Zidanje svemirskog grada

To napredovanje mic po mic višestruko je ubrzala upravo ta Kosmička stanica koja čoveka promoviše kao stanovnika golemog nebeskog svoda…

I još nešto. Iz vasionskih laboratorija počeli su da stižu rezultati istraživanja u Svemiru.

No, idemo redom.

340 kilometara iznad rio de Žaneira

Posada ruskog broda Sojuz TMA 17 lansirana 22. decembra 2009. s raketodroma Bajkonur u ranim jutarnjim satima tokom ponedeljaka, uspešno je pristala na Svemirsku stanicu. Pristajanje se odigralo na visini od 340 kilometara iznad Rio de Žaneira, Brazil.

Posadu su činili Rus Oleg Kotov, Japanac Soići Noguči i Amerikanac Timoti Krimer. Prošla je ponoć, 23, decembra 2009. kada se ova trojka, nakon provere sigurnosnih sistema i hermetičnosti spoja, pridružila dvočlanoj posadi ekspedicije 22 – Džefriju Vilijamsu i Maksimu Surajevu. Od tada pa narednih šest meseci njih petorica biće zajedno. Božićne i novogodišnje praznike po novom i starom kalendaru proveli su u punom sastavu.

Pred njima je veliki posao oko daljnjeg kompletiranja stanice i pripreme za prihvat novih modula. Prva svemirska šetnja očekuje ih 16. januara, u vreme dok vi čitate ovaj tekst. Ruski modul POISK biće premešten na njegovo konačno mesto. Polovinom februara očekuje se da će svemirska petorica biti domaćini sedmorici astronauta američkog raketoplana Endeavour, u posljednjoj godini upotrebe, pred penzionisanje, flote tih svemirskih brodova. Tako će se na istom prostoru naći 12 astronauta!

Ruski Sojuzi sa pilotiranjem i bespilotni transportni brodovi Progres biće osnova održavanja Svemirske stanice narednih nekoliko godina. Što u dužim ili kraćim misijama u Stanici je do sada boravilo oko dvesto kosmonauta te šestorica svemirskih turista. U programu održavanja i rada na Međunarodnoj svemirskoj stanici učestvuje ukupno šest svemirskih agencija – SAD, Rusija, Japan, Kanada, Brazil i Evropska unija.

Stanica se nalazi u orbiti oko Zemlje na visini od 360 kilometara. Na toj visini još postoje čestice atmosfere koje usporavaju stanicu i time obaraju njenu visinu za 65 do 100 metara dnevno, što se koriguje nekoliko puta godišnje. Stanica je u nisku orbitu smeštena iz praktičnih razloga, jer je tako lakše i jeftinije dopremati na nju opremu za izgradnju. Kada stanica bude završena, premestiće se u višu i stabilniju orbitu.

Dan od 92 minuta

Trajanje jednog orbitalnog perioda ili dana je oko 92 minuta, što znači da se na stanici svakih 46 minuta smenjuju dan i noć. Stanica je teška 400 tona, duga 58,2 i široka 44,5 metara uz prosečnu brzinu od 27.743,8 kilometara na sat. Napravila je do sada oko 40.000 orbita.

Sa izgradnjom stanice počelo se 20. novembra 1998. godine, kada su sa kosmodorma Bajkonur Rusi lansirali prvi segment, koji se zove Zora i embrion je na koji su dve nedelje kasnije Amerikanci spojili svoj segment, Jedinstvo (Unity), a jula 2000, opet Rusi, modul Zvezda, čime su stvoreni osnovni uslovi za stalni boravak ljudske posade u svemiru. Potpuno kompletiranje Stanice planirano je za 2011. godinu, kako bi onda bila upotrebljiva najmanje do 2016. Prva posada je na stanicu stigla 2. novembra 2000. Svaka posada ima svoju oznaku koja se sastoji od reči „Ekspedicija“ i rednog broja. Trenutno se na stanici nalazi posada Ekspedicije 22. Jednu posadu čine tri člana, a od Ekspedicije 19, početkom 2009, broj članova posade je udvostručen. Jedna posada na stanici provede oko šest meseci. U posadu se ne računaju astronauti koji na stanicu stignu zbog isporuke i instaliranja opreme.

Zahvaljujući Suncu Stanica se preko solarnih panela snabdeva energijom. Unutar stanice obezbeđena je atmosfera po sastavu slična atmosferi Zemlje, sa pritiskom koji vlada na nivou mora.

Svetsko vreme

Na visini na kojoj se nalazi stanica, gravitacija Zemlje iznosi 88 odsto od one na nivou mora, ali zbog stalnog slobodnog pada stanice u njoj se gravitacija ne oseća. Posada stanice se upravlja prema svetskom vremenu, na sredini između lokalnih vremena u Moskvi i Hjustonu.

U roku od 24 časa, za posadu stanice, Sunce 16 puta izađe i 16 puta zađe. Da bi se održao prirodan ritam ljudskog organizma zbog toga se u vreme spavanja posade prozori na stanici zamračuju.

Glavna polja istraživanja uključuju biologiju (biomedicinska istraživanja i biotehnologiju), fiziku (fiziku fluida, materijala, kvantnu fiziku), astronomiju (i kosmologiju) i meteorologiju. Za buduće dugotrajne letove čoveka u svemir posebno su važne studije dugotrajnog efekta mikrogravitacije na ljudski organizam. Tu su i novi načini lečenja, zatim brojne efikasne metode proizvodnje materijala, mnogo preciznija merenja koja bi bila nemoguće izvesti na Zemlji. Da bi se ta istraživanja obavljala stanica ima instalirane naučne module. Trenutno glavna istraživačka laboratorija je američka Destiny. Sa stanicom je spojen i drugi naučni modul, evropski Columbus i japanski KibEK koji vrše svoja istraživanja. Što se cene stanice tiče postoji gruba procena i ona je do sada koštala između 35 i 100 milijardi dolara.

Sloga na matičnoj planeti

Da bi se sve kosmičke kockice složile, te da homo sapiens konačno napravi svoj održiv svemirski grad (verovatno prvo na Mesecu pa kasnije i na Marsu) potrebna mu je sloga na matičnoj planeti – Zemlji. Najbanalnije i najiskrenije govoreći, radi se o toliko skupim projektima da ni SAD, Rusija, Evropa, Kina ili Japan ne mogu to sami da finansiraju. U krugovima vasionskih istraživača svest o zajedništvu u projektima tamo „na nebu“ je već izgrađena. Bez obzira kako to sada izgleda daleko, očekivati je da će se ta ideja proširiti, baš kao što su se prošilrili kompjuteri, mobilni telefoni i druga precizna tehnologija koja je prvo upotrebljena u svemirskim programima da bi postala deo svakodnevnog života svih na Zemlji.

Radni dan astronauta

Tipičan dan posade počinje buđenjem u 06:00 zatim slede post spavačke aktivnosti i jutarnja inspekcija stanice. Nakon toga je doručak i redovna konferencija sa kontrolom na zemlji. Radno vreme na stanici počinje u 08:10. U 13:05 posada ima prekid od jednog sata za ručak. Poslepodne se sastoji od vežbi i rada, a zatim, u 19:30, posada izvodi svoje predspavačke aktivnosti. Sledi večera i konferenciju sa centom na zemlji. Po pravilu spavanje počinje u 21:30 čime je završen dnevni raspored aktivnosti. Uopšte, posada radi 10 sati dnevno preko nedelje, a pet sati subotom. Ostatak vremena posadi služi za relaksaciju, gimnastičke vežbe i dovršavanje poslova.