Zadužbina Save Tekelije ponovo obavlja funkciju zbog koje je nastala

– Ovo je definitivno istorijski događaj zato što Tekelijanum nastavlja da obavlja svoju misiju. Mi u Vladi Vojvodine nismo želeli da se nastavi propadanje Tekelijanuma zbog veličine i istorijskog značaja misije ove institucije. Posle Hilandara, ona je najveća srpska zadužbina van granica zemlje i nismo smeli da dozvolimo njeno propadanje jer su se ovde obrazovali najumniji ljudi našeg naroda koji su udarili temelj našoj prosveti, kulturi, umetnosti i nauci. Nismo želeli da propadne institucija u kojoj je nastala Matica srpska, kao krovna prva prosvetno-kulturna institucija celog srpskog naroda, rekao je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić i dodao da je Pokrajinska vlada opredelila 630.000 evra za rekonstrukciju Tekelijanuma.

– On već sada, iako obnova nije do kraja gotova, izgleda fascinantno. U njemu će biti naši najbolji učenici, ne samo đaci koji pripadaju srpskoj zajednici u Mađarskoj već i đaci iz Srbije i drugih zemalja gde živi srpski narod. Ova institucija neće biti značajna samo zbog smeštaja đaka već, posebno, i zbog toga što ima edukativnu i kulturološku misiju. Ona je izuzetno važna i za opstanak srpske zajednice u Mađarskoj. Sa stanovišta istorijske uloge, Tekelijanum ima neprocenjiv značaj, naglasio je Pajtić.

Vladika budimski Lukijan blagoslovio je obnovljeni internat i poželeo dugovečan rad: „Ponovo su se otvrila vrata ovog zavoda, koji je godinama bio zatvoren za naše učenike”, istakao je vladika.

Dr Jovanka Lastić, direktorka jedinstvene prosvetne institucije Srba u Mađarskoj, koja obuhvata dva učenička doma, jedan vrtić, jednu osnovnu školu i gimnaziju, zahvalila je vladici Lukijanu na podršci i Pokrajini Vojvodini na parama koje su poslužile obnovi internata u Tekelijanumu. „Mi ćemo to čuvati, da ovo zdanje služi dugo srpskoj omladini u Mađarskoj”, rekla je ona.

U Tekelijanumu je otvorena i izložba 11 kopija portreta Save Popovića Tekelije i članova njegove porodice, koje je Tekelijanumu poklonila Galerija Matice srpske.

Tekelijanum je, posle osnivanja pozorišta 1812. godine i Matice srpske 1826. godine, postala treća zvanično najvažnija ustanova Srba u Ugarskoj, ali ujedno i najveća zadužbina toga doba, s obzirom na to da je početni fond Tekelijanuma činilo 100 hiljda forinti, dve kuće u Pešti, tri dvorca u Aradu i 28 jutara zemlje. Pored Zadužbine, Sava Tekelija je osnovao i internat za smeštaj siromašne dece i studenata, a u zgradi se nalazila Matica srpska, kao i štamparija u kojoj je štampan Matičin Letopis. Pored toga, u zgradi Zadužbine smeštena je i bogata biblioteka.

Početkom 20. veka, stara zgrada Tekelijanuma je bila srušena, da bi na starom mestu bila sagrađena nova. Zadužbina i Fond radili su uspešno sve do 1952. godine, kada je Tekelijanum ugašen, a njegova imovina nacionalizovana.

Na osnovu Zakona o delimičnom vraćanju crkvene imovine, koji je na snagu u Mađarskoj stupio 1991. godine, Srpskoj pravoslavnoj Eparhiji budimskoj je, između ostalog, vraćen i jedan deo Zadužbine Save Tekelije.

Obnovljena Zadužbina je u svom statutu naznačila, kao jedan od svojih prioriteta, obnavljanje i njene vaspitno-obrazovne funkcije koju je imala i prvobitna Zadužbina. Tokom perioda nacionalizacije, Zadužbini je delimično promenjena namena, a takođe i sam objekat se nalazio u dosta lošem stanju. Vlasnik objekta, Eparhija budimska, nije bila u mogućnosti da sopstvenim sredstvima ili iz drugih izvora obezbedi sva potrebna sredstva za njeno obnavljanje, pa se obratila tada Izvršnom veću AP Vojvodine sa molbom za finansijsku pomoć.

Radovi na delimičnoj obnovi objekta, planirani u više faza, predviđali su da prva etapa bude obnova dela prostora koji bi bio namenjen za smeštaj studenata koji studiraju u Budimpešti, prvenstveno iz Vojvodine i Srbije, ili iz dijaspore. Izdvajanjem dela sredstava iz pokrajinskog budžeta, stvaraju se uslovi da se studentima, naročito onima iz Vojvodine, obezbedi stanovanje pod najpovoljnijim uslovima. Takođe, u ovim prostorijama biće omogućen i smeštaj učenicima srednjih škola iz Vojvodine koji posećuju Mađarsku u okviru planiranih školskih ekskurzija.

Od kada je, 2005. godine, sa Eparhijom budimskom potpisala Sporazum o saradnji u realizaciji programa obnove i korišćenja dela zgrade Zadužbine Save Tekelije u Budimpešti, Vlada Vojvodine je finansijski podržala obnovu u dve faze, pa su tako u Tekelijanumu obnovljeni i opremljeni delovi zgrade na svim spratovima. Zamenjene su dotrajale vodovodne i kanalizacione cevi, rekonstruisana električna mreža, postavljene instalacije za gas i centralno grejanje, proširena kotlarnica, sanirani zidovi i podovi, reparirani prozori i vrata, započeta obnova fasade. Na prvom i drugom spratu je 15 dvokrevetnih apartmana sa kupatilom i čajnom kuhinjom.Vlada Vojvodine pomogla je i nabavku i ugradnju opreme za Internet i kablovsku TV.

Tekelija – prvi srpski „doktor juris”

Sava Popović Tekelija (1761 – 1842) pripada redu najznačajnijih srpskih intelektualaca ondašnje Ugarske. Okončavši studije prava u Budimu, postao je prvi „doktor juris ot Srbalja“, nakon čega je učestvovao i bio svedok brojnih istorijskih događaja iz tog vremena. Učesnik je Temišvarskog sabora iz 1790. godine, bio je poslanik na saboru u Bratislavi (tadašnjem Požunu), radio je kao sekretar Ugarske dvorske kancelarije, a 1796, u rodnom Aradu, pozvao je svoje sugrađane da osnuju fond za školovanje darovite srpske dece. Osnivač je i predsednik Matice srpske. Zadužbinu – Tekelijanum, osnovao je 1838. godine, kada je odlučio da svoju imovinu, od preko 400.000 srebrnih forinti zavešta za školovanje darovite dece i studenata iz Ugarske.