Zašto sam dobila otkaz

Već nekoliko nedelja mediji govore o „slučaju Šakota-Mimica“. Dosad o tome niste govorili u javnosti, da li biste sada mogli reći o čemu se radi?

– Pravljenje „slučaja Šakota-Mimica“ počelo je pre desetak godina kada sam izrazila sumnju u ispravnost odluke Odeljenja za filozofiju da se dr Leon Kojen bez konkursa primi za redovnog profesora na istoriju antičke filozofije 2003. godine suprotstavila sam se dovođenju jereja Vladana Perišića, bivšeg dekana Bogoslovskog fakulteta, na predmet na kojem sam bila asistentkinja. Kao i u slučaju Leona Kojena, ni Vladan Perišić nije imao nikakve kvalifikacije za zvanje vanrednog profesora i predavača na istoriji moderne filozofije. Takvo srozavanje studija filozofije kasnije se, kada su pravljeni novi studijski programi, pokazalo pogubnim, jer je na Odeljenju za filozofiju „Bolonja“ iskorišćena ne samo za obračun s „nepodobnim“ kolegama nego i za obračun s „nepodobnim“ nastavnim predmetima. Istorija filozofije, nekada fundamentalna disciplina na studiju filozofije, ostala je u programima samo po imenu, a sadržaj joj je ispunjen isključivo analitičkom filozofijom koja je samo jedna od struja savremene filozofije.

Sa vašim reizborom je bilo problema i pre ovog najnovijeg zapleta?

– Baš u to doba, kada sam javno izrazila svoje mišljenje o pomenutim nastavnicima, došao je i moj reizbor. Tada je dekan Filozofskog fakulteta bio vanredni profesor Živan Lazović, koji je na Filozofskom poznat po svojoj fantomskoj knjizi zbog koje instituti na tom Fakultetu godinu dana nisu primali novac od Ministarstva nauke.

Za moj reizbor je napisan pozitivan referat, pre svega zato što sam Komisiji za pisanje referata predala rukopis doktorske teze. Uprkos tome, gospodin dekan, zajedno s Kojenom, Arsenijevićem i Perišićem, napisao je prigovor na taj referat, zbog čega je postupak za moj reizbor trajao više od pola godine. Usred te procedure, pozivajući se na rokove koji su Zakonom i Statutom predviđeni za reizbor, dekan Lazović mi je po kuriru uručio otkaz. Ni u jednom trenutku nije priznao da je upravo on odgovoran za prekoračenje predviđenog roka, jer je kao dekan i predsednik Veća prekidao sednice koje su se ticale mog reizbora i sazivao vanredne sednice koje je raspuštao. Srećom, u to vreme je Savet Fakulteta još uvek nekako funkcionisao, pa je ovo telo Lazovićev otkaz poništilo. Pritisnut neuspehom, dr Lazović je sazvao Veće koje me je ogromnom većinom glasova reizabralo.

Znači otkaz koji ste nedavno dobili nije vam prvi?

– Nije. Zlurad čovek bi još mogao pomisliti da sam navikla da ih primam, te da štetu od ovog poslednjeg i neću preterano osetiti. Možda u tome ima i neke istine, uzme li se u obzir da ni moj dolazak na Fakultet nije tekao glatko. I tada je jedna grupica napisala prigovor na pozitivan referat koji mi je bio napisan. Neki potpisnici su bili asistenti i nastavnici s Odeljenja, Lazović i Arsenijević, a drugi su bili u penziji, kao što je vanredna profesorka Svetlana Knjazev. Među potpisnicima su bili i neki akademici, Mihailo Marković, recimo. Kako sam se akademicima, koji mi nikada nisu predavali i sa kojima nikada nisam sarađivala, mogla zameriti – to ne znam.

Da li postoje bilo kakvi stručni razlozi zbog kojih od nedavno ne radite na Filozofskom fakultetu?

– Nema ih. Naprotiv, već godinama postoje stručni razlozi da budem docent, ali Odeljenje kojim rukovode Lazović, Arsenijević i Kojen nije smelo da prihvati predloge za moje unapređenje.

