„Žute ubice“ vrebaju i posle 12 godina

On nam ukazuje da u skladu sa pravilima koja važe za ovakve poslove svuda u svetu „ne može da nam dozvoli pristup gde se detektorima pretražuje obeleženi deo terena sa potencijalnim zaostalim eksplozivnim sredstvima“. Tu se nalazi i vozilo hitne pomoći, što je standard bezbednosti u ovako rizičnim operacijama. Radio-vezom obaveštava deminerski tim da obustave posao. I to je pravilo kada se na određenoj lokaciji pojave „nezvani gosti“ ili, u ovom slučaju, novinar.

– Ukoliko se ne pridržavate pravila, dužan sam da vas onemogućim fizički da pristupite opasnoj zoni i pozovem policiju – kaže Jeličić, koji je na ovim poslovima radio širom sveta, ali i na razminiranju aerodromske piste u Nišu, kao i u slučaju Kliničkog centra u Nišu.

Lokacija u selu Buštranju nalazi se pored seoskog puta kojim stalno prolaze putnički automobili, traktori, autobusi, tuda se vraćaju i deca iz škole. Pored puta su razapete crvene trake koje upozoravaju da se radi o „minskom polju“, na šta su meštani već navikli.

Projekat razminiranja terena od zaostalih kasetnih bombi i drugih neeksplodiranih sredstava na jugu Srbije realizuje Norveška narodna pomoć, a u sklopu saradnje Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške i Vlade Srbije. Projekat se odnosi na čišćenje terena u opštinama Preševo, Bujanovac i Kuršumlija za šta je izdvojeno 3,4 miliona evra. Procene Centra za razminiranje Republike Srbije govore da je „rizična površina“ u ove tri opštine 4,3 miliona kvadratnih metara.

– Pored juga Srbije angažovani smo i na području dela Bosanske federacije, u Posavini, gde ćemo takođe raditi na čišćenju terena od zaostale municije, dok u Sarajevu imamo centar za obuku pasa koji se dresiraju za pronalaženja mina – objašnjava za Danas regionalni direktor Norveške narodne pomoći za jugoistočnu Evropu Emil Jeremić, koji navodi da uvek postoji spremnost kod ljudi da budu angažovani i na drugim lokacijama gde se odvijaju operacije čišćenja terena, a trenutno ih je u 18 zemalja Evrope, Azije i Afrike.

Od 29. aprila do 30. oktobra ove godine na šest lokacija u opštini Preševo otkrivena su 62 komada neeksplodirane kasetne municije i 12 komada drugih neeksplodiranih ubojitih sredstava iz vremena NATO bombardovanja.

Na području juga Srbije angažovane su 34 osobe, od čega 31 na direktnim poslovima razminiranja. Na lokaciji u selu Buštranju do sada je otkriveno devet kasetnih bombi. Pored puta sa desne strane su obeležene dve lokacije gde su otkrivene „žute ubice“, a koje će narednih dana na licu mesta predstavnici Civilne zaštite uništiti. Reč je bombama američke proizvodnje koje su napravljene za uništavanje žive sile.

Tik uz „crvenu liniju“ preko koje niko pa ni novinari ne smeju da pređu razgovaramo sa Branislavom Objedovićem (35) koji se punih devet godina bavi ovim poslom.

– Jedna kasetna bomba tipa „CBU – 87“ u sebi sadrži 202 komadića bombi tipa „BLU 97“. One pak u sebi sadrže po oko 400 grama eksploziva. Tu bombu može da detonira i malo jači udar vetra i vrlo je opasna – najčešće su teže povrede, a neretko i smrtni ishod. Na ovom području mi pretražujemo do dubine od pedeset santimetara – objašnjava Objedović.

Mine su žute boje pa su otud prozvane „žute ubice“. Kasetne bombe su zaostale iz 1999. godine. U međuvremenu zabeleženi su slučajevi ranjavanja i pogibije ljudi i dece baš na području Buštranja i Reljana gde se sada odvijaju operacije čišćenja terena.

– Najmanje dva meseca će biti neophodno za čišćenje lokacije u selu Reljan, gde su, prema navodima lokalnog stanovništva, ali i stručnim procenama bili dosta jaki vazdušni udari avijacije NATO pakta. Na to nam ukazuje i činjenica da smo već po površini otkrili ostatke od kasetne i druge municije, kao i metaka. Ovde su padale i klasične avio-bombe, vidite, ima dosta gelera – kaže nam Slavko Gosarić, rukovodilac razminiranja na području sela Reljan.

Gosarić od 1996. godine radi na poslovima razminiranja terena. Prvo je radio u Hrvatskoj, a potom u BiH, kao i na razminiranju srpsko-hrvatske granice kod Šida. On navodi da je na jugu Srbije „izuzetno visok stepen saradnje sa građanima koji su prepoznali važnost jedne ovakve humane misije“.

Po Gosarićevim rečima radi se o veoma stručnim ljudima koji su obučeni za ovaj posao pošto imaju i internacionalnog iskustva, jer su preko Norveške narodne pomoći bili angažovani i na drugim kontinentima. Upitan kada očekuje da će „ostati bez posla“ on nam kroz smeh odgovara: „Ne verujem da će to dočekati i moji unuci i praunuci“.

– Srbi i Albanci koji ovde žive žele nam pomoći više nego što mogu i znaju, ali to je za nas i te kako važno – kaže Gosarić. Svi zaposleni na ovom projektu imaju petočasovno radno vreme koje se prilagođava vremenskim uslovima na terenu. U poseti lokacijama na jugu Srbije gde se odvija deminiranje bili su i Hans Erik Haug, zamenik direktora Norveške narodne pomoći, odeljenja za deminiranje, i Aksel Sten Nilsen, savetnik u ovom odeljenju.

– Nama je jako važno da građani sutra imaju mogućnost za bezbednu obradu poljoprivrednog zemljišta i za bavljenje stočarstvom. A to će se desiti nakon završetka naše misije na jugu Srbije. Ovo je ozbiljan i težak posao. Naša iskustva od Kamodže do prostora bivše SFRJ govore da smo u pravu kada se zalažemo za zabranu upotrebe kasetne municije u svim oblicima sukoba – kaže za Danas Hans Erik Haug.

Baš zbog ovoga trebalo bi da nadležni organi što pre ratifikuju Konvenciju o zabrani upotrebe kasetne municije koju je Vlada Kraljevine Norveške usvojila u decembru 2008. a već je ratifikovalo mnogo zemlja. Srbija je u tom pogledu još jedan evropski izuzetak.