Zašto SANU briše žene iz jezika

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U svesti ovog čitaoca se nije ocrtala ni muška ni ženska osoba nego stručnjak za jezik. Da li je ona kao žena manji stručnjak ako je ne zovemo stručnjakinja? Da li ste Vi rodno neravnopravni ako Vas zovu lektorom, a radije su zaposlili Vas kao bolju u svom poslu od muških kandidata, ili Vam je bitnije da Vas zovu lektorkom, a da prednost za posao ima muškarac bez obzira na stručnost? Muški rod u jeziku nije polno određen i rod ne znači ko je muško, a ko je žensko, to je samo izraz u upotrebi. Kao što se životinje razvrstavaju po vrsti, rodu i porodici, ali taj izraz "rod" ne znači muško i žensko. Za reformu srpskog jezika, ako Vam je stalo da se ne osećate "rodno neravnopravnom" (šta god to značilo), jednostavnije je da se umesto izraza muški rod uvede izraz neutralni rod (na primer), a ne da se izmišljaju nazivi koji ne postoje i koji ni za dlaku ne poboljšavaju položaj žena u društvu ni njihovu ravnopravnost.

2. U poslednjem pasusu piše da SANU "sprečava spontani razvoj jezika". Feminizacija jezika za koju se autorka zalaže je sve samo ne spontana. Neke reči su prirodno prihvaćene i sasvim se normalno izgovaraju u ženskom rodu, ali se sad pod naletom feminističke ideologije izmišljaju i na silu uvode rogobatne reči, kao pomenuta "dijlektološkinja". Ništa to neće pomoći da budemo vidljivije, kao što besmislena kvazi-argumentacija tvrdi.

3. Dok profesorka zvuci okej, psiholoskinja zvuci uzasno. Zasto se poseze za najplitkijim resenjima? Moze da se izmisli nesto, na primer psiholoGINA :) .

4. Problem je u rome što se ove nove, najčešće vrlo rogobatne konstrukcije, ne nameću zato da bi se ženama poboljšao položaj, već upravo suprotno, kao dimna zavesa povećanja eksploatacije i žena i muškaraca pod formom "većih građanskih prava". Vitezovi ove rodne ravnopravnosti mi liče na one agilne komunističke komesare koji su sastavljali pojmove poput "osnovne organizacije udruženog rada", "samoupravne interesne zajednice", "obrazovno vaspitne organizacije srednjeg usmerenog obrazovanja" i sl.

5. Zanimljiv osvrt na pitanja upotrebe roda u jeziku.
   Dodao bih samo da je poredjenje sa engleskim, koje clan(ovi) Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU koriste kao primer kako su pitanja rodne ravnopravnosti resene u drugim jezicima, malo promaseno. Ne samo da se na engleskom koristi odrednica ‘one’ kad se govori o nekome nepoznatog roda (he/she isto tako ali je to donekle kolokvijalnija varijanta) nego je, u slucajevima kad je potreba odrednica roda (recimo u slucajevima apstraktnih primera), cesca upotreba zamenice ‘she’. Svakako da ce (neki) lingvisti napomenuti da je u pitanju specificnost tog jezika ali vredi skrenuti paznju da je takva upotreba (vise u filozofskoj literaturi ili onoj u drustvenim naukama) pretezna tek u poslednjih nekoliko decenija. Stoga ovaj slucaj pre deluje kao primer evolucije jezika kao posledica osetljivosti na vece rodne ravnopravnosti, sto bi valjalo slediti.

