Zemlja za pisanje

Drugi je moja neznatnost pisala takođe za Danas, na leto 2001, po narudžbini Vesne Roganović. Prvi dnevnik je pretežno pokrivao crnogorski, a drugi – barselonski i zapadnoevropski prostor: ispada da je ovaj dnevnik, 2011. godine, praktično moj prvi beogradski dnevnik.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Na „javnom slušanju“ u republičkoj Skupštini Snežana Lakićević je izjavila da je od početka godine do novembra 2011. u Srbiji ubijeno 46 žena. Pre nekoliko meseci, državna sekretarica u Ministarstvu rada i socijalne politike navela je da je u celoj 2010. umoreno njih 32. Recentniji od ova dva podatka čine, između ostalog, „bar 27 direktne žrtve porodičnog nasilja, a zabeleženo je i oko 6.000 prijava za porodično nasilje“. Dok je devedesetih srpski polutotalitarni režim ispoljavao – i tako ohrabrivao ljude na direktnu – agresiju, vlade iz 21. veka se uglavnom trude da prikažu veoma fluidan i ne baš normalan društveni kontekst kao gotovo najuređeniji mogući. Takav konfllikt između stvarnosti i utilitarnih maštarija u praksi tera njegove objekte na samopotiskivanje, na razne odbrambene mehanizme, među kojima je jedan od najgorih ali ne i najređe korištenih nasilje. Sveopšta agresija je što se tiče Srbije devedesetih bila direktna, a u 21. veku izvedena i mutirana, pa utoliko i još nezdravija masovna reakcija. Utoliko je nažalost i ima (sve) više.

Subota, 26. novembar

Gostovanje kod Biljane Vilimon na Studiju B. Po povratku sa snimanja pazarim Playboy, gde mi je objavljen intervju: jednom ću valjda srediti lični press-kliping. Nije prvi dan da se povodom novog romana, Majčina ruka, objave dva razgovora s mojom neznatnošću. Nikada ranije nisam imao ovako zahtevnu medijsku kampanju. Neki vaši projekti naprosto ponište vaše namere. Hteli biste srednjim putem a oni vas izbace u središte gužve. Ako čovek to odbija, ni tada neće moći srednjim putem – već je ušao u raskorak sa svojim namerama, pa ako ne želi da ga on pomeri nagore, ono što ostaje nadole, tj. ka margini. Moja neznatnost veruje u poetičku, ali ne i infrastrukturnu marginu. Na kraju krajeva, više medijskog prisustva koristiće bar knjizi. Ko u većem medijskom eksponiranju vidi nešto drugo sem prilike da odlučnije ponudi svoj projekat potencijalnim konzumentima, postoje pristojne šanse da je budala.

Uveče, Pesničenje u Reksu. Zatim odlazak na piće s Milanom Mijatovićem, njegovom mladom prijateljicom i sa – D.

Nedelja, 27. novembar

Sunce, kojem su po pravilu godišnjeg doba nikli zubi. Neočekivanom poklonu ne treba gledati u zube: u njemu vidim samo (bezubo) sunce. Poboljšanje vremena koristim za šetnju Zemunom sa svojom devojkom D. Zajedno smo odnedavno, ali dovoljno dugo da se začudim sebi što sam toliko vremena proveo s nekim devojkama koje nemaju sve one vrline kojima ona raspolaže: i lepotu, i nežnost, i ženstvenost, i lojalnost, i iskrenost, i odsustvo sklonosti manipulisanju emocijama. Dobar deo ovdašnjih emancipovanih cura je emancipovan dokle im to odgovara – zbog organizacije svog slobodnog vremena apsolutno po sopstvenom nahođenju i, valjda, mogućnosti za šire flertovanje – a od jednog trenutka im to više ne igra, jer im je potrebna i sigurnost i ljubomora prema mužjaku koju im omogućuje patrijarhalno mentalno ustrojstvo. Da ne obrazlažem podrobnije, slična kombinacija 21. i 19. veka još gore se sudara kod lokalnih mladića, u ovom slučaju (kastriranih) mačista. U zagrljaju D. lako zaboravljam na propale veze, svoje i tuđe, koje su htele da veruju da su ozbiljne.

Po povratku kući u inboksu zatičem pismo Filipa Davida, koji navodi da je pročitao Majčinu ruku. Veli, između ostalog, da je posredi „zreo, zanimljiv i veoma uzbudljiv roman“. Isečak iz e-maila objavljujem uz dopuštenje g. Davida. Ne činim to zbog pohvalnog mišljenja nego iz razloga elementarne verodostojnosti: Filipovo pismo mi je jedna od najznačajnijih stavki razdoblja pokrivenog ovim dnevnikom.

Ponedeljak, 28. novembar

Budući freelancer, moja neznatnost može sebi uvek da dozvoli dan-dva odmora. Ako još uvek zna šta to znači. U konkretnom slučaju hladnog poznonovembarskog dana: viđanje s prijateljima, majkom, čitanje neke knjige koja nema veze ni sa skupljanjem građe za neki narativ, niti sa uredničkim obavezama u „Laguni“.

Utorak, 29. novembar

Dobijam dve sms-čestitke za Dan republike. Ranije sam uzvraćao istom merom, ubeđen da je SFRJ bila optimalno rešenje za dotičnih pet-šest balkanskih i pribalkanskih naroda, te da je samim tim II zasedanje AVNOJ-a, gde je ona pre tačno 68 godina praktično i stvorena, krajnje pozitivna tekovina. Prvo i dalje mislim – uz dodatak da bi SFRJ bila opstala jedino da je glavni grad bio u ekonomski najrazvijenijoj republici, tj. da je za njega proglašena Ljubljana – koliko god bilo bez svrhe, a drugo nešto manje otkako sam sabirajući građu za Majčinu ruku saznao da je na AVNOJ-u doneta odluka o oduzimanju imovine, između ostalog, svim politički neopredeljenim folksdojčerima. Time je praktično normirano stavljanje izvan zakona desetina hiljada nemačkih civila u Vojvodini i šire: praktično njihovih života, tela i/li imovine. Jedna na takav način „stečena“ kuća zapala je i moju porodicu, kolonizovanu sa granice Crne Gore i Hercegovine u Vrbas takođe bez pitanja a, kao, dobrovoljno. Znam da je rečena odluka o oduzimanju imovine doneta 21. a ne 29. novembra, na III a ne II zasedanju AVNOJ-a, 1944. a ne 1943, ali je potonje rečenim stvorena država u čije će temelje isto telo koje ju je kreiralo uzidati ništenje privatne imovine: uopšte, privatnosti. Ovog puta na čestitke za 29. XI moja neznatnost nije uzvratila.

Sreda, 30. novembar

Čitanje štampe u obližnjem kafeu Pool. U rubrici hronika jednog dnevnog lista: vest o privođenju lika koji je seksualno zlostavljao svoju bratanicu. Prijavio ga je rođeni burazer. Cela priča u nekoliko redova. Iako jeziva, inventivna je i ekonomična. Hronika je poslednjih godina postala najmaštovitija proza koju ovdašnja stvarnost ispisuje. Ako nije dobro mesto za život, Srbija je dobro mesto za pisanje.

Četvrtak, 1. decembar

Jedan naslov u novinama logično se nadovezuje na „jučerašnji“ zapis i drugi pasus stavke 25. novembar. U Blicu nalazim naslov Tinejdžer i starija žena istukli kontrolore GSP.

Autor je profesionalni književnik