S obzirom na to da je Nobelova nagrada za mir nedavno dodeljena kineskom disidentu Liju Sjaobou, koji nije mogao da prisustvuje svečanosti u Oslu jer se nalazi iza rešetaka, možda bi bilo mudro da se setimo čoveka koji nikada nije dobio takvo priznanje – Mahatme Gandija. Uprkos „propustu“ Nobelovog komiteta, značaj koji je Gandi imao širom sveta, uključujući i uticaj koji je njegovo učenje imalo na samog Lijua je nedvosmislen.
Lik Mahatme sada se nalazi u reklamnim kampanjama za proizvode od „epl“ kompjutera do penkala „mon blank“. Kada je film reditelja Ričarda Atenboroa „Gandi“ dobio nekoliko Oskara 1983, na posterima je pisalo da je „Gandijev trijumf zauvek izmenio svet“. Ali, ostaje pitanje da li je uistinu bilo tako?
Inicijativa pokrenuta u cilju globalnih promena inspirisala je američkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga, koji je slušao predavanja o Gandiju, kupio knjige o Mahatmi i usvojio „satjagrahu“ (nenasilni otpor), kao načelo i metod. Pokretanjem borbe protiv segregacije na jugu Sjedinjenih Država, King je koristio nenasilje na delotvorniji način nego bilo ko drugi izvan Indije. „Mržnja rađa mržnju. Nasilje rađa nasilje“, tvrdio je. Takođe, smatrao je da se silama mržnje moramo odupreti snagom duše.
King je proglasio Gandijev metod nenasilnog otpora za „svetionik“ svog pokreta. „Baš kao što je Hrist dao duh i motivaciju ljudima, Gandi je razvio taj metod“. Nastavljajući tradiciju, Barak Obama je prošlog meseca kazao članovima indijskog parlamenta da ne bi stajao ispred njih u svojstvu američkog predsednika da nije bilo Gandija.
Stoga, može se reći da je gandizam doprineo izmeni situacije u Sjedinjenim Državama. Ipak, teško je pronaći mnogo drugih primera uspeha takvih principa. Nezavisnost Indije predstavljala je zoru ere dekolonizacije, ali brojni narodi uspeli su da se oslobode stega koje je nametalo carstvo krvavim i nasilnim borbama. Štaviše, od tog perioda pripadnici mnogih nacija „pali su pod čizmu“ osvajačkih armija, ostali su bez poseda, ili su zbog zastrašivanja bili prinuđeni da napuste svoje domove. Nenasilje nije predstavljalo rešenje za njihove probleme.
Nenasilje može da bude delotvorno jedino ako se primenjuje u borbi protiv neprijatelja koji strahuju od gubitka moralnog autoriteta, odnosno kada su vlade „pod lupom“ domaće i međunarodne javnosti, te postoji verovatnoća da će biti osramoćene. Dakle, u Gandijevo vreme takvo načelo nije moglo da osujeti planove Hitlera o masovnim ubistvima Jevreja. Mada snaga principa nenasilja leži u izreci: „Da bih pokazao da nisi u pravu, kažnjavam sebe“, te reči nemaju mnogo uticaja na one koji ne mare da li su u pravu ili one koji već pokušavaju da vas kazne. Takođe, vaša spremnost da se podvrgnete kažnjavanju samo ubrzava njihovu pobedu. Stoga, ne čudi podatak da je Nelson Mandela, koji mi je rekao da mu je Gandi „uvek bio veliki izvor inspiracije“, jasno odbacio to učenje kao nedelotvorno u borbi protiv aparthejda u Južnoj Africi.
Nesumnjivo, Gandijeve reči mogu da zvuče kao utopija: „Dobrovoljno žrtvovanje nedužnih je najsnažniji odgovor Boga ili čoveka na arogantnu tiraniju. Da bi neko pružao otpor protivnicima, mora biti uljudan, iskren, učtiv, uzdržan, nikada prkosan i ne sme da oseća nikakvu mržnju. Takođe, ne sme glasno proklamovati ideju o građanskoj neposlušnosti, već patiti u tišini“. Za mnoge širom sveta koji trpe „stege“ koje su nametnuli represivni režimi, taj kredo bi zvučao kao „uputstvo“ za dobijanje statusa sveca, ili za nemoć.
Tužna istina glasi da organizovani kriminal gotovo uvek ima veću snagu od nenasilja. Ilustracije radi, Gandi je verovao da je moguće „poraziti neprijatelja strpljenjem, saosećanjem i sopstvenom patnjom“. Iako je taj princip prihvatila opozicionarka iz Mjanmara Aung San Su Ći, koja je, za razliku od Mahatme, dobila Nobelovu nagradu, ispostavilo se da je vojna hunta uspela da spreči promene.
Teroristi u Indiji i drugim državama, koji počinju štrajk glađu posle izricanja kazne za svoje zločine koriste Gandijeve tehnike na pogrešan način. Istovremeno, gotovo niko na svetskoj sceni ko je pokušao da primeni njegove metode ne predstavlja uzor moralnosti. Ipak, cinični pokušaji ne umanjuju Gandijev značaj, budući da je Mahatma u vreme kada je svet „tonuo“ u fašizam, nasilje i rat, propovedao vrednosti istine, nenasilja i mira.
Originalnost Gandijevog učenja i njegov život i dalje predstavljaju inspiraciju za ljude širom sveta, sa čim bi se složio i Liu Sjaobo. Ali, njegov trijumf nije „zauvek izmenio svet“. Takođe, ostaje pitanje da li bi Mahatma danas uopšte smatrao da je odneo pobedu.
Autor je indijski pisac, poslanik i zamenik generalnog sekretara UN
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
