Zabraniti „64 županije“ ako zakon tako nalaže

Bez zadrške ćemo ta iskustva podeliti sa Srbijom – kaže u razgovoru za Danas Tibor Navračić, zamenik premijera i ministar javne uprave i pravde Mađarske. Navračić je posetio Beogradski sajam knjiga čiji je Mađarska ove godine specijalni gost, a u Subotici je prisustvovao obeležavanju godišnjice mađarske pobune protiv Sovjetskog Saveza 1956.

Srbija će na putu ka EU, stiče se utisak, na kraju morati da „razmisli“ o nekoj vrsti priznavanja nezavisnosti Kosova. Kakav je stav Budimpešte povodom toga?

– Mi ni po koju cenu ne želimo da se upletemo u unutrašnja pitanja neke zemlje, a znamo da je za Srbiju pitanje Kosova veoma delikatno. Svesni smo i činjenice da je nezavisnost Kosova uzrok podela unutar EU. Slovačka i Rumunija nisu priznale nezavisnost. Mađarska je među onima u EU koje jesu, ali ta okolnost po sebi ne treba da utiče na odnose između naše dve zemlje.

Kada je reč o odnosima Srbije i Mađarske, koliko desničarske ekstremističke grupe na obe strane mogu da utiču na njihovo kvarenje?

– Veoma se nadam da ne mogu da ih pokvare. U odnosima dva naroda imali smo mnogo teža vremena kada je ekstremizam bio zvaničan, na nacionalnom nivou. A lokalne zajednice u Srbiji i Mađarskoj više vekova koegzistiraju u miru.

Pripadnici „Pokreta 64 županije“ prošlog vikenda u Temerinu u Vojvodini su pretukli dve osobe i uzvikivali nacističke parole. Ima predloga za zabranu te organizacije, kao što su zabranjene neke srpske ekstremističke grupe. Jesu li zabrane dobar način za rešavanje ovakvih problema?

– Ako pripadnici „64 županije“ čine prestupe i dela za koja po važećim zakonima Srbije treba da budu osuđeni, Mađarska ne može imati ništa protiv da se postupa prema zakonskim okvirima. Ali morate znati i to da je organizacija „64 županije“ u Mađarskoj potpuno marginalna, da ne postoji u javnoj svesti i ni u kom slučaju nije reprezent opšteg stava nacije.

U Mađarskoj se u poslednje vreme odaje počast Miklošu Hortiju, podizanjem spomenika i preimenovanjem ulica. Horti u Srbiji u najmanju ruku važi za kontroverznu ličnost. Da li je posredi istorijski revizionizam i da li je ta počast problematična?

– O ulozi Mikloša Hortija u Mađarskoj se vode istorijske rasprave. Ostavština Hortija u Mađarskoj između 1945. i 1990. uopšte nije mogla doći na dnevni red. U javnosti u Mađarskoj i u krugu istoričara u toku je vrednovanje svega toga. Vlada ne želi da se uključi u raspravu i pogotovo ne želi da sudi o njenim rezultatima.

Pričamo na 56. godišnjicu početka mađarske revolucije protiv SSSR iz 1956. Koliko su primerena poređenja između današnje EU i nekadašnje Moskve koje čini mađarski premijer Viktor Orban?

– Premijer Orban najčešće govori i naglašava da Moskva i Brisel ne treba da se poistovećuju ili da se nikako neće desiti situacija u kojoj bi Mađarska bila u poziciji da se sada odnosi prema Briselu kao nekada prema Moskvi. To ne znači da ne možemo imati rasprave sa Briselom. Upravo ta činjenica naglašava razliku, jer s Moskvom u ono vreme nije moglo biti nikakve rasprave. Ja mislim, a i Srbija treba da bude svesna da u EU države mogu da ispoljavaju svoje nacionalne interese i svojstvenosti na pravi način. A ti nacionalni interesi se još intenzivnije pojavljuju sada u vreme krize.

Kako ocenjujete aktuelne odnose između Mađarske i EU s obzirom na to da mađarski zvaničnici navode da Brisel ucenjuje Budimpeštu kada je reč o uslovima za pristup određenim fondovima, te da Mađarska brani svoj suverenitet?

– Mi smatramo da integrisanost u Evropu ne može ni ubuduće da bude protivna nacionalnim interesima, kao što to nije mogao biti slučaj pre 60 godina.

Kakva je ekonomska situacija u Mađarskoj? Poslednji podaci govore da sve više mladih želi da potraži posao u inostranstvu.

– Kad je izbila svetska kriza, Mađarska je već bila duboko u krizi, od 2006. Zaduženost je jako porasla, od 55 odsto BDP-a 2002. do 75-80 odsto BDP-a 2010. Smatrali smo najvažnijim zadatkom zadržati stabilnost uporedo sa smanjenjem zaduženosti. Smatrali smo da sa tako visokom zaduženošću vrlo lako možemo da dostignemo sudbinu Grčke, Španije ili Portugala. A što se tiče odlazaka mladih, to nije karakteristika samo Mađarske. Mađarska je članica Šengena, tako da oni mogu slobodno da putuju unutar EU. Istovremeno, ne možemo govoriti samo o migracijama sa istoka na zapad. Podaci OECD-a pokazuju da je Britanija izgubila najveći broj visokokvalifikovane radne snage – milion i po ljudi se preselilo u SAD ili se vratilo u Aziju. To ne znači da se radujemo odlasku mladih, niti da tražimo izgovore. Ali nije zadatak vlade da ih sprečava da odu, već da stvara uslove da se oni vrate.

Može li Mađarska bez MMF-a da se izvuče iz krize?

– Može, da. Mi obično kažemo da može, ali bismo više voleli da imamo podršku MMF-a.

Knjiga zbližava nacije

– Nadam se da ćemo izgraditi mnogo jače veze između Srbije i Mađarske. Te veze ne mogu se odnositi samo na politiku, već i na ekonomiju i kulturu. Moje iskustvo je da se dve nacije najbrže i najlakše mogu zbližiti preko kulture. Knjiga, inače, ima posebnu ulogu i značaj u zbližavanju Srba i Mađara jer nekada su Budim i Pešta bili sedišta srpskog izdavaštva. Beogradski sajam knjiga je prilika da pokažemo naše kulturno blago – kaže Tibor Navračić.