Evropljani su konačno shvatili da niko nije imun na posledice globalne ekonomske krize i da moraju prihvatiti novu realnost koja podrazumeva plaćanje za greške suseda, ocenjuju britanski analitičari. Kao što se moglo i očekivati, mnogo stanovnika Starog kontinenta izrazilo je gnev zbog novonostalih okolnosti. Islandska vlada pala je posle višemesečnih protesta u kojima je učestvovalo 32.000 ljudi, što čini deset odsto stanovništva te male ostrvske države, a nezadovoljni radnici pobunili su se i u Španiji, Francuskoj, Letoniji, Litvaniji, Britaniji, Mađarskoj i Bugarskoj.
Ekonomski stručnjaci ocenjuju da će Francuzi i dalje nastaviti da ogranizuju ulične proteste, budući da je u decembru broj nezaposlenih povećan za 45.000. Gostujući nedavno na državnoj televiziji Frans dva, francuska ministarka ekonomije Kristina Lagard kazala je da se prošle godine ukupno 200.000 ljudi prijavilo birou za nezaposlene. Broj nezaposlenih u oktobru je prešao simboličnu granicu od dva miliona. U novembru je broj nezaposlenih porastao za 64.000 ljudi i iznosio je 2.068.500 ljudi. Ministarka nije želela da govori o tome da li će se takva tendencija nastaviti narednih meseci. „Apsolutni prioritet je borba protiv nezaposlenosti i spasavanje što je moguće većeg broja radnih mesta. Međunarodna kriza snažno udara i neophodna je mobilizacija. To je ono što čini vlada“, rekla je ona.
Za srednjoevropske vlade prioritet u merama za ublažavanje posledica krize biće očuvanje zaposlenosti i pomoćgrađanima kojima preti opasnost da zbog krize upadnu u spiralu neplaćenih dugova. Vlade Češke, Slovačke i Poljske ne žele da se dodatno zadužujuju zbog krize, a Češka će do kraja juna, do kada predsedava EU, nastojati da svaka članica bira svoj specifični put rešenja krize uz maksimalnu razmenu informacija i koliko god je moguće poštovanje budžetske discipline, najavio je češki ministar finansija Miroslav Kalousek. Dok Češku čeka recesija, Slovačka i Poljska bi prema procenama renomiranih stranih agencija i finansijskih kuća trebalo da ostanu ostrvce u moru recesije sa kakvim-takvim privrednim rastom. Slovački premijer Robert Fico najavio je da će država plaćati stambene kredite Slovacima koji zbog krize ne budu u stanju da otplaćuju rate.
Sličnu meru, koja podrazumeva mogućnost da država na sebe preuzme trećinu rate, ili pak 20 odsto depozita kod novih stambenih kredita, najavio je još ranije u susednoj Poljskoj vicepremijer i ministar privrede Valdemar Pavlak. Ficova vlada će sa Bankarskom asocijacijom Slovačke potpisati narednih dana sporazum o toj pomoći države pri otplati hipotekarnih kredita građana, javljaju danas slovački mediji. „Jačanje ekonomske dimenzije slovačke diplomatije je sada naš prioritet“, kazao je u intervjuu slovačkom listu Hospodarske novini novi šef slovačke diplomatije, dosadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Miroslav Lajčak. Prema njegovim rečima, recept za krizu vlada vidi u efikasnijem korišćenju sredstava iz Evropske unije, aktivnijoj pomoći izvozu i privlačenju stranih ulaganja.
Češka vlada premijera Mireka Topolaneka prema rečima ministra finansija Miroslava Kalouseka odbija put zaduživanja i upumpavanja pozajmljenog državnog novca u privredu kojim kreće većina starih članica EU. „Javnost i mediji očekuju od svojih vlada brzu akciju, da će problem zasuti milijardama i kriza će nestati“, kazao je Kalousek, ali je upozorio da Češka nema drugih milijardi nego one koje bi morala da pozajmljuje, a sadašnja vlada zaduživanje zbog krize odbija. „U traganju za rešenjem krize interesuje nas samo jedno – da očuvamo zaposlenost. Nema smisla snižavati porez preduzećima koja se bore da prežive, jer ga ona ionako ne plaćaju. Ali ima puno smisla ubrzati generalno otpise. Slično je i sa dotiranjem socijalnog osiguranja“, kazao je Kalousek.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
