Češke