6. Stanovište Katedre za srpski jezik bilo je da jezik ne treba ,,silovati““““ i uvoditi ,,ženske““““ nazive veštački, već pustiti da polako, sami, uđu u upotrebu. A to će biti moguće kad sa formalne pređemo u suštinsku ravnopravnost. Da li nekom smeta što je sudija imenica gramatičkog ženskog roda? A u odborima za standardizaciju trebalo bi svakako da bude više srbista, a manje lingvista, imajući u vidu koncept nastave na Filološkom fakultetu, i koliko malo se na lingvistici uči ,,običan““““ srpski jezik, i istorija jezika. O ovoj temi rodne ravnopravnosti postoji odlična studija Milke Ivić, koga ne mrzi da čita.
   I još nešto: vaspitanjem se promene menjaju. Moja ćerka sama insistira da u bolnici rade doktori i doktorice, da je ona ,,fotografica““““ kad uzme foto-aparat, da je Moana ,,moreplovčica““““… A ima pet godina. I učim je da sve što mogu dečaci, mogu i devojčice. Pustite jezik da se sam razvija.

7. Kad vec zagovarate novi Klajnov stav, budite dosledni pa napisite profesoroloskinja i sociolingvistoloskinja.
   Titule i zanimanja su rodno neutralni i tacka.
   I ne kaze se ““““psiholog je rekla““““ nego““““psiholog (ime i prezime) je rekla (rekao)““““
   Feministkinje neka rasciste sa nacinom gradnje zenskih oblika i neka vec jednom rese da li je doktorka, doktorica, doktorkinja ili doktorogloginja….

8. Ja licno sam imao osecaj da je pisac muskarac.Verovatno je tako svaki put ako ime ili slika pisca ne pokazuju drugacije.Ko odraste u " muskom" drustvu verovatno nezna drugacije.Zelim vam sav uspeh u vasoj borbi a plodove ce verovatno osetiti neke buduce generacije.

9. Молим некога да ми преведе ову реч мушкога рода у реч женскога рода: ВРШИОЦ ДУЖНОСТИ.

10. Pazi pazi, odbor za standardizaciju srpskog jezika nije merodavan, ali su zato merodavni raznorazni novinari koji iz pomodarstva hoce da menjaju jezik.

11. Bespl. pomoc Anastaziji: ne kaze se ““vrsioc duznosti““, nego ““vrsilac““, kao sto sam ja povremeni citalac ovoga dnevnika, a ne citaoc

12. Neko rece da se "prevede" vršioc duznosti. Mislim da je ispravnija, vrsilac duznosti ali ovim silovanjem jezika pod plastom rodne ravnopravnosti bi bilo VRŠILACKINJA DUŽNOSTI. Ja biih voleo da mi neko "prevede" sledeće: vojnik, zastavnik, krupije, elektricar, sajdzija, artiljerac…..

13. Naš jezik je komplikovan a sada dodajemo novo pravilo sa mnoštvom novih, i nama, nepoznatih reči. I to će kao da doprinese rodnoj ravnopravnosti. Čemu sad to ? Meni zvuči kao proslava 8 marta: pre podne rade a popodne spremaju da bi dobile cvetak ! PS. poštujem žene bez obzira na jezička pravila

14. Da li je dozvoljeno objaviti da inače, sramotu zvanu "rodna" ravnopravnost (tj. zakon o tome), guraju Vučić i cela vlast, Šabić i Janković – zarad teških kršenja ljudskih prava, uvođenja i nastavljanja nasilnih ideologija, prinudnog rada za privatne poslodavce i zloupotrebe novca građana kroz tzv. "rodno odgovorno budžetiranje". Da, da… Vučić, Šabić i Janković na istom zadatku uništenja ravnopravnosti građana i kulturnih i društvenih vrednosti Srbije! Zašto nema nikakve reakcije ni ostavki zbog toga? To je trenutno najveća pretnja ljudskim pravima, bezbednosti i društvenim vrednostima svih građana Srbije. Baš zato što su svi uhvaćeni na istom pojilu!

15. Za Anastasiju: vršiteljka dužnosti, po analogiji sa gledateljka ili slušateljka. Očigledno je da se ne bavite gramatikom i lingvistikom, nemojte počinjati sada, samo zato što vam feminizam teško pada.