Voljen, ismevan, obožavan

Jedinstveni vrhunac postavke jesu originalni spisi uvertire za Tanhojzer, jedno od najpoznatijih Vagnerovih dela, koji su najznačajniji u muzičkoj kolekciji Austrijske narodne biblioteke, Treća simfonija Antona Bruknera posvećena Vagneru kao i spis Majsterzingera od Vagenzajla iz 1697, koji je služio kao podloga za Vagnerove Majsterzingere iz Nirnberga. Ove retko prikazivane dragocenosti dopunjene su istorijskim fotografijama, pismima, novinskim izveštajima i karikaturama, kao i instalacijom koja je napravljena specijalno za izložbu. Nju čine dve skulpture u kojima se impresivno sudaraju Vagnerove suprotstavljene strane – iz ugla njegovih sledbenika, odnosno njegovih protivnika.

Rihard Vagner nije ostavio za sobom veliki opus, ukupno 113 dela, ali ona spadaju u najobimnija u celokupnoj istoriji muzike, a Vagner je svaku od svojih silovitih opera komponovao po tri puta. Izložba se bavi i Vagnerovim prvim dolascima u Beč, stvaranjima i uspesima, životom i bankrotom u Beču i njegovim bekstvom iz Beča, kao i kasnijim dolascima u taj grad radi promocije Bajrojtskih svečanih igara, satiričnim kritikama u novinama na račun njegove popularnosti i žestokim karikaturama, što se može videti u brojnim originalnim crtežima. Rihard Vagner je, kao što izložba pokazuje, tačno to i doživeo – mnogi su ga voleli, drugi ga ismevali, a neki čak i obožavali. Dve decenije od njegovog rođenja navršiće se 22. maja 2013. godine.