Vojni analitičar: Nije moguće uspostaviti sistem obaveznog služenja vojnog roka u duboko podeljenom društvu

Radić kaže da služenje vojske ovde nikada neće biti kao što je nekada bilo u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), jer su danas drugi ljudi i druge emocije, te da sadašnja vlast nije preduzela ništa da pripremi javnost na obavezni vojni rok.

„Ne možete reprodukovati sistem JNA u sadašnjoj zemlji, tim više što je politički ambijent drugačiji. U to vreme ljudi su verovali u svrsishodnost poteza koje čine, a danas imate politiku koja vodi zemlju kako oni žele – to je zapravo početni problem. Od 2017. kada je predsednik Vučić, tada premijer, prvi put rekao da treba da se služi vojni rok, kad je postalo jasno da će to da se desi, nije od strane politike preduzeta nijedna ozbiljna aktivnost na pripremi u javnom mnjenju takve ideje“, navodi Radić za N1 i dodaje da su tada pravljene samo neke ankete.

Suština problema jeste kako napraviti savremeni model, smatra vojni analitičar.

„Potreba postoji, Vojska Srbije zavisi od popune rezervistima. Ono što Vojska Srbije ima u miru je osnova za razvoj ratne vojske. Organizacijsko-formacijski sastav koji sada imamo je marginalno nadograđeni sistem koji je uspostavljen tokom reorganizacije 2006-2007. koji je vodio general Ponoš“, kaže Radić.

Problem nastaje jer je broj profesionalaca nedovoljan, a jedino Srbija smatra poverljivim podatkom koliko imamo vojnika i to se krije od naroda, ističe on.

„Mi ne krijemo to od stranaca. Srbija kroz podregionalni sporazum o kontroli naoružanja sa zemljama koje su bile zahvaćene ratom devedesetih, zatim kroz razmenu podataka preko Bečkog dokumenta s OEBS-om daje podatke koje je brojno stanje prema strancima. I to je podložno kontroli, ali problem je domaće javno mnjenje. Problem je nespremnost politike da se suoči sa kritikom gde je zapravo problem – zbog čega ne postoji dovoljan broj vojnika u jedinicama“, kaže Radić.

Analitičar kaže i da vlast uvek nastupa arogantno govoreći „imamo mi sve što treba, imamo mi dovoljno ljudi“, ali da mi zapravo nemamo ljudi.

„Nemamo ljude, jedno je naoružanje i infrastruktura i sve ostalo – ljudi su problem, kako motivisati kvalitetne mlade ljude da dođu i da nose uniformu“, navodi Radić.

Ističe i da u Srbiji trenutno imamo duboko podeljeno društvo i da nije moguće uspostaviti sistem obaveznog služenja vojnog roka u ovoj situaciji, odnosno dok god se ona ne promeni.

„Tek buduća, drugačija Srbija može da pozove ljude u kasarne. Jedan praktičan problem je kako pozvati nekoga ko je 2006. godište ove godine u uniformu, a on je recimo učenik blokader u svojoj gimnaziji, i ulazi u jedinice koje su duboko u službi režima, gde ste recimo stavili Vučićeve slike na zidove“, navodi Radić i dodaje da imamo Vojno-bezbednosnu agenciju koja se okomila na sve i svakoga ko ne voli sistem.

„Imate visoke oficire koji otvoreno napadaju studente, ljude koji su generali i koji na društvenim mrežama pišu za studente da rade za ustaše. U takvoj jednoj klimi, kako mislite da mladi pobunjenik dođe u vojsku“, pita Radić.

Vojni analitičar kaže da je u ovom trenutku nemoguće da se pokrene proces obaveznog služenja vojnog roka upravo zbog podeljenosti društva.

„Onog momenta kada taj mehanizam krene, onda ćemo videti šta će se desiti, jer je to kratak vojni rok i neće dovesti do dubokih turbulencija. On je čak sa stanovišta osposobljavanja ljudi za vojsku nesvrsishodno kratak, nekih šest meseci je minimum i to je posledica racionalne analize – koliko puta je potrebno da ponovite radnju da to ostane zauvek upisano“, objašnjava Radić.

Nemački parlament Bundestag izglasao je dobrovoljni vojni rok od 2026. godine, uz obavezan upitnik za sve 18-godišnjake. Odluka je izazvala proteste učenika, dok Vlada planira jačanje Bundesvera i moguće medicinske preglede od 2027. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je ova odluka došla zbog iskustva sa ratom u Ukrajini da je potrebno masovno osposobljavanje stanovništva za odbranu otadžbine.

„Iza nas su nekoliko dekada u kojima se verovalo da posle pada Istočnog bloka posao vojske iz jedne evropske zemlje neće biti kod kuće, nego u inostranstvu.. I onda ste u tom periodu mogli da profesionalizujete vojsku, odreknete se obaveznog služenja na ovaj ili onaj način, kao kod nas suspenzijom, dok je u nekim zemljama ukinut taj model potpuno. Vremena su se promenila i sada u evropskim zemljama potpuno jasno da postoji opasnost od konvencionalnog oružanog sukoba i da je bezbednost drastično narušena na globalnom planu i da je jedan od odgovora država na to masovno osposobljavanje stanovništva za eventualnu odbranu“, navodi Radić.

Analitičar ističe da danas imamo generacije koje su odrasle u drugačijem okruženju i pojedince sa izrazitim individualizmom, koji ne žele da prihvate kolektivnu ideju.

„Sad sa novim generacijama, morate ih ubediti da to učine. Zato je zapravo stav u Nemačkoj da se uvede obavezno služenje sad evoluirao u postepeni mehanizam. Anketa je već sprovedena ove godine i bila je obavezna za mladiće, ali jasno je da to vodi ka uspostavljanju obaveznog služenja vojnog roka u nekoj doglednoj budućnosti“, kaže Radić.