Žal za „privilegijama“ totalitarizma

Danas, kada ih zbog njihove umetnosti više niko neće hapsiti, neće ih pozvati na informativne razgovore ili im sudskim odlukama zabranjivati rad, dobar broj umetnika Istočne Evrope, ma kako paradoksalno delovalo, oseća se zakinutim upravo za taj prostor i (urođenu) potrebu subverzije, otpora, nepristajanja, svakovrsnog angažmana ili, pak, na drugom polu: sluganstva, poltronstva, veličanja, slavljenja