WHAT IS EUROPE?

Odustajem, svi su važni! Ko bi mogao da obuhvati: 9. Cinema City, 43. INFANT, promociju zbornika o Radomiru Konstantinoviću, Šekspirfest u Čortanovcima… da, setim se, i protest „Podrži RTV“ je zakazan, treba da izađe i prvi broj nove serije „Nove misli“ sada pod okriljem Zavoda za kulturu Vojvodine, biće i konferencija za novinare Tesla global foruma i to u znaku dve godišnjice, 160 godina od Teslinog rođenja i 80 godina od kada je Tesla postao počasni građanin Novog Sada, a tim koji priprema kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture će garant opet nešto organizovati… a Exit samo što nije počeo. Stvarno, ko to sve da obuhvati? Prvi put za 10 godina od kada pratim kulturu iz Novog Sada za „Danas“ pomislim: a možda da, ipak, ja pišem Dnevnik?!

Zbog „prelistavanja“ u glavi događaja koji me čekaju i shvatanja koliko će me malo biti kući, propuštam koktel povodom deset godina postojanja „Akademske knjige“ i odlazim da veče provedem sa mojom ćerkom Iris. Mimoišle smo se… na stolu zatičem knjigu „Evolucija i ljudsko ponašanje“, dobro je, pomislim, ko kaže da omladina ne čita.

Subota, 25. jun

Jutro u bašti. Klematisi cvetaju, ruže na sve strane… samo da mi, kao Česlavu Milošu, ne uđu jeleni i sve pobrste. Koliko se samo jedio u svom dnevniku zbog toga. Srećom, nema jelena u Petrovaradinu. Dobro umućena nes kafa i čitanje vikend izdanja Danasa. Gledam dodatak o Cinema City-ju. Opet ga je Stoške sjajno upakovao, svaka mu čast. Odlazim u atelje na Petrovaradinsku tvrđavu. Pre nego što je otišao na Hilandar sa svojom ekipom restauratora iz pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Kimi je ostavio urađenu restauraciju slike da je predam. Vlasnici zadovoljni a ja ponosna na svog muža. S kumovima spremam atelje, kumica Maja će sutra ovde proslaviti rođendan. Kako bi se Dušan Nonin radovao da vidi silne ove balone među svojim kopijama fresaka iz Pive i Hopova! Nedostaje mi Kimi, ali čuvena „Vapina ekipa“ samo što je stigla iz Krke, već je morala da ode na mesec dana na Svetu goru, sa tendencijom da će i u septembru na teren jer će se raditi i u Peroju u Istri. I tako svakog leta, evo već 20 godina od kako smo Kimi i ja u braku. Lepo mi je njegov direktor Zoran Vapa rekao kada smo se pre neki dan sreli: „Ne brini, videćeš ga kada padne prvi sneg“. Dobro je, pomislim, što u ovom gradu ima toliko kulture, brže prođe leto.

Kakav prizor u Kineskoj četvrti! Hiljade mladih ljudi u donedavno napuštenom industrijskom kvartu. Limanski park za ne prepoznati! Posle konferencije za novinare odlazim u Firčijev klub da pogledam dokumentarni film „Limunovo drvo“ Branka Radakovića. Znam da će biti još projekcija ovog filma drugih dana, ali na drugim lokacijama. Ali ja želim da ga vidim baš kod Firčija. Red je tako da bude, bio je legendarni bubnjar u zlatnim danima EKV-a. A film i jeste o grupi koju je 1977. godine osnovao, sa drugarima, Milan Mladenović. „Limunovo drvo“ na kom su se rodili i Šarlo akrobata i Disciplina kičme i Katarina II. Koja priča, koji sjajan film!

Nakon projekcije, obilazim i izložbu studenata s naše Akademije „Razlike“ u Fabrici, a imam i privilegiju da me lično Goran Despotovski „vodi“ kroz njegovu izložbu „Selekcija“. Gledam ljude bez lica, čitam citate Prima Levija na figurama. Kakav projekat! Kakav umetnički izraz sve naše otuđenosti, svog zla koje kulminira u logorima…

U ponoć busom za Petrovaradin. Ulazi kontrolor. Eto, dobro je, u ovoj državi je sve pod kontrolom. Baš lepo.

Nedelja, 26. jun

Da je Kimi tu ovog jutra, sada bi me čekala kafa i naše „Dobro jutro“ u isti glas. Ali, ništa od toga „do zime“, kako Vapa kaže. Mutim kafu i shvatam da je nedelja, čeka me dežurstvo za Danas. Iris mi prepričava fazone sa FB. „EU ima mesta za 1 GB“ – da, sjajan fazon, ali meni je u glavi mlada naučnica iz Londona koja je u TV anketi neposredno nakon objavljenih rezultata Brexita rekla da sva drhti i da je vrlo zabrinuta kako će se odluka o izlasku iz EU odraziti na naučnu zajednicu. Lepo Robert Čoban na FB objašnjava, pozivajući se na Krležu: dozvolili Englezi da im „babe s periferije“ kroje sudbinu.

U ateljeu veselo, ne slavi se dve godine često. Maja duva u svećice, a pošto joj je tata programski urednik „Explosive“ stejdža na Exitu, oko rođendanskog stola i desetak sjajnih istetoviranih metalaca u crnim jaknama koji pevaju“Happy birthday to you…“ Koji prizor nad gradom!

Ponedeljak, 27. jun

„Biti zaboravljen, odbačen, ’proskribovan’, ista je stvar: zaborav je odbačenost. Onaj koji me zaboravlja, prepušta me ništavilu, on sarađuje sa ništavilom. Zaborav je ’mentalno’ ubistvo, ponekad, možda, i strašnije od fizičkog ubistva. Zaborav je rasterećenje od neželjenog. Pitanje koje ovde jedino može da se postavi jeste: koja je trajnost zaborava? Ima li vraćanja, uskrsnuća?“ ovim citatom iz neobjavljenih dnevničkih zabeležaka Radomira Konstantinovića počinje Zbornik „O duhu otvorenosti“ – dimenzije misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića čiju promociju organizujemo danas u Zavodu. Stiže Milica Konstantinović, Latinka Perović, Rade Cvetićanin, Viktorija Radič, iz Sarajeva Slavko Šantić… tu su svi ljudi koji ne dozvoljavaju da ovo društvo zaboravi jednog takvog intelektualca kakav je bio Radomir Konstantinović. Zaista, da li ćemo ikada kao društvo uspeti da sagledamo DIMENZIJE njegovog misaonog nasleđa?

Ne odlazim na ručak sa gostima, moram da pišem izveštaj o ovom vrednom skupu za Terazije… Iris i ja idemo u atelje da ga pospremimo. Tamo smo uskoro zarobljene jer se napolju sručilo takvo nevreme na grad da se on od bele kišne zavese ni ne vidi sa tvrđave. Iza te zavese je večeras trebalo da građani šetaju sa letnjim rekvizitima u rukama kako bi simbolično, sa kanticama za igranje u pesku, dušecima i suncobranima najavili „letnju šemu“ RTV-a. Ništa od mog izveštavanja sa skupa, a taman sam mislila da ću preneti čitaocima po koju pametnu i beskompromisnu reč Kokana Mladenovića, koji je bio najavljen da govori.

Utorak, 28. jun

Kakav dan na INFANT-u! Prvo sarajevski MESS sa predstavom Andraša Urbana, naravno po motivima Lasla Vegela, „What is Europe?“. Evropa gledana iz donjeg ugla, kao čežnja kojoj težimo… Postoji li aktuelniji momenat za gledanje ove predstave? I tu nije kraj, dok Vegel sa ekipom iz Sarajeva odlazi sa tortama u rukama da proslave tako sjajnu izvedbu „ratnog obreda“, ostajem u pozorištu da na Kamernoj sceni odgledam i sjajne „Konstelacije“ Ateljea 212 da bih videla kako je Nik Pejn uveo kvantnu fiziku u pozorište. Ana Mandić i Uroš Jakovljević me ostavljaju bez daha, glume sjajno.

