Zastoj koristi Srbiji

Odlaganje proširenja Unije, zbog neusvajanja Lisabonskog ugovora, moglo bi da koristi Srbiji, čuje se iz krugova bliskih Evropskoj komisiji i institucijama u Briselu. Ako bi Srbija zastoj u proširenju Unije iskoristila da učini značajne korake u borbi protiv korupcije i obnovi pravosuđa, da prilagodi svoje institucije EU, usvoji ubrzano i odmah potom primeni potrebne zakone i propise neophodne za ulazak u EU, mogla bi da pristupi u isto vreme kad i Hrvatska.
Podsećamo, još otkako su francuski, a odmah potom i holandski, građani odbacili predlog Ustava Evropske unije, u proleće 2005, od svih zvaničnika Evropske unije i šefova država njenih članica čuje se da nema proširenja Unije dok se ne usvoje pravila za upravljanje zajednicom, koja treba pre svega da definišu kvalifikovanu većinu za donošenje odluka, umesto sadašnjeg konsenzusa, neophodnu većinu koja može da stavi veto na neku odluku, broj poslanika svake članice u Evropskom parlamentu, sastav Evropske komisije, vođenje spoljnih poslova, izbor i ovlašćenja predsednika Unije.
Izlaz je pronađen Lisabonskim ugovorom koji je definisao ta pitanja i koji su potpisali u decembru 2007. svi šefovi država članica EU. Kako Lisabonski ugovor nema ustavne elemente: himnu, zastavu i opšta načela, već samo elemente upravljanja, odlučeno je da ga države usvajaju u skupštinama sem Irske, koju njen Ustav obavezuje da takve odluke donosi isključivo referendumom.
I, dok su do danas 23 članice ratifikovale Lisabonski ugovor, Irska ga je na referendumu odbacila. Češka se koleba, dok predsednik Poljske Kačinski odugovlači sa njegovim potpisivanjem iako ga je Sejm ratifikovao, a i on sam ga već potpisao u Lisabonu. Preuzimajući predsedništvo EU, francuski predsednik je ponovo izjavio da „nema proširenja Unije bez Lisabonskog ugovora“, a na pitanje da li to važi i za Hrvatsku, koja je prva u redu pred vratima, odgovorio je potvrdno.
Prema optimističkim predviđanjima predsedavajući Unije, Nikola Sarkozi, mogao bi, uz pomoć ostalih šefova država članica EU, da nagovori Irsku da ponovi referendum početkom sledeće godine, pružajući joj nekoliko ustupaka. Pre svega da legalizacija abortusa neće biti nametana Irskoj, kao i da će Evropska komisija i nadalje imati 27 komesara, iz svake države članice EU po jednog. Izlazak na popravni referendum je već činjen, prvi put u Danskoj 1993. Danci su 1992. odbili na referendumu ugovor sa EU, da bi ga sledeće godine, posle kampanje koju je predvodio novi predsednik vlade Rasmusen, prihvatili. Irci su već u prošlosti odbili na referendumu ugovor iz Nice, da bi ga na popravnom 2001. prihvatili velikom većinom.
Tako bi i izbori za Evropski parlament, predviđeni za juni sledeće godine mogli da se održe po novim pravilima jer su ona različita po Lisabonskom ugovoru i još uvek važećem iz Nice, zaključenom 2000. godine. Čak je i broj poslanika, koji bi se birali, različit od ugovora do ugovora! Dok bi, sa druge strane, primena ostalih odredbi Lisabonskog sporazuma mogla da počne najranije 1. januara 2010. Potom bi, često se čuje u Briselu, mogao biti određen i datum pristupanja Hrvatske, koja bi, najverovatnije, postala članica EU 2012. godine. Tako Srbija dobija dodatno vreme da stigne Hrvatsku i da zauzme mesto u regionu koje je izgubila krajem osamdesetih.
Uverenje da bi Srbija mogla da iskoristi zastoj u proširenju Unije i da bi mogla da bude primljena ujedno sa Hrvatskom, danas podgreva pre svega hapšenje Radovana Karadžića i očekivanje da će mu se pridružiti i ostala dvojica begunaca. Koliko je i opravdano, videće se uskoro. Ukoliko EU počne sa primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom ubrzo, o čemu ima naznaka, biće to jedna od potvrda ovih uverenja. Naravno, na Srbiji, pre svega na njenoj vladi, ostaje obaveza da uloži svu svoju energiju kako bi ispunila uslove i korisno iskoristila pristupne fondove kako bi podigla zemlju na potreban nivo za pristupanje Uniji.