Nekoliko radnika Kazneno-popravnog zavoda u Nišu, koji su prošlog meseca za Danas govorili o „višegodišnjoj i milionskoj“ korupciji i kriminalu u koje je navodno umešan i deo zatvorskog rukovodstva, tvrde da se „nastavlja njihovo šikaniranje“ zbog ukazivanja na zloupotrebe.
Od desetak sadašnjih i bivših radnika KPZ-a, koji su o ovakvim nepravilnostima u to vreme obavestili i Agenciju za borbu protiv korupcije, za sada je samo jedna službenica uspela da dobije zaštitu kroz status uzbunjivača.
Agencija je ovaj status dala Valentini Krstić, bivšoj načelnici Službe za obuku i upošljavanje, koja je u julu premeštena na niže radno mesto šefa Odseka za komercijalne poslove. Krstićeva je dobila dvogodišnju zaštitu kao uzbunjivač, a Agencija je obavestila v.d. upravnika niškog KPZ-a Gordana Božića da će se u tom periodu „odmazdom zbog prijave korupcije smatrati svaka mera koja bude preduzeta u vezi sa njenim radno-pravnim statusom ili radnim uslovima protivno njenoj volji“.
Ostali, među kojima i prethodni, „naprasno penzionisani“ upravnik niškog KPZ-a Živorad Branković, nisu ispunili zakonske uslove za dobijanje zaštite, jer Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ne predviđa davanje statusa uzbunjivača onima koji ukazuju na zloupotrebe koje su se dogodile pre stupanja Zakona na snagu, ali ni onima koji više nisu zaposleni u ustanovi u kojoj se zloupotrebe događaju, pa čak i ako su ostali bez posla zbog ukazivanja na njih.
Agencija je dostavila njihova dokumenta o „zloupotrebama“ Višem javnom tužilaštvu u Nišu i Državnoj revizorskoj instituciji, a njih uputila da zbog dobijenih otkaza ili prevremenog penzionisanja pokrenu radni ili upravni spor pred nadležnim sudom ili se obrate Inspekciji rada.
Neposredno nakon što je Krstićeva dobila zaštitu Agencije, Žalbena komisija Vlade Srbije usvojila je i njenu žalbu zbog premeštaja na niže radno mesto i naložila niškom zatvoru da o tome ponovo odlučuje. Ipak, v.d. upravnika Božić ponovo je doneo identičnu odluku, navodeći da „nema ingerencije“ da je vrati na više radno mesto načelnice i da to može samo direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Obradović. Krstićeva je, takođe, kroz službene beleške upozorila da joj pojedini nadređeni sada izdaju „usmene radne naloge u kojima traže da krši zakonsku proceduru“.
Vladimir Pavlović, jedan od onih koji su se obratili Agenciji, nije uspeo da dobije godišnji odmor, mada na njega ima pravo i više puta ga je tražio, a sada se nalazi na bolovanju, jer mu se „zdravstveno stanje pogoršalo i počeo je da prima terapiju“. Pavlović, inače vozač i nekadašnji šef Voznog parka, u julu je premešten u Okružni zatvor u Prokuplju na mesto „vozača traktora“.
Izvori Danasa tvrde da se u niškom zatvoru „premeštaju“ i borci protiv nepravilnosti koji se nisu obraćali Agenciji. Branislav Krstić je sa „izuzetno važnog“ mesta referenta za sprovođenje javnih nabavki, na kojem je „posao obavljao kvalitetno“, premešten na niže radno mesto knjigovođe, dok je knjigovođa postala referent za javne nabavke, iako u tom poslu nema iskustva. Žalbena komisija Vlade Srbije usvojila je Krstićevu žalbu zbog ovakvog premeštaja, ali ni on nije vraćen na stari posao.
Istovremeno, nastavlja se i upozoravanje „boraca“ da „paze šta rade“, a da ono što se događa u KPZ-u ne iznose van njegovih zidina, kažu naši izvori.
Zbog ovakve „šikane“ niški Centar za ljudska prava, koji godinama sprovodi monitoring uslova zatvaranja, kao i projekte unapređenja borbe protiv korupcije u zatvorima u Srbiji, inicirao je ovih dana izmenu zakonskih rešenja u korist uzbunjivača. On je apelovao na Vladu, Visoki službenički savet i Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da se borci protiv korupcije efikasnije zaštite kroz predstojeći zakon o zaštiti uzbunjivača. Centar je posebno pozvao na izmenu zakonskog rešenja koje sada onemogućava Agenciju da zaštiti one koji joj prijavljuju slučajeve korupcije, a prethodno su dobili otkaz upravo zbog ukazivanja na njih.
– Prema Zakonu o državnim službenicima, državni službenici su obavezni da prijave dela korupcije. S druge strane, isti zakon ne predviđa mehanizme zaštite uzbunjivača koji se na taj način dovode u situaciju obmane jer prijavljujući slučaj korupcije najčešće nemaju zaštitu. S druge strane, ako ne prijave slučaj korupcije, oni prikrivaju krivično delo, što je takođe kažnjivo – navodi Centar.
Sve manje posla za osuđenike
Izvori Danasa u niškom KPZ-u kažu da su u poslednje vreme raskinuti poslovi „zatvorske ekonomije“ sa „Magnohromom“ i „Farmakomom“, a najavljeni posao proizvodnje panela za proizvodnju sunčeve energije nije započeo. Osuđenici su sve manje uposleni, a „plata“ za njihov već obavljeni rad kasni 12 meseci. Na poljoprivrednom dobru, kukuruz je posađen samo na 11 hektara, i očekuje se rod od 20 tona, a pre dve godine bilo je zasejano 25 hektara, dok je rod iznosio 278 tona. Niški zatvor ima proizvodnu jedinicu „Deligrad“ koja je jedna od tri firme u Srbiji koja se bavi emajliranjem, kao i farme svinja, ovaca, goveda i živine i čak 70 hektara zemljišta.
Janković: Posao za policiju
Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana za prava lica lišena slobode, kaže za Danas da bi slučajevima kriminala i korupcije, bili oni u zatvoru ili van njega, morali da se bave nadležni državni organi, od policije preko tužilaštva do pravosuđa, a oni koji su za takve zloupotrebe odgovorni morali bi da odgovaraju i disciplinski i krivično.
– Zaposleni u zatvorima trebalo bi da ukazuju na ovakve zloupotrebe, ali ne i da obavljaju posao nadležnih državnih organa. Pritom bi trebalo da obrate posebnu pažnju na osuđena lica, koja nikako ne bi smela da se nađu „u drugom planu“. Utisak je da zaposleni u ovakvim slučajevima umeju više da se bave svojim međuljudskim odnosima i sukobima nego osuđenicima zbog kojih su tu, što ne bi trebalo da se događa- zaključuje Janković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