I dok kod kuće čekam da Marina Fratucan postavi novu emisiju „Radar“na FB pa da čujem njenu analizu Liginog ulaska u „komunalnu“ koaliciju sa SNS-om na gradskom nivou, iskače mi ponuda da mi FB pokaže ko su moji „vatreni zaštitnici“ u životu. Vidi, vidi… nije loše znati, dok čekam kad već ne mogu „Radar“ da gledam redovno, na programu RTV-a. Po FB, „Anđeo čuvar“ mi je Brankica Drašković – e to nisam znala ali nju zaista vidim uvek na pravom mestu i u pravo vreme, kao onomad kada smo se srele na terasi rovinjskog multimedijalnog centra na „Danima Mirka Kovača“. „Moj učitelj“ su Vidosav Stevanović i Filip David – pa da, uvek sam učila od najboljih, pomislim. Treće mi je vrh: „Moj telohranitelj“ je moj sin Adrian! Čovek muzikolog, tenor, dva metra visok! Hvala ti, sine, što čuvaš majku, oduvek sam to znala, ali evo, FB me podsetio na to. Napokon, dobro poznata špica, počinje „Radar“.

Sreda, 29. jun

Odlazim kod Natali da se dogovaramo o saradnji i o ovogodišnjim uličnim sviračima koji će biti u Podgrađu. Danas sa Festivalom sarađuje već godinama, radujem se novinama za ovogodišnje izdanje Festivala.

Vidim, za sutra je zakazana velika konferencija za novinare u Matici srpskoj, gde se najavljuje Tesla global forum, četvrti multimedijalni festival koji okuplja najbolje studente iz celog sveta u Novom Sadu. Kako će jedan od najboljih matematičara na svetu, Aleksa Konstantinov, biti u julu za vreme Festivala na matematičkoj olimpijadi u Hongkongu, organizatori mu sada predaju priznanje. Upravo je on laureat „Tesla silver coin“ priznanja koje ovaj festival dodeljuje najboljim mladim naučnicima. Saopštavaju i da je laureat njihovog priznanja „Bela golubica“ Novak Đoković. Dakle, šampioni su ovogodišnji laureati. Divno je u gradu imati manifestaciju koja slavi vrednosti kao što su znanje i obrazovanje, naspram svih onih silnih kupljenih diploma.

Kako stići do vile Stanković u Čortanovcima… odlazim na sajt Šekspirfesta. „Dva viteza iz Verone“, čuveni londonski Glob teatar kojeg Nikita već drugi put dovodi u naše krajeve. I evo, počinje nastavak njegovog sna: Šekspir na 37 jezika!

Četvrtak, 30. jun

Mirko Sebić javlja: izašao nam je prvi broj nove serije časopisa za savremenu kulturu Vojvodine „Nova misao“! Sa sve Živkom Grozdanićem na naslovnoj strani. Jako se radujem.

U saradnji sa Akademijom umetnosti, tim EPK 2021 priprema projekat „KulturLica“. U studiju Akademije snimamo još desetak ličnosti iz kulturnog života grada. Za sada, dok ne počne da se emituje serijal, samo Elida i ja znamo kakvo bogatstvo Novi Sad ima u ljudima, koliko oni imaju kreativnih ideja… I svi žele da svoj grad vide s titulom Evropske prestonice kulture! Pa, ko ne bi? I onda se zapitam: da li sam ja u penziji te 2021. godine? Po novom zakonu baš i nisam. Čoveče, zamisli ovakvu nedelju u Novom Sadu a da traje svih 365 dana u godini! Još da je i prestupna, e taj bi mi samo dan bio viška kulture!

Autorka je urednica u Zavodu za kulturu Vojvodine, u časopisu „Nova misao“ i novinarka lista „Danas“