Priča se da vaša teza nije prihvaćena na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

– Taj ko to priča ne govori istinu. Ja sam tezu predala u doba mog reizbora. Tada su mi u Komisiju za ocenu teze, pored profesorke Radmile Šajković, koja je bila predmetni nastavnik, ušli – gle čuda! – Leon Kojen i Miloš Arsenijević. Njih dvojica su napisala negativan izveštaj, ali je profesorka Šajković odbila da ga potpiše i izašla iz Komisije. Tako je „propala“ Komisija, ali i Kojen-Arsenijevićev izveštaj koji je, kako piše u zvaničnom dopisu sekretara Fakulteta, Slobodana Ivaneže, pohranjen u fakultetskom sefu. Nema, dakle, nikakvog zvaničnog izveštaja na Filozofskom fakultetu: niti je „ocena“ Kojena i Arsenijevića ikada došla na Veće niti je moja teza odbijena na tom Fakultetu.

Doktorirali ste u Novom Sadu?

– Da. Kada je Odeljenje za filozofiju počelo da odugovlači sa sastavljanjem nove Komisije za ocenu moje teze, povukla sam je i prijavila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ali ni tada me Kojen, Arsenijević i Lazović nisu ostavljali na miru. Ova trojka je više puta odlazila u Novi Sad zahtevajući da mi se ne odobri odbrana disertacije, pri tom nudeći kao prigovor onaj isti Kojen-Arsenijevićev izveštaj koji je dotad čučao u sefu.

Epilog je da ste dobili otkaz na Filozofskom fakultetu u Beogradu?

– Donedavni dekan Filozofskog fakulteta, profesor Aleksandar Kostić, godinu dana sprečavao je Veće, jedino merodavno telo za donošenje odluka o kadrovskim pitanjima, da odlučuje o mom unapređenju. Dekan Kostić je na svoju ruku doneo odluku da raspiše konkurs za asistenta. Na taj se konkurs nisam prijavila, ali sam dekana i Veće unapred obavestila da to neću učiniti, pre svega zato što moje stručne kvalifikacije prevazilaze takvo zvanje. Ne samo da sam doktor filozofskih nauka, nego iza sebe imam dve knjige i desetak obimnih studija, jednu objavljenu i u međunarodno priznatom časopisu koji je na AHCI listi. Bez lažne skromnosti, ja sam bila jedna od retkih na Filozofskom fakultetu koja je imala rad na listi humanističkih nauka koju u svojim Kriterijumima priznaje Univerzitet u Beogradu.

Na fakultetu postoji reakcija na otkaz koji vam je uručen, a nisu zanemarljive ni reakcije u javnosti.

– Postoji pismo profesora s različitih odeljenja Filozofskog fakulteta. Nastavnici su se potpisivali samo jedan dan, jer su kolege smatrale da treba reagovati brzo i eventualno omogućiti Fakultetu da ispravi grešku koju je učinila nova dekanica, profesorka Vesna Dimitrijević. Ona je, naime, sasvim neodgovorno, bez uvida u materijal koji me se tiče, potpisala otkaz koji su joj sastavili sekretar Ivaneža, bivši dekan Kostić, i neizbežni nastavnici s Odeljenja za filozofiju – Kojen i Lazović. Tako je ova nesrećna žena, koju je bivša uprava Fakulteta iskoristila za „kerberske poslove“, ispala egzekutor nad nepoznatom žrtvom. Silno se uvredila zbog pisma profesora u kojem se spominje i njena nepodobnost za mesto dekana, pa je odbila da ga prosledi članovima Veća. Time je samo potvrdila tekst pisma koje joj je upućeno.

Basarino objašnjenje

Moram priznati da je retko umeće da se u dve rečenice složi politička dimenzija slučaja Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao što je to u svojoj crtici učinio Svetislav Basara. Sasvim je tačno da je Boris Tadić politiku Beogradskog univerziteta prepustio Vojislavu Koštunici i njegovoj „ideologiji“, i to baš zato što za tako neprofitabilne državne institucije Demokratska stranka nema ni vremena ni interesa. Činjenica da zbog takvog Tadićevog nemara uskoro neće biti „intelektualne elite“, njega ne brine. On glasače danas traži na drugoj strani. U nekrštenim vernicima kakav je i sam.