Zaštita pšenice od bolesti

Pegavost lista pšenice (septoria tritici) – javlja se u prohladno vreme u proleće za vreme čestih i obilnih padavina, kada spore sa biljnih ostataka i samoniklih biljaka zaražavaju mlade biljke pšenice i ječma. Bolest može da se proširi sa donjih listova na gornje i tada su gubici najveći. Zbog sušenja zaraženih listova smanjuje se asimilativna površina i to smanjuje prinos

Pepelnice pšenice( erisiphe graminis ) je najraširenije oboljenje i najintenzivnije se razvija u regionima sa većom količinom padavina. Gubici nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju trećinu biljke, posebno list zastavičar i klas. Primarna zaraza nastaje na donjem delu stabala, na mestima gde je usev najgušći, zatim zahvata list i bolest počinje postepeno da se širi ka gornjim delovima biljke. Na zaraženim delovima razvija se bela pahuljasta navlaka, prvo u vidu gomilica koje posle prekrivaju celu površinu lista i dobijaju sivo-smeđu boju. Za razvoj ove bolesti važni su temperatura i vlažnost u mart i aprilu. Hemijsko suzbijanje pepelnice treba da se primenjuje samo u slučaju procene da će se zaraza proširiti i na gornju trećinu biljaka, posebno list zastavičar i klas.

Žuta rđa pšenice (puccinia striiformis) posebno je rašireno oboljenje u područjima sa hladnom i vlažnom klimom. Tamo gde je klima umerena javlja se u manjem intenzitetu. Žuta rđa prvenstveno napada pšenicu i ječam i, uglavnom, se javlja na listu i plevama. Bolest se zove još i crtičasta rđa zbog karakterističnih crtačastih pustuča limun žute boje. Održava se na ostacima zarađenih biljaka, samonikloj pšenici i divljim vrstama trava.

Mere zaštite su gajenje otpornih sorti, plodored, izbalansirana ishrana, zaoravanje zaraženih ostataka i hemijske mere – tretiranje fungicidima. Da bi sprečili znatno veće štete, očuvali zrno i sačuvali prinos, poljoprivredni proizvođači u narednim danima treba da utvrde stanje svojih useva pšenice. Za zaštitu pšenice od bolesti neophodno je da se sačuva list zastavičar i dva lista ispod njega – nosioci prinosa. Fungicidi se primenjuju od trenutka masovnije pojave simptoma na donjem lišću, a pre početka širenja zaraze na tri gornja lista i klas. To je, uglavnom, u fazi vlatanja i razvoja zastavičara. Na našem tržištu mogu da se nađu sledeći fungicidi: Duett ultra (a.m. tiofanat -metil + epoksikonazol) 0,5l/ha, Bumper P 490-EC (a.m. prohloraz+ propikonazol) 0,75 – 1 l/ha, Zamir 400-EW (a.m. prohloraz + tebukonazol) 0,75 – 1 l/ha i Falcon 460 EC (a.m. tebukonazol+triadimenol+spiroksamin ) 0,6 l/ha.