Vlast, opet, po pravosuđu

Primorani smo da to učinimo jer, ovih dana, član vranjanske vlasti, u više sredstava javnog informisanja daje jednoznačne a nemerodavne izjave koje mimoilaze meritum stvari i stvaraju raspoloženje koje nikome ne koristi a svima šteti. To se ponovilo i u tekstu „Apelacioni sud odlučuje kome pripada Bora Stanković“, vašeg dopisnika iz Vranja V. Ristića, učesnika alternativne, po meri vlasti tzv. „Borine nedelje“. Budući da je on jedan od najagilnijih protagonista političko-medijske hajke na Književnu zajednicu „B. Stanković“, i njenog glavnog i odgovornog urednika Miroslava Cere Mihailovića, dužni smo da navedemo nekoliko činjenica.

U svom tekstu V. Ristić precizira izjavu g. Najdića, člana Gradskog veća Vranja povodom presude Višeg suda, u predmetu autorskih i organizacionih prava višedecenijske najpotpunije kulturno-književne manifestacije „Borina nedelja“, posvećene delu Borisava Stankovića. Pri tome, po navici, ne poštuje elementarno novinarsko pravilo da čuje i drugu stranu, već sam sugeriše raspoloženje navodne kulturne javnosti, tačnije, one šačice političkih i medijskih egzekutora, plaćene od lokalnih vlasti. Istine radi, ovom prilikom podsećamo čitalačku javnost da je svojim potpisima Književnu zajednicu i Miroslava Ceru Mihailovića podržalo više od dve stotine pisaca, intelektualaca, kulturnih i naučnih radnika, kao i preko hiljadu građana Vranja. Toliko o stavu i raspoloženju kulturne javnosti u Srbiji.

Kako g. Najdiću nije prvina da pustopasno raspolaže činjenicama, stavovima i mišljenjima, dopisnik iz Vranja apostrofira njegovu izjavu „da nisu uzeti u obzir činjenički dokazi koje je grad Vranje, kao institucija priložio kao razloge za preuzimanje organizacije ove manifestacije“, pa „zato je upućena žalba Apelacionom sudu u Nišu od koga očekujemo da predmet vrati na ponovno suđenje“.

Zastupajući ogoljeni političko-partijski voluntarizam, Najdić čini dve nesuvislosti, dve „omaške“. Prvo, preuzima funkciju službenog zastupnika Gradskog veća u pomenutom sudskom postupku i, drugo, veran svojoj matičnoj partijskoj „bodrumskoj“ svesti, vrši pritisak radi „svoje koristi“ na dve pravosudne institucije: Viši sud u Vranju i Apelacioni sud u Nišu.

Viši sud u Vranju je, u višekratnom postupku, razmatrao argumentaciju strana u sporu i doneo presudu koja nije po volji g. Najdića, što je osnova njegove optužbe protiv imenovanog suda a što nije u kompetenciji njegove funkcije člana Gradskog veća. Na isti bahat i nesmislen način pokušava da iznudi rešenje Apelacionog suda u Nišu, čime belodano nastoji da derogira ustavne i zakonske funkcije pravosudnog sistema, što za sobom povlači i krivičnu odgovornost. Mi možemo da razumemo njegovu partijsku odanost i privrženost samo „sudu svoje partije“, ali ne možemo da prihvatimo njegovu naviku da je svaki sud u ovoj zemlji sud Demokratske stranke.

Književna zajednica „Borisav Stanković“ u Vranju nema svoj „partijski sud“. Poštuje stručnost i merodavnost našeg pravosuđa i ne želi, bilo na koji način, da se ubarabari s g. Najdićem. Može, naprotiv, da izrazi svoje zadovoljstvo time što svakodnevno prima podršku povodom presude u ovom, doista, bizarnom slučaju, od strane brojnih kulturnih institucija iz Srbije, novinara, književnika, naučnika i drugih intelektualaca od kojih su nas mnogi, preko peticije, hrabrili u otporu prema maniru apsolutne svemoći u otimačini i kulturogrđu vranjanske vlastodržačke oligarhije. Ostajemo u uverenju da je naše pravosuđe ozbiljna društveno-državna institucija kojoj, na putu do istine, nisu potrebni razni sufleri, korteši, kumovi i nekompetentni nalogodavci. Još su stari Latini jasno razlikovali argumentum palmarium od argumenta ad hominem i argumenta a baculo, što je za nas prvi i najstariji princip, najbliži prijatelj istine.

Branislav H. Milošević, sekretar za Upravni odbor Književne zajednice „Borisav Stanković“