Zločinačka ruka nema nacionalnost

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Pastor je nakon parastosa i polaganja venaca rekao da svi zločinci imaju ime i da ne može da postoji kolektivna odgovornost celog naroda, te da istorija nije sudbina nego lekcija o pojedinačnoj odgovornosti.

– I zato je važno Rešenje Vlade Republike Srbije od 30. oktobra 2014. o ukidanju kolektivne odgovornosti pripadnika mađarske i nemačke nacionalnosti sa područja Čuruga, Žablja i Mošorina, koji su nakon „Drugog svetskog rata“ bili proglašeni ratnim zločincima primenom principa kolektivne odgovornosti – kazao je Pastor. On je poručio da treba da se stidimo svake prolivene suze i da učinimo sve da zajedničku tešku i mučnu prošlost prevladamo i imenujemo svaku žrtvu, javnim svedočenjem o njihovom stradanju.

– Imamo zajedničku prošlost, dugački spisak grehova, ali i obavezu da učinimo sve da se nikada ledeni dani zla ne ponove. Ako to ne učinimo, nastavićemo svi da živimo, ali u jednoj vrsti moralne tuposti, bez istine. Jer samo jedna istina nam može doneti utehu, da je komšija koji pruži ruku komšiji, u vremenima zla i beščašća, apostol dobra – zaključio je predsednik Skupštine Vojvodine. Miroslav Vasin rekao je da se poslednjih nekoliko godina obeležavanje stradanja nevinih žrtava radi na dostojanstven način, onako kako bi oni to želeli.

– Do pre par godina postojale su naše i njihove žrtve, uvek je za patnju ljudi bio kriv onaj drugi. A od pre par godina smo sve žrtve počeli da doživljavamo kao žrtve koje su stradale od zločinačke ruke, bez obzira čija je ta ruka. Jer zločinačka ruka nema nacionalnost – poručio je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu.

Ambasador Mađarske u Srbiji Atila Pinter istakao je da je, zahvaljujući procesu mađarsko-srpskog pomirenja, današnji događaj prirodan čin, ali da je za to bilo potrebno iskoračiti iz senke bolnih događaja iz prošlosti i staviti naglasak na obostrano razumevanje i poštovanje. Prisutnima na obeležavanju 74. godišnjice Čuruške racije obratili su se i predstavnici Skupštine opštine Žabalj, Memorijalnog društva „Racija 1942“ i „Prve brigade“ kopnene vojske Srbije.

Miroslav Vasin, prisustvovao je obeležavanju 74. godišnjice racije i u Opštini Žabalj, kod spomenika na III rampi. Među prisutnima koji su se okupili kako bi odali poštovanje stradalnicima bili su predstavnici Memorijalnog društva „Racija 1942“, Pokrajinske vlade, Skupštine AP Vojvodine, Opštine Žabalj, Mesne zajednice Čurug, Vojske Republike Srbije i Ambasade Mađarske u Beogradu.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Miroslav Vasin rekao je ovom prilikom da ovih dana, kada odajemo počast žrtvama racije koje su u velikom broju u vreme hladnih januarskih dana stradale od ruke zločinaca, ono što uliva optimizam i ohrabruje jeste što smo počeli da odajemo počast svim žrtvama.

– Bez obzira koje su nacionalnosti – žrtve su žrtve, a zločinci to što jesu. Ono što je ohrabrujuće i što bi, siguran sam, želele i same žrtve, a to je da na ovaj način obeležavamo sećanje na njih, da i u njihovoj žrtvi nalazimo načina da se mirimo, živimo zajedno i zajedno slavimo i zajedno sećamo žrtava i svega onoga što se ovde dešavalo kroz istoriju. I to je Vojvodina. Vojvodina samo tako može opstati. I ako išta postoji optimističko u ovakvim trenucima, jeste činjenica da poslednjih godina zajedno obeležavamo, zajedno se sećamo i zajedno tugujemo u nadi da će to zajedništvo doneti ovde na ovim prostorima bolju budućnost – rekao je Vasin.

Pogrom oko 4.500 nevinih ljudi

Racija označava pogrom izvršen nad Srbima, Jevrejima i Romima u južnoj Bačkoj tokom „Drugog svetskog rata“. Racija je sprovedena u Novom Sadu, u naseljima Šajkaške – Čurugu, Gospođincima, Šajkašu, Đurđevu, Mošorinu, Titelu, Loku, Gardinovcima, Vilovu, Žablju, kao i u Bečeju, Srbobranu i Temerinu. Pretpostavlja se da je ukupan broj nestalih tokom pogroma oko 4.500. Racija je sprovedena između 4. i 29. januara 1942, počevši od Šajkaške, da bi se nastavila u Novom Sadu i okončala u Bečeju.