Subotičani za daljinsko grejanje duguju Gradskoj toplani oko 122 miliona dinara, dok je dug poslovnih potrošača 105 miliona.
Iz ovog javnog preduzeća najavljuju da će posle 31. jula, kada je krajnji rok za plaćanje zaostalih obaveza, podneti tužbe sudu.
Sa druge strane, Toplana „Nis – gasu“ duguje 20 miliona dinara, koje će, kako najavljuje, platiti pošto naplati svoja potraživanja od potrošača.
Ovakve situacije nakon završetka grejne sezone sve su češće, što je jedan od pokazatelja stvarnog standarda građana. U ranijim vremenima Vojvođani su bili najurednije platiše svih svojih dugovanja državi, od poreza do struje i TV pretplate, a Subotčani su na toj lestvici bili pri vrhu. Poštujući autoritet (uređene) države i zakona, građani su veoma odgovorno sve svoje obaveze u roku izmirivali. Narušavanje tog neupitnog poretka stvari počelo je onda kada je kućni budžet krenuo nizbrdo, a tzv. običan život pretvorio se u preživljavanje.
No, razlog zbog kojeg je Toplana primorana da preti tužbama svojim potrošačima jeste i u ceni gasa, koja je poslednjih godina u stalnom „uzletu“, a deo postrojenja Toplane radi upravo na tu energiju. Stoga, ili možda ne samo zato, cene daljinskog grejanja su postale paprene, te su više puta i u gradskoj skupštini odbornici opominjali ovo javno preduzeće da drži rekord u zemlji po ceni svojih usluga.
Sa istim problemom susreću se i građani koji su u vreme gasne euforije, kada se masovno promovisao gas kao energent budućnosti, u svoje domove uvodili gasovod. Ubrzo se ispostavilo da je to bilo nešto kao reklamni trik – cene su se vinule u nebo, a mnogi Subotičani umesto da unaprede tehnologiju zagrevanja svojih kuća, vratili su se u prethodni vek, i pećima na drva.
Oni koji nisu imali izbora jer žive u zajedničkim stanovima sa tzv. parnim grejanjem, imaju obavezu da i usred julskih žega plaćaju grejanje, jer mnogi nisu bili u mogućnosti da izdvajaju po stotinu i više evra mesečno za grejanje prosečnog stana.
A ukoliko ipak ne uspeju da isplate dug, Toplana će svakako presaviti tabak i tužakati se sa „sirotinjom“. Da li će NIS tužiti nju ako ne plati onih 20 miliona dinara, nije poznato. Ali, teško da će doći do toga, budući da je za javna preduzeća takva suma sitnica, ako se ima u vidu broj direktora i šefova u tim preduzećima, i visina njihovih plata. Za mnoge građane je i dug od dvadesetak hiljada dinara noćna mora